Pujpike ne važi. Rekla bi deca. Godinama je to odnos izvršne vlasti prema poljoprivrednicima. Nešto obećaju, pa ne ispune. Razočarani mogu biti samo oni koji su od te ekipe nešto očekivali.
Da je izvršna vlast mislila da sprovede u Kisaču zimus dogovoreno, ona bi to davno uradila. A to je bila tačka kojima su protesti zaustavljeni. U ovim trenucima u Vladi Srbije počinje sastanak premijera Miloša Vučevića i predstavnika sedam udruženja poljoprivrednika. Odabranih.
Kako je najavljeno sastanku će prisustvovati i predsednica Skupštine Ana Brnabić, ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović i predstavnici Ministarstva finansija. I druga udruženja širom Srbije očekuju da epilog sastanka bude da konačno počne da se sprovodi lanjski dogovor kojim su prekiniti protesti poljoprivrednika.
Dok čekamo epilog vreme prekraćujemo razgovorom sa predstavnikom Inicijative za opštanak poljoprivrednika Srbije, Miletom Slankamencem.
Kakav je Vaš odnos prema sastanku, a i prema kolegama poljoprivrednicima koji su na sastanku?
- Mi svakako podržavamo naše kolege koje su na sastanku. Čekamo epilog pa ćemo odlučiti da li će biti protesta.
Više vaših predstavnika su pre neki dan u Media centru u Beogradu na konferenciji za novinare spominjali proteste. Kako Vam u ovom trenutku izgleda, da li će ih biti?
- Čekamo epilog sastanka u Vladi. Prepliće se deo zahteva iz Kisača i deo koji je insistiran u januaru ove godine. Moram da vidimo šta će se dešavati konkretno na današnjem sastanku. Vidimo da se prebacila priča na finansijska davanja, a u Kisaču se dosta dogovaralo o sistenskim rešenjima.
Nije zgoreg ponoviti na čemu poljoprivrednici insistiraju.
- Prvo i najvažnije, što je potpuno skrajnuto je uređenja tržišta, berze, uopšte poljoprivrednih proizvoda. Mi vidimo ogromne razlike naše proizvođačke cene i one koju plate krajnji potrošači. Ili kada ta naša roba ode u izvoz. Zatim imamo gorivo bez akciza. To je dogovoreno još u maju 2023. Rečeno je da će refakcije biti u roku od 15 dana, a u tom roku se ne dobijaju ni rešenja. Imamo problem sa PIO. Tu su ogromna dugovanja, to mora da se uredi. Sada je u prvi plan gurnuto tih 17.000 dinara za sertifikovano seme. Da razjasnimo jednom za sva vremena. Mi smo predlagali još od avgusta 2022. 35.000 dinara po hektaru koje bi poslužile kao osnova za subvencionisanje ostalih grana poljoprivrede. Taj novac bi se dao ratarima a sve ostalo bi bilo po dobrim primerima u okruženju: povrtarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo i stočarstvo sa mnogo većim iznosima. Veliki problem je regionalna neujednačenost. Potom imate problem malih proizvođača. Agrarna politika bi trebala da omogući da ljudi ostanu na selu. Kolege koje su danas na sastanku dobro ukazuju na problem nesređenog katastra.
