Bakteriozna plamenjača jabuke je, bez sumnje, najznačajnija bakterijska, a ujedno i karantinska, bolest ove vrste. Pored jabuke napada i krušku, dunju, mušmulu i glog. Suzbijanje bakterijske plamenjače je veoma otežano i često neuspešno pa se stoga preduzimaju opsežna istaživanja u tom pravcu.
Simptomi. Samo ime bolesti ukazuje da su oboleli delovi jabuke sprženi i sasušeni. Nekroza zahvata cvetove, plodove, stablo, lišće i drvensate biljne delove. Karekterističan znak bolesti je pojava bakterijskog eksudata koji, pri vlažnim uslovima, curi iz zaraženih biljnih delova. Zaraženi delovi cveta postaju vodenasti a potom sivkasto-zelenkasti. Obično se prvi siptomi uočavaju na spoljnoj strani plodnika ili cvasti. Bakterijska sluz se javlja u vidu mlečnih kapi na površini zaraženih organa. Krunični listići zaraženih cvetova sa razvojem bolesti menju boju od crvenkaste, preko mrke do crne. Zaraženi cvetovi ostaju pričvršćeni za cvast i ostaju na njoj pričvršćeni tokom zime. Zaraza sa cveta se preko osnove cvasti širi na ostale cvetove u njoj.
Ispoljavanje simptoma na plodovima zavisi od načina na koji su oni zaraženi. Ako su zaraženi savim mladi plodovi oni ostaju sitni, smežurani i ostaju pričvršćeni za cvast. Plodovi koji su zaraženi kao posledica progresivnog zaražavanja grana su manje smežurani i menju boju. Iz zaraženih plodova može curiti mlečni bakterijski eksudat koji vremenom postaje crvenkaste ili mrke boje, a svetlucav kada se osuši.
Karakteristični su simptomi na mladim letorastima koji se, usled zaraze, na vrhu saviju za oko 180°, pa je taj simptom poznast pod imenom pastirski štap. Takvi letorasti postaju sivkastozeleni a na njima ostaje pričvršđeno lišće a može se javiti i eksudat.
Kada se zaraza ostvari preko lista, ono se sasuši i ima tamnomrku boju. Ako je zaraza ostvarena prelo letorasta lišće biva sistemično zahvaćeno preko letorsta i sasuši se. Sasušeno lišće obično ostaje pričvršćeno ja letorast i preko zime.
Na drvenstim delovima jabuke simptomi se teže uočavaju. Kora zaraženih grana je vlažna i tamnija nego kod zdravih biljaka. Kada se kora skine, unutrašnje tkivo je vodenasto sa crvenkstim prugama kada je patogen aktivan. Kasnije tkivo dobija braon boju. Kada se razvoj bolesti uspori, zahvaćena kora ulegnuta, a često se između zdravog i zaraženog tkiva javlja pukotina. Ponekad se javlja i promena boje ksilema i srži kod drvenastih delova jabuke. Kiša pomaže širenju bolesti. Optimalna temperatura za razvoj bolesti je 28-30°C.
Suzbijanje. U zemljama u kojima bakterijaska plamenjača nije utvrđena karantinskim merama treba sprečiti njeno unošenje. Treba izolovati površine na kojima je bolest utvrđena, zabrane distribucije sadnog materijala i kalem grančica osetljivih voćaka iz dotičnog lokaliteta. Stabla gloga i divlje kruške u blizini zasada obavezno treba iskrčiti. Na iskrčenim površinama ne treba podizati mlad zasad sa voćnim vrstama koje su podložne ovoj bolesti. Češćim pregledom voćnjaka (jednom sedmično) tokom vegetacije omogućuje blagovremeno otkrivanje zaraze. Zelenom rezidbom treba odstranjivati sve zaražene delove spaliti ih da bi se smanjio izvor zaraze. Odsecanje zaraženih delova treba vršiti na 20 cm od mesta zaraze prema zdravom tkivu, a alat (makaze, testera i sl.) za orezivanje treba dezinfikovati posle svakog prereza zaraženog tkiva da bi se smanjilo eventialno preneošenje bakterija alatom. Za dezinfekciju se može koristiti natrijum hipohlorid ili etanol.
Pravilna primena baktericida u vreme cvetanja jabuke može biti veoma efikasna. Ako se obavi uspešno suzbiljanje bolesti u cvetanju kasnija zaštita u toku leta je mnogo lakša. Starner i Streptomicin sulfat se primenjuju na početku cvetanja, punog cvetanja i u precvetavanju, u saglasnosti sa sistemom prognoze pojave baketriozne plamenjače. Međutim, treba voditi računa da ne dođe do pojave rezistenbtnostzi beketerije prema antibioticima. U zemljama gde sterptomicin nije ragistrovan za upotrebu, koriste se baktericidi na bazi bakra, oksiteraciklin, flumekvin i sl. Suzbijanje insekata u zasadu jabuke je korisno jer oni povređuju biljku ishranjujući se na njoj ali su istovremeno i vektori bakterije. Mnogo je značajnije suzbijanje insekta kao vektora bakterije u voćnjaku u kome je bolest prisutna nego što su direktne štete od insekata.
Gajenje otpornih sorti i podloga je takođe veoma značajno za suzbijanje bakterijske plamenjače jabuke. U otpornije sorte spadaju: Delišes, Zlatni delišes, McIntosh, Stayman, Winesap, dok su osteljive Jonatan, Idared, Rome Beauty, Lodi. Podloge M.26 i M.9 su veome osetljive.
