Ko najviše kupuje i šta traže potrošači?
Glavni kupci uvoznog cveća su cvećari, veletrgovine i vrtni centri – ali i direktna potrošnja potrošača tokom prazničnih perioda (8. mart, maj, praznik zaljubljenih). Holandsko i italijansko cveće dominira tržištem Srbije po kvantitetu. Na domaće proizvođače još se gleda sa skepticizmom, zbog nerazvijenosti brenda i cene, ali rastuća svest o kvalitetu i lokalnom poreklu ipak stvara nišu za domaću proizvodnju.
Potrošači se u saksijskom segmentu sve više okreću sobnom i balkonskom cveću (orhideje, begonie, geranijumi), dok rezano cveće i dalje najviše kupuju ruže, hrizanteme, tulipane – pre svega zbog estetike i mirisa. Ono što traže je svežina, raznovrsnost boja, sertifikovana kontrola kvaliteta i porekla.
Predlog investicije – primer: proizvodnja rezanih ruža u plastenicima
Zamislimo investiciju u plastenik površine 1.000 m² posvećen samo uzgoju ruže. Za početak, potrebno je ulaganje otprilike 3.000–3.500 EUR za manji plastenik (~150 m²), proporcionalno više za veću površinu, plus radna snaga, pakovanje, sistem navodnjavanja/grejanja, sadni materijal, ambalaža – što ukupno može iznositi 20.000 EUR ili više.
Na 1.000 m² u proizvodnji ruža može se dobiti oko 4.800 komada rezanog cveća godišnje, što pri prosečnoj ceni od 2,50 EUR po komadu donosi prihod od oko 12.000 EUR samo od ruža.
Kritične tačke i dugoročni rizici
Sadni materijal – kvalitet semena ili sadnica presudno utiče na prinos i izgled. Većina sadnog materijala se uvozi jer domaća proizvodnja nije dovoljno razvijena.
Tehnologija i klimatizacija – bez modernih navodnjavanja, grejnih sistema, vetrobrana ili precizne ventilacije nema stabilnih prinosa – horikultura zahteva visoku preciznost (drip navodnjavanje, CEA metode (poljoprivreda u kontrolisanim uslovima)).
Radna snaga i znanje – proizvodnja cveća je vrlo radno intenzivna, sa intenzivnim sezonskim poslovima (berba, sortiranje, pakovanje). Potrebna su znanja iz zaštite, đubrenja, zaštite sadnog materijala i tržišne dinamike.
Tržišna konkurentnost – Holandija, Kenija, Italija nude mnogo jeftiniji proizvod zbog obima proizvodnje. Da bi domaći proizvođač opstao, mora da se pozicionira na kvalitet, svežinu i lokalnu prodaju (zeleni pijačni kanali, butici, direktna distribucija). Brendiranje i sertifikati su važni.
Sezonalnost – potrošnja vrh doseže oko Dana žena i tokom proleća. Proizvodnja mora biti planirana tako da obezbedi cvetanje u tim periodima, što zahteva planirano sprovođenje ciklusa sadnje i zaštite biljaka.
Finansijska stabilnost i logistika – transport rezanog cveća mora biti brz i u rashladnim uređajima. U početku investicije potrebno je obezbediti likvidnost do momenta prve prodaje.
U Srbiji se već deceniju beleži rast oblasti horikulture – uzgoja rezanog i saksijskog cveća. Prema podacima Privredne komore Srbije za 2023. godinu, ukupne površine pod ukrasnim biljem i cvećem zauzimaju oko 520 ha registrovanih, a još približno 600 ha služi kao plantažna proizvodnja. Iako relativno skromno, ta površina konstantno raste.
Uvoz i izvoz u brojevima
U 2023. Srbiji su uvezene ukrasne biljke i cveće u vrednosti od oko 24,1 miliona EUR, od čega 17,9 mil EUR iz Holandije, a značajan deo stiže i iz Italije, Nemačke i Slovenije.
Uvoz sadnog materijala (lale, narcisi, orhideje, hyacinthus, tulipani) čini oko 40 % ukupnog uvoza, dok živo cveće predstavlja dodatnih 23 % (oko 4,9 mil EUR).Sečeno cveće čini 28 % uvoza, pre svega ruže, hrizanteme i ljiljani.
Vrednost izvoza cveća iz Srbije je veća od 6 miliona EUR a polovina ostvarenog prihoda ostvari se od izvoza ruža.
Zašto se upustiti u ovu proizvodnju?
Srbija ima odlične klimatske uslove za ruže – čak se poredi sa južnom Francuskom, što potvrđuju eksperti. Takođe, globalna potrošnja cveća raste više od 10‑20 % godišnje, što otvara prostor za domaću proizvodnju posebno ako se okrene EU tržištu i sopstvenom tržištu kroz marketing vrednosti i lokalnog porekla.
Da zaključimo
Investicija u proizvodnju cveća u Srbiji – posebno rezanih ruža u plastenicima – može biti profitabilna ako se posveti pažnja kvalitetu sadnog materijala, tehnološkom sistemu, sezonskoj dinamici i brendiranoj distribuciji. Kroz realistične igre cifara (investicija ~20.000 EUR, prinos ~4.800 komada rezanog cveća godišnje, prihod ~12.000 EUR plus moguće izvozne margine) jasno je da uz kontinuitet i unapređenje znanja ovaj posao ima svetlu perspektivu.
