Borovnica – sada ne smemo stati!

U svetu ishrane u kojem se šećer često predstavlja kao glavni krivac za brojne zdravstvene probleme, borovnica je dobila ulogu pravog heroja. Slatka je, praktična za konzumaciju i lako se uklapa u savremeni način života. Ne treba je ljuštiti, nema koštica, ne ostavlja lepljive prste, a zbog privlačne boje i osvežavajućeg ukusa lako pronalazi put do potrošača.

Upravo ta praktičnost jedan je od razloga zbog kojih je borovnica postala nezaobilazna na policama modernih trgovinskih lanaca. Mala pakovanja omogućavaju da se voće jednostavno ponese i konzumira bilo kada, a roditelji je sve češće biraju kao alternativu klasičnim slatkišima.

Pored ukusa i praktičnosti, borovnici se pripisuju brojne zdravstvene koristi. Povezuje se sa podrškom kardiovaskularnom i nervnom sistemu, imunitetu, zdravlju vida i funkciji mišića. Dodatni plus za potrošače predstavlja sve bolja dostupnost tokom cele godine, zahvaljujući proizvodnji u različitim klimatskim zonama.

Sorte odlučuju ko će osvojiti kupca

Iza uspeha borovnice ne stoji samo rast potražnje. Veliku ulogu ima i neprestano unapređivanje sortimenta.

Selekcionari stvaraju sorte koje odgovaraju sve zahtevnijem tržištu – sa boljim odnosom šećera i kiselina, čvršćim i hrskavijim plodom, atraktivnim izgledom i dužim rokom održivosti. Razlog je jednostavan: kupac koji jednom otvori pakovanje i naiđe na loš ukus ili mekan plod lako može izgubiti poverenje u proizvod.

Zato se danas u proizvodnji ne vodi borba samo za što veći prinos. Jednako je važno proizvesti plod koji će do krajnjeg potrošača stići kvalitetan, ukusan i vizuelno privlačan.

Južna hemisfera postala motor globalnog rasta

Najveća ekspanzija proizvodnje borovnice poslednjih godina zabeležena je na južnoj hemisferi. Izvoz je dostigao istorijske nivoe i premašio 500.000 tona, što je dvostruko više nego pre šest godina.

U toj priči posebno se izdvaja Peru. Ova zemlja danas učestvuje sa čak 76 odsto ukupnog izvoza borovnice sa južne hemisfere. Njena proizvodnja nastavlja da raste zahvaljujući novim zasadima, savremenim tehnologijama i zameni starijih sorti rodnijim i otpornijim.

U poslednjoj sezoni Peru je izvezao čak 382.000 tona, gotovo udvostručivši plasman za samo četiri godine.

Čile zadržava drugo mesto sa oko 93.000 tona sveže borovnice i istovremeno ima vodeću poziciju u izvozu zamrznutog ploda. Južna Afrika plasira oko 26.000 tona, dok Argentina, Urugvaj, Kolumbija i Ekvador zajedno izvoze nešto više od 5.000 tona.

Promenila se i slika najvećih kupaca.

Sjedinjene Američke Države i dalje su najveće pojedinačno tržište, ali njihov udeo u uvozu borovnice sa južne hemisfere opada. Nekada su preuzimale polovinu tih pošiljki, dok danas njihov udeo iznosi oko 42 odsto.

Evropa im se sve više približava, sa 39 odsto. Još zanimljivija je Azija, na koju odlazi 17 odsto izvoza sa južne hemisfere.

Kina je najvažnije azijsko tržište, ali raste i potražnja u Južnoj Koreji, Japanu, Tajvanu, Vijetnamu, Indiji i zemljama jugoistočne Azije.

Za proizvođače je ova promena važna jer pokazuje da tržište borovnice više nije ograničeno na nekoliko tradicionalnih destinacija. Potrošnja se širi, a sa njom i prostor za nove proizvođače.

Na severnoj hemisferi počinje nova trka

Dok južna hemisfera dominira globalnom ponudom tokom naše zime, severna hemisfera vodi drugačiju tržišnu utakmicu.

U proizvodnji se izdvajaju SAD, Kanada, Poljska, Nemačka i Španija. U Severnoj Americi i severnoj Evropi značajan deo proizvodnje namenjen je industrijskoj preradi i mašinskoj berbi, dok se zemlje južne i jugoistočne Evrope sve snažnije pozicioniraju u segmentu sveže borovnice namenjene direktnoj potrošnji.

