Prema reagovanju gazdinstava o isplati duga za razne vidove podsticaja i najave da je moguće da se to i dogodi i nedogodi, povećana je briga i strah za opstanak poslova kojima se bave – zaključio je Upravni odbor Udruženja Agroprofit i istakao da naši farmeri u odnosu na EU ostvaruju manje od pet odsto ukupnog prihoda po gazdinstvu ostvarenom od državnih subvencija, a to nije dovoljno za konkurentnost.
Udruženje Agroprofit u poslenjih 30 dana registrovalo je na stotine pitanja i prijava vezanih za isplate. Prema izjavama poljoprivrednika neki još čekaju novac za 2021. godinu.
Upravni odbor Udruženja uputio je detaljan predlog Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, o merama za stabilizaciju stanja u govedarstvu – posebno tovnog. Ovo Udruženje podržava inicijativu da Odbor za poljoprivredu Narodne skupštine razmotri nastalu situaciju i utvrdi razloge i potrebu za izradu Rebalansa budžeta za 2023. godinu i da takav predlog uputi nadležnima.
U celini prenosimo pismo upućeno Odboru za poljoprivredu Narodne skupštine.
Poljoprivrednicima nisu u potpunosti isplaćeni podsticaji, premije i bespovratni novac za nabavku opreme i priplodnih kvalitetnih grla stoke za 2022. godinu, a pojavljuju se i dugovi i za nekoliko godina unazad. Ukupan iznos duga nije još utvrđen, a među gazdinstva stigla je vest sa kolegijuma da Ministarstvo poljoprivrede razmišlja da ne isplati pomenute stečene obaveze.
Odavno je poznato da se iz godine u godinu, prenose finansijske obaveze i da se isplate starog duga obavljaju iz tekućeg budžeta, što ministarka Jelena Tanasković ocenjuje kao nezakonito, i tu praksu želi da „preseče“, što za gazdinstva koja očekuju novac iz državne kase nije prihvatljivo.
Lista davanja, koje je Ministarstvo poljoprivrede minulih godina povećavalo bez priliva novca iz centralne kase, uticala je na sadašnje gomilanje duga. Naročito opterećenje bila je dodela 2.200 traktora, nabavka mehanizacije i nedavna davanja za proizvodnju suncokreta.
Poseban problem činila je organizacija rada Uprave za agrarna plaćanja u kojoj su gazdinstva tragala za svojim predmetima bez odgovarajućeg arhiviranja i moguće identifikacije. Na sve to odgovor je bio „vaš predmet je u radu“, a pokazalo se da i danas neke prijave, iako uredno podnete, ne postoje, pa je proizvođačima predloženo da obave „rekonstrukciju“ – znači da sve papire ponovo pošalju na istu adresu.
U nastalim prilikama sasvim je jasno da na stavkama iz državne kase novac namenjen poljoprivredi ne postoji i da je za svaku intervenciju za isplatu duga potreban rebalans, a pre toga popis svih dugova, što ni jedan ministar kod primopredaje funkcije za dve decenije unazad nije uradio.
Ministarka Tanasković ima volju, a znanje ćemo tek videti, da napravi reda u finansijskim tokovima i odnosima sa gazdinstvom. Priča o zanemarivanju isplate duga ipak govori o pokušaju da se u ovom sektoru uštedi više desetina milijardi dinara i omogući Ministarstvu finansija da i dalje govori o stabilnosti budžeta ili da se potkopa politika vladajuće partije među poljoprivrednicima. Bez razlike koje prioritete ima državni vrh u investicijama, sasvim izvesno je da će uvažiti potrebnu finansijsku intervenciju u sektoru agrara i proceniti da je važno u ovom času da se neko obrati i objasni da ova struktura nije odbačena i da se neće vratiti teškoće koje su preživljavali u sankcijama.
Važno je poručiti poljoprivrednicima da ne odustanu od gašenja, pre svega, stočarske proizvodnje, organske proizvodnje i održivih investicija. Poljoprivrednici ne mogu zanemariti istinu da je svaki napredak na njihovom gazdinstvu u poslednjih 10-15 godina ostvaren uz učešće države, a da smo svi zajedno bili racionalniji ostvarenja bi bila i veća – od primene IPARDA do prerađivačke industrije.
Nema te oblasti u poljoprivredi kojom naši ljudi ne žele da se bave – od mlečnog govedarstva do vinarstva, ali bez prijema predvidljivih državnih novčanih podsticaja, to je za njih neostvarljivo. Bez državne pomoći, naša poljoprivreda neće zadržati ni minimum konkurentnosti, jer u EU najmanje 20 odsto prihoda farmeri ostvaruju iz različitih fondova i davanja njihovih država.
Gazdinstva, a pogotovo ona prihodovno ugrožena, očekuju od Odbora za poljoprivredu da temeljno sagleda informaciju u sektoru isplate svih davanja iz državne kase i da podrži program finansiranja prema zakonu, što obuhvata i visinu izdvajanja iz budžeta za poljoprivredu.
Očekujemo da će Odbor proceniti organizacionu i kadrovsku kompetentnost sadašnjeg sastava Ministarstva poljoprivrede, uz uvažavanje činjenice da su pojedini sektori stručno i materijalno zapostavljeni, a da se u pojedinim oblastima često događa kršenje zakonskih propisa.
Udruženje je voljno da pomogne u sektoru tovnog govedarstva, uz zaustavljanje pada i da aktivnostima u regionima podstaknemo korišćenje najracionalnijih uslova za ekonomičnost u ovom delu stočarske proizvodnje, kaže se u pismu koje je upućeno Odboru za poljoprivredu Narodne skupštine.
Udruženje je sačinilo i pregled stanja u tovnom govedarstvu u Srbiji, gde je ostvaren napredak, ali i uočilo nedostatke u pojedinim segmentima – od uvoza teladi, prometa i prodaje.
