Nakon 5 meseci intenzivnih pregovora, danska vlada uvodi poljoprivredni porez na ugljenik koji plaćaju farmeri, prvi takve vrste u svetu.
Od 2030. godine, ovaj klimatski porez u poljoprivredi će se naplaćivati 300 danskih kruna (40 evra; 43 dolara) po toni proizvedenog CO2, povećavajući se na 750 danskih kruna (100 evra; 107 dolara) do 2035. godine.
Međutim, osnovni odbitak, ili poreska olakšica, od 60% biće primenjen na prosečne emisije od različitih vrsta stoke, pružajući ekonomsku prednost klimatski efikasnim poljoprivrednicima.
Nakon ovog smanjenja, farmeri će plaćati 120 danskih kruna (16 evra; 17 dolara) po toni CO2 2030. godine i 300 danskih kruna 2035. godine.
Danska je veliki izvoznik mlečnih proizvoda i svinjskog mesa, a emisije iz poljoprivrede čine 22,4% ukupnih emisija ugljenika u zemlji, u poređenju sa 15,6% od pre deset godina.
Kako će porez uticati na proizvodnju ugljenika?
Stručnjaci veruju da će porez na ugljenik smanjiti 1,8 miliona tona proizvodnje ugljenika u prvoj godini rada, omogućavajući Danskoj da ispuni svoj cilj smanjenja 70% ukupnih emisija do te godine.
Kreatori poreza
Ovaj hrabar potez dolazi sa sporazumom između koalicione vlade i brojnih danskih poljoprivrednih tela a tek ostaje da se vidi koje bi zemlje mogle da krenu primerom Danske.
Sa danskom vladom su pregovarali Danski savet za poljoprivredu i hranu, Dansko društvo za zaštitu prirode, Konfederacija danske industrije, Sindikat NNF i Dansko udruženje lokalne samouprave.
Danska asocijacija mlekara saopštila je da je zadovoljna jasnoćom koju tripartitni sporazum donosi proizvođačima mleka.
Sporazum ide pred parlament
Farmer Steen Norgaard Madsen, koji je i predsednik Udruženja mlekara, rekao je: „Zeleni tripartit imao je veoma težak zadatak. Preporuke o tome kako mi u Danskoj radimo sa klimom, biodiverzitetom, šumama i pijaćom vodom u isto vreme su istorijske. Nema sumnje da će ovo promeniti pristup farmera proizvodnji. Već sada su se danski farmeri u mlečnom sektoru izveštili i već su u procesu smanjenja ugljičnog otiska. Sada ćemo se fokusirati na to kako će se sporazum, ako ga usvoji danski parlament, primeniti."
Novac prikupljen od poreza
Rečeno je da se novac prikupljen ovim porezom na ugljenik vraća u poljoprivredni sektor kako bi se poboljšale zelene inicijative i klimatska tehnologija. Zainteresovane strane apeluju da se osigura da ova naplata poreza bude regulisana i da je moguće uskladiti je sa sistemom trgovine emisijama na nivou EU.
Mlečni proizvodi visokog kvaliteta
Peder Tuborgh, izvršni direktor Arla Foods u Danskoj, rekao je: „Tokom procesa smo govorili da Arla, Arlini farmeri i Danci u suštini žele istu stvar; da imamo dobru dansku hranu visokog kvaliteta i niskog klimatskog otiska. Pozitivno je što sada postoji široko zasnovan sporazum koji nam daje priliku da gledamo u budućnost.”
Pored uvođenja poreza na CO2, sporazum uključuje finansiranje uspostavljanja većeg broja šuma u Danskoj i povećanu obnovu tresetišta kako bi se osigurala čista voda za piće, sa jasnom ambicijom da se uskladi sa Okvirnom direktivom o vodama EU.
Ne-danski farmeri reaguju na porez
U međuvremenu, farmeri širom sveta oglasili su se na društvenim mrežama da komentarišu porez. Neki su to nazvali „pravim prelomnim trenutkom za poljoprivredu“, dok su drugi rekli: „Imajte na umu, ova glupost dolazi i kod nas“.
Jedan irski proizvođač mleka rekao je: „Danska manjinska vlada socijaldemokrata koju podržava zelena stranka; gurajući seljaka iz posla“.