Tu se vodi prava borba za kvalitet.

Kupac želi čvrst, hrskav, sladak i atraktivan plod. Poljska na tržište izlazi sa velikim količinama, dok zemlje poput Srbije svoju priliku traže u kvalitetu ručne berbe i svežini.

Srbija pronašla svoju nišu

Upravo ovde počinje zanimljiva srpska priča.

Borovnica je u Srbiji pronašla period proizvodnje koji joj daje značajnu tržišnu prednost. Zasadi, naročito u okolini Šapca, Šumadiji, zapadnoj Srbiji i delovima Vojvodine, daju rod od početka juna do sredine jula.

To je svojevrsna niša.

Španija i Portugalija tada završavaju berbu, dok Poljska još nije ušla u punu proizvodnju. Tokom četiri do pet nedelja srpska borovnica tako dobija priliku da se nađe u veoma povoljnom trenutku na evropskom tržištu.

Upravo taj vremenski raspored predstavlja jednu od najvećih prednosti domaćih proizvođača.

Od 250 hektara do hiljada hektara

Rast proizvodnje u Srbiji bio je izuzetno brz. Sa svega oko 250 hektara zasada 2012. godine, površine pod borovnicom porasle su na više hiljada hektara. Procene se razlikuju, naročito kada se u obzir uzmu zasadi u kontejnerima, ali je trend više nego očigledan.

Srbija se danas nalazi među vodećim evropskim proizvođačima, odmah iza Poljske, Španije i Nemačke, dok izvoz borovnice premašuje vrednost od 30 miliona evra.

Za domaće voćare to je dokaz da borovnica može biti mnogo više od još jedne voćarske kulture. Postala je ozbiljan izvozni proizvod.

Borovnica ne prašta greške

Međutim, iza visokih cena i izvoznog potencijala krije se zahtevna proizvodnja.

Borovnica traži preciznost. Savremeni zasad zahteva značajna ulaganja, koja mogu iznositi od 20.000 do čak 100.000 evra po hektaru. Za porodično gazdinstvo to je ozbiljan kapital i često investicija koja se planira godinama unapred.

Zato kod borovnice nema mnogo prostora za improvizaciju. Izbor zemljišta, tehnologija proizvodnje, sortiment, navodnjavanje, ishrana biljaka, zaštita, berba i pakovanje moraju biti pažljivo usklađeni.

Upravo zbog toga se uspešna proizvodnja sve više oslanja na savremenu agrotehniku i precizno upravljanje zasadom.

Šta je sledeći korak za srpske proizvođače?

Ako Srbija želi da zadrži i unapredi svoju poziciju, proizvodnju će morati da prilagođava zahtevima tržišta.

Prvi zadatak je diverzifikacija sorti. Oslanjanje na jednu dominantnu sortu nosi rizik, dok širi sortiment može omogućiti produženje sezone i bolje raspoređivanje berbe.

Drugi je pakovanje i brendiranje. Umesto oslanjanja na velike ambalaže i prodaju sirovine, prostor za rast postoji u atraktivnim malim pakovanjima od 125 do 250 grama, prilagođenim evropskim i azijskim potrošačima.

Treći pravac je prerada i organska proizvodnja. Razvoj domaćih prerađivačkih kapaciteta omogućio bi da veći deo vrednosti ostane u Srbiji, dok organska borovnica otvara vrata tržišnom segmentu sa dodatnom vrednošću.

Od dobre proizvodnje do jakog brenda

Srpska borovnica više nije egzotična priča iz voćarskog sektora. Za relativno kratko vreme postala je važan deo domaće proizvodnje i izvoza.

Ipak, budućnost neće zavisiti samo od toga koliko ćemo borovnice proizvesti. Mnogo važnije biće koliko ćemo dobro razumeti tržište, izabrati sorte, sačuvati kvalitet ploda i proizvod pretvoriti u prepoznatljiv srpski brend.

Jer, plasman naše najraprostranjenije sorte duke traje samo nekoliko nedelja. Da bi borovnica ostala među zvezdama srpskog voćarstva, biće potrebno mnogo više od dobrog trenutka – potrebni su znanje, tehnologija, kvalitet i sposobnost da se odgovori na ono što kupac želi.