Govedarstvo je nekada bilo jedan od stubova srpske poljoprivrede i a junetina je bila značajan izvozni proizvod. Danas je, međutim, broj grla na nivou od pre jednog veka. Samo podatak da je broj goveda u Srbiji poslednjih četvrt veka prepolovljen dovoljno govori o stanju u tom sektoru. I ostali parmatri su poražavajući: Prosek broja goveda u Evropskoj uniji po hektaru pašnjaka je tri puta veći u odnosu na Srbiju. Proizvodimo i 60% manje junećeg mesa u odnosu na EU, a imamo i upola manju mlečnost krava.
Sa druge strane po prosečnoj proizvodnji junećeg mesa i mleka Češka je jedan od lidera u svetu. Iz tog razloga u minuloj sedmici u organizaciji Ambasade Republike Češke u Beogradu, Udruženje odgajivača tovnih rasa “Agroprofit” i kompanije Taurus Agro Konsalting održan je seminar „Savremeni trendovi i dosadašnja iskustva u tovnom i mlečnom govedarstvu Republike Češke“.
Stručnjak Miroslav Vrablik je govorio je o tržištu goveđeg mesa i izvozu živih grla.
Slika svetskog tržišta je sledeća. Najveći izvoznik goveđeg mesa je Brazil, koji od prodaje ostvari nešto više od šesnaest milijardi dolara godišnje. Iza njega su Australija i Sjedinjene Države. Najveći kupac je Kina, koja sa Hongkongom uvozi skoro četiri miliona tona, dvostruko više od Amerike.
Cene u Evropi trenutno padaju. Mladi bikovi se plaćaju oko šest stotina trideset osam evra na sto kilograma mesa, što je skoro sedam odsto manje nego prošle godine.
Češka danas ima petsto sedamdeset šest hiljada krava, od kojih je nešto više od dve stotine hiljada mesnih rasa. Prošle godine je izvezla skoro trista hiljada grla živih goveda u vrednosti od oko devet i po milijardi čeških kruna što je oko 370 miliona evra. Najviše su kupovale Italija, Hrvatska i Austrija.
Zašto je češka stoka tražena? Odgovor je u zdravlju stada. Češka ima evropski status zemlje bez bruceloze, leukoze, tuberkuloze i bolesti IBR (infektivni goveđi rinotraheitis). Do tog statusa je trebalo puno ulaganja, truda i strpljenja. Ozdravljenje od IBR-a koštalo je oko šest milijardi kruna, a veliki deo troška preuzela je država.
Kad je reč o izvozu u Srbiju, gost je izdvojio nekoliko stvari. Prvo su veterinarske pretrage, njihova cena i rokovi. Drugo je vreme isporuke. Najvažniji savet za naše uzgajivače glasi: poručite na vreme. Ko unapred kaže koju rasu, kategoriju i koliko grla želi, ima dovoljno vremena i za vakcinaciju, a junice se najčešće prodaju u jesen.
Dr Josef Kučera je održao predavanje naslovljeno „Češko oplemenjivanje goveda: tradicija, inovacije i partnerstvo za vaše farme". Kučera je doktor nauka iz oplemenjivanja životinja sa Mendelovog univerziteta u Brnu. Iako je deceniju u komercijalnim vodama, ranije je bio direktor udruženja simentalske rase i predsednik Evropske i Svetske federacije uzgajivača simentalca. Kučera rukovodi kompanijom koja je nastala od nekadašnjeg državnog oplemenjivačkog preduzeća. Ona vodi evidenciju životinja, deli ušne markice, analizira mleko i ima savremenu genetsku laboratoriju. Češki uzgajivači vode matične knjige još od 1871. godine.
Kučera govorio je o tome kako Česi oplemenjuju goveda i šta to može da znači za srpske farmere.
Kontrola proizvodnje je u Češkoj osnova svega. Obuhvata čak 98 odsto muznih krava, a kod mesnih je oko 12 odsto. Gost je podsetio na rečenicu jednog škotskog profesora: u doba genotipa, fenotip je kralj. To znači da genetika ne vredi ako nemamo pouzdane podatke sa farme.
Na tim podacima gradi se nekoliko savremenih metoda. Prva je genomska selekcija. Uzorak dlake ili tkiva šalje se u laboratoriju, pa se već na teletu vidi koliko je genetski vredno. Tako uzgajivač brže bira najbolje i štedi novac.
Druga metoda je polno sortirano seme, koje daje žensko potomstvo s tačnošću više od devedeset odsto. Koristi se kod najboljih krava, da bi dale junice za obnovu stada.
Treća je takozvani „beef on dairy". Ostale mlečne krave osemenjuju se mesnim rasama, krave se lakše tele, a telad su vrednija na tržištu.
Poruka gosta je da je oplemenjivanje dugotrajan posao, da bez kontrole proizvodnje nema napretka i da odluke o uzgoju pripadaju uzgajivačima. Na kraju je poručio da su Česi spremni da pomognu srpskim farmerima pouzdanom genetikom prilagođenom našim uslovima.
