Reklama
  • Zaštita bilja

Bolesti strnih žita

Najznačajnije bolesti strnih žita su pepelnica, lisna rđa, siva pegavost lista, siva pegavost klasa i žuta rđa pšenice.

Do sada u Srbiji nije bila uobičajena zaštita strnih žita od bolesti. Razlozi za to su, u prvom redu, suvlja klima i postojanje domaćih sorti, koje su tolerantne prema ovim bolestima. Uvođenjem novih, stranih sorti koje su osetljive prema bolestima lista, počelo se i kod nas postavljati pitanje da li treba sprovoditi zaštitu od bolesti strnih žita, pre svega pšenice kao glavne kulture u ovoj grupi.

Zbog odumiranja delova ili celog lista dolazi do nemogućnosti normalnog obavljanja fotosinteze, a to povlači za sobom izvesno smanjenje prinosa. Ukoliko je gubitak prinosa veći od cene fungicidnog tertmana, zaštita od bolesti ima svoje opravdanje.

Najznačajnije bolesti strnih žita su pepelnica, lisna rđa, siva pegavost lista, siva pegavost klasa i žuta rđa pšenice.

Pepelnica strnih žita (Erysiphe graminis) je najraširenije oboljenje, ali najintenzivnije se razvija u regionima sa većom količinom padavina. Prosečni gubici prinosa pšenice iznose 5-10 procenata, dok su kod ječma duplo veći. Gubici prinosa nastaju kada pepelnica u vreme formiranja zrna zahvati gornju trećinu biljke naročito list zastavičar i klas. Simptomi razvoja pepelnice u početku se teško uočavaju. Primarna zaraza zahvata osnovu donjih rukavaca, odnosno stabla, na mestima gde je usev najgušći. Kasnije zahvata list i bolest se postepeno širi ka gornjim delovima biljke. Na zaraženim delovima razvija se bela pahuljasta navlaka, prvo u vidu gomilica koje posle prekrivaju celu površinu lista i dobijaju sivo-smeđu boju.

Razvoj bolesti zavisi od temperaturnih uslova i vlažnosti tokom marta i aprila. Toplo i suvo vreme u ovom periodu dovode do intenziviranja rasta.

Hemijsko suzbijanje pepelnice treba primenjivati samo u slučaju kada se proceni da će se zaraza proširiti i na gornju trećinu biljaka naročito list zastavičar i klas.

Siva pegavost lista pšenice (Septoria tritici) u našem regionu, naročito u vlažnim godinama, može biti masovna pojava, pogotovo na osetljivim genotipovima. Pri povoljnim uslovima, bolest može da se proširi sa donjih listova na gornje kada su gubici i najveći. Usled sušenja zaraženih listova dolazi do smanjivanja asimilativne površine i smanjenja prinosa i kvaliteta. Gubici su najveći ukoliko se bolest proširi pre klasanja biljke.Najčešći domaćin ovog parazita je pšenica, dok ostala strna žita (tritikale, ječam i ovas) napada ređe.

Žuta rđa pšenice (Puccinia striiformis) posebno je rašireno oboljenje u područjima sa hladnom i vlažnom klimom (severna i zapadna Evropa), dok je u područjima sa umerenom klimom slabijeg intenziteta. Puccinia striiformis prvenstveno napada pšenicu i ječam. Bolest se uglavnom javlja na listu i na plevama. Naziva se još i crtičasta rđa zbog karakterističnih crtičastih pustula limun-žute boje. Održava se na ostacima zaraženih biljaka, samonikloj pšenici i divljim vrstama trava.

Lisna rđa žita (Puccinia recondita) pojavljuje se na lišću i lisnim rukavma. Parazit prezimljava na mladim bijkama pšenice.

Tretira se fungicidima na bazi propinazola, triadimefona, proholaza i dr. Pošto su proizvođači ove godine sejali značajne površine pod pšenicom, potrebno je obratiti pažnju na pojavu bolesti i mogućnost njihovog suzbijanja.

Lisna rđa ječma (Puccinia hordei) Javlja se u svim rejonima gajenja, ali značajne štete pričinjava u prohladnim krajevima, gde umanjuje prinose 10 do 20 procenata.

Simptomi u vidu žućkasto-mrkih uredospora prvo se pojavljuju na listovima kasnije i na rukavcima. Bolest se retkoo javlja na stablu i klasu. Ukoliko je jak napad, dolazi do opšteg žutila oblelog lišća ječma.

Razvoju infekcije pogoduje visoka relativna vlažnost vazduha i dugotrajna i dugotrajna rosa, a bolest se širi vetrom. Ječam se tretira fungicidima na bazi propikonazola, triadimefona, proholaza i dr.

Siva pegavost klasa pšenice (Septoria nodorum) posebno je raširena u zemljama srednje Evrope. U Sredozemlju, pojačani intenzitet može da se očekuje kada je u periodu intenzivnog porasta i cvetanja biljke vreme vlažno sa čestim kišama. Štetnost ovog oboljenja ispoljava se u vidu smanjenja prinosa i pogoršanja kvaliteta zrna, posebno u semenskoj proizvodnji zrna. Najznačajniji domaćini ovog parazita su pšenica, tritikale i ječam. Simptomi su sliči kao kod Septoria tritici, s tim što se pojavljuju i na plevicama, lisnim rukavcima i na stablu. Parazit prezimljava i na biljnim ostacima i na semenu u vidu piknida.

Pošto se bolest pojavljuje na gornjim listovima i klasu, tretiranje useva treba obaviti nakon klasanja strnih žita.

Jasmina Stojadinović