Reklama
  • Obnovljiva goriva

Biomasa “reže” troškove proizvodnje

Srbija je potpisnica Ugovora zemalja Jugoistočne Evrope o energetici. U tom aktu obavezali smo se na to da do 2020-te godine 27 odsto neophodne energije obezbedimo iz obnovljivih izvora. Među prvima, u taj posao uključili su se poljoprivrednici, što direkno utiče na smanjenje troškova njihove proizvodnje.

Vetar, voda, sunčeva energija, biomasa … obnovljivi su izvori energije koje bi, ne samo zbog potpisanih ugovora, nego i zbog nedostatka fosilnih goriva trebalo više da koristimo.

Među retkima koji na pravi način koriste energetske potencijale biomase je i agrarni gigant Viktorija grupa. Marketing menadžerka u toj kompaniji Natalija Kurjak kaže da za sada koriste kotlove na biomasu. U pogonima Victoria Oil u Šidu kao energent koriste suncokretovu ljusku, dok u fabrici Sojaprotein u Bečeju kao energent koriste sojinu slamu i sojinu melasu. Do sada su na taj način uštedeli12 miliona evra.

"Svi privredni subjekti moraju da svoje troškove minimiziraju, da koriste obnovljive izvore energije kako bi njihov proizvod imao što veću dodatu vrednost. Mi poslednjih godina koristimo nusproizvode u procesu proizvodnje kao energente," kaže Kurjakova.

Bioenergiju ne proizvode samo veliki agrokompleksi. Poljoprivrednici odavno kupuju velike kotlove i koriste biomasu za grejanje kuća, ali i štala i obora. Paori sve više podižu i mala postrojenja i od uljane repice, soje i suncokreta proizvode biodizel. Među njima je i Negovan Trajković u Smederevu.

"Prvo sam proizvodio hladno ceđeno ulje suncokreta. Poslednjih godina cena goriva se podiže i do 10 puta godišnje. Odlučio sam da proizvodim biodizel od uljane repice koja ima znatno veći sadržaj ulja u odnosu na suncokret. Naravno, konsultovao sam i naše univerzitetske profesore," kaže Trajković.

Predsednik Odbora Skupštine Srbije za poljoprivredu Dušan Petrović, procenjuje da potencijal obnovljivih izvora energije u poljoprivredi stvara mogućnost za otvaranje nekoliko stotina hiljada radnih mesta, pre svega na selu.

"Razlika između bogatih i siromašnih nacija, i bogatih i siromašnih zemalja je u tome što bogati znaju da koriste svoje resurse. Mi ostali, nažalost ne. Verujem da ćemo uskoro početi na pravi način da koristimo svoje potencijala," kaže Petrović.

Ministarka za energetiku, razvoj i zaštitu životne sredine Zorana Mihajlović, kaže da postoji velika zainteresovanost investitora za ulaganje u postrojenja obnovljive energije.

"Mi nedeljno imamo najmanje tri do četiri razgovora sa ozbiljnim investitorima. Oni su raspoloženi da novac ulože u male hidroelektrane, geotermalne izvore ili iskorišćenje biomase," kaže Mihajlovićeva.

Na žalost, uglavnom sve ostaje na razgovoru, pošto birokratska procedura poništi sve dobre ideje. Ministarka Mihalović obećava da to neće trajati još dugo.

"Ministarstvo će do kraja godine smanjiti broj dozvola za podizanje energetskih pogona obnovljivih izvora. Sada investitorima treba 27 dozvola, a sa sprovedenim izmenama će im trebati pet ili šest. Već sledeće godine investitori će moći da sve dozvole dobiju u ministarstvu," najavljuje ministarka za energetiku, razvoj i zaštitu životne sredine Zorana Mihajlović.

Kao zemlja s velikim površinama obradivog zemljišta i onog pod šumom, Srbija ima velike mogućnosti za proizvodnju biomase. Ona kod nas učestvuje sa dve trećine u ukupnom potencijalu obnovljivih izvora energije. Ukupan energetski potencijal biomase u Srbiji veći je od 2 i po miliona tona ekvivalentnih nafti, što je količina veća od ukupne potrošnje nafte u našoj poljoprivrednoj proizvodnji. Gotovo dve trećine toga je u ostacima poljoprivredne proizvodnje, a trećina u drvnoj biomasi.

Đorđe Simović, Poljoprivreda.info