U vreme kada proizvođači malina oštro protestvuju zbog niskih otkupnih cena, a sa sličnim nevoljama u žetvi se susreću i ratari, ohrabrujuće zvuči vest da nema teškoća u plasmanu jabučastog i koštičavog voća. Naime, nedavno je jedan kupac sa plantaže firme "Bio star" u banatskom selu Vojvoda Stepa preuzeo celokupnu proizvodnju višnje za 28 dinara po kilogramu, a ovih dana u izvoz odlazi kajsija za 75 evro centi. Vrhunslki proizvodni i ekonomski rezultati očekuju se i u proizvodnji jabuke, kruške i šljive na ukupno oko 110 hektara savremenih zasada, posebno što je ova firma uvela "Global gap" certifikat kojeg obavezno traže strani kupci. Time se, na nedvosmislen način, dokazuje da je i na banatskoj crnici, uz najnovija naučna dostignuća, vrhunsku agrotehniku i intenzivnu proizvodnju, moguće obezbediti visoke prinose i vrhunski kvalitet plodova vodećih voćnih vrsta, što treba da postane osnovna uzdanica svih proizvođača koji žele da opstanu na domaćem i stranom tržištu. Ovo je, uz prisustvo nekoliko stotina poljoprivrednika iz čitave Srbije, rečeno na nedavnbo održanom "Danu voćara Vojvodine" u Vojvodi Stepi u organizaciji Društva voćara Vojvodine.
- Analizom pupoljaka, još na početku godine, ustanovljena je velika potencijalna rodnost kod svih voćnih vrsta, rekao je prof. dr Zoran Keserović, direktor Departmana za voćarstvo i vinogradarstvo, hortikulturu i pejztažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. - Vidi se to i u vreme berbe bez obzira što je nejpre bio dug sušni period, a sada obilje padavina što otežava ubiranje prispelog voća. Svaki region se odlikuje specifičnim klimatskim i zemljišnim uslovima koji u velikoj meri određuju koje voćne vrste i sorte mogu tu uspešno da se gaje. Na plantaži "Bio stara" u Vojvodi Stepi zastupljene su vodeće sorte kruške: vilijamovka, kiferov sejanac, boskova bočica i santa marija; kod jabuke: ajdared, greni smit, jonagored, fudži-kiku 8, klonovi zlatnog delišesa i redčif; kod kajsije sorte koje su stvorene na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu: NS-4, NS-6, novosadska rodna, novosadska kasnocvetna, roksana i ambrozija; kod višnje: oblačinska; a kod šljive: čačanska lepotica, čačanska rodna i stenlej. U petoj godini nakon sadnje kod kajsije očekujemo rod od 12-13, a kod jabuke između 30-35 tona po hekrtaru. Velik je to uspeh nauke i struke, pa predstavlja podsticaj i za sve voćare u Srbiji.
Činjenica da je voće jedan od najznačajnijih izvoznih proizvoda govori da ovoj grani treba posvetiti daleko veću pažnju. U dugoročnom agrarnom programu ova grana poljoprivrede bi trebalo da nađe značajnije mesto. Program će imati smisla i izgleda za uspeh ako se jasno definišu polazne osnove. Velika buduća snaga su poljoprivredna domaćinstva gde su i najveće mogućnosti za proizvodnju voća. Da bi se to postiglo neophodno je da proizvođači dođu do pravih informacija i što je najvažnije do znanja. Zato se i organizuju ovakve posete najsavremenijim zasadima u Srbiji da bi se proizvođači upoznali sa sortama i tehnologijom proizvodnje. Obrazovanje proizvođača i prenošenje znanja je jedan od njavažnijih segmenata za dalji razvoj voćarstva. Posebno nakon većeg broja predavanja koja su u selima održali stručnjaci Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Beogradu i Instituta za voćarstvo u Čačku. Značajnu podršku ovoj grani poljoprivrede daje i resorno Ministarstvo i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu. Time će voćarstvo ponovo imati jednu od vodećih pozicija u izvozu agrara Srbije, posebno ukoliko se i dalje bude razvijala intenzivna proizvodnja kao što se to čini u Belgiji, Holandiji, severnoj Italiji, Nemačkoj i drugim državama. Naravno, bitno je da se do maksimuma iskoriste izuzetno povoljni zemljišni i klimatski uslovi za proizvodnju voća u Srbiji, a to je moguće samo uz intenziviranje i standardizovanje tehnologije proizvodnje, uvođenje integralnog koncepta proizvodnje i standarda kvaliteta, izgradnju odgovarajuće infrastrukture i korišćenje najnovijih naučlnih i stručnih saznanja. Kada dostignemo neophodni kvalitet koji zahteva domaće i strano tržište, neće biti teškoća za plasman i obilnog roda, a i proizvođači će moći da računaju na cene koje donose višestruko veći prihod nego osnovni ratarski usevi na istoj površini, rekao je prof. dr Zoran Keserović.
Ovakve tvrdnje podržao je i prof. dr Bogoljub Đurić, istakavši da u savremenim zasadima kajsije, posebno sa sortama stvorenim na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, više nema pojave apopleksije koja je doskora, uz rane mrazeve, donosila najveće štete ovoj voćnoj vrsti. Praksa je u novim zasadima, tokom poslednjih 10-12 godina, dokazala da je, uz odgovarajući izbor sorti, podloge i posrednika u kalemljenju, kao i uz primenu savremene agrotehnike, postignuta potpuna eliminacija ove opake bolesti. A ona je, pre nekoliko decenija, već u sedmoj godini nakon sadnje izazivala masovno sušenje na 30-70 odsto stabala.
Savremenu plantažu u Vojvodi Stepi podigli su pre pet godina vlasnici Tomas Fonzen i Aco Vasilijević, nakon kupovine svih akcija zaposlenih i privatizacije društvenog preduzeća "Stepa Stepanović" 2003. godine. Sada ova firma ima 17 stalno zaposlenih, koji obrađuju i 800 hektara sa ratarskim usevima. U toku berbe višnje bilo je angažovano oko 200 sezonaca, a prilikom ubiranja kajsije samo oko 50 berača. U planu je da se kapaciteti rasadnbika i matičnjaka ove firme, narednih godina, iskoriste za proširivanje sadašnjih zasada, ali i za ugovaranje proizvodnje sa voćarima iz okolnih mesta. Jedan od prioriteta je i izgradnja ULO hladnjače kapaciteta 3.000 tona. Za sada se ne predviđa podizanje mreže za protivgradnu zaštitu, jer je analizom podataka u poslednjih sto godina ustanovljeno da su takve vrste nepogoda na ovom području izuzetno retke.
