Dr Zorica Podraščanin jedna je od autora tzv. studije atribucije poplava 2014.
U pitanju je naučno istraživanje koje treba da odgovori na pitanje: da li je neki konkretan događaj, poput ovog, bio verovatniji zbog klimatskih promena?
Iako su rezultati nepotpuni, pre svega zato što ne postoji dovoljno podataka i mernih stanica u pogođenim delovima Srbije, studija jeste pokazala da su klimatske promene učinile ovakav događaj verovatnijim.
Ono što je ključno u ovom trenutku nije neposredan razlog poplava, već činjenica da su poplave češće i intenzivnije na sve toplijoj Zemlji. To znači da nam vremenski ekstremi i dalje predstavljaju pretnju – možda čak i sve veću u budućnosti, nasuprot nekim navodima iz domaćih medija.
Potrebno je da se pripremimo i da maksimalno smanjimo šansu da se ovakva katastrofa ponovi. A na tom polju imamo i malo očekivane saveznike, ali i „neprijatelje” (iza kojih se opet kriju upravo klimatske promene).
1) Kako priobalna šuma može da bude efikasnija u odbrani nego nasip?
Prva asocijacija na zaštitu od poplava mnogima je nasip – čvrst, visok zid koji naizgled pripitomljava reku u uređenom koritu.
Ali jedno je razvijati ovakvu sivu infrastrukturu u urbanim zonama u kojima je potencijal poplava da ugrozi ljudske živote i napraviti materijalnu štetu ogroman, a nešto sasvim drugo na površinski većem ostatku ugroženih područja na kojem se nalaze njive, manja naselja, zaštićeni lokaliteti…
U tom drugom slučaju, nasipi su drastično manje isplativi, a kao alternativna opcija nameću se rešenja zasnovana na prirodi, uključujući i pošumljavanje.
Korenje drveća povećava sposobnost zemljišta da upije vodu, dok samo drveće prihvata deo padavina i usporava tok vode. Takođe, korenje stabala sprečava eroziju tla i smanjuje verovatnoću pojave klizišta.
Ali kada se pošumljavanje posmatra kao deo odbrane od poplava, priča postaje šira od konkretnih rizika:
"Kada izgradimo nasip, on služi gotovo isključivo zaštiti od poplava. Međutim, rešenja zasnovana na prirodi sa sobom nose i niz takozvanih ko-benefita. To su očuvanje staništa, biodiverziteta i funkcija ekosistema, kao i koristi za zdravlje i blagostanje ljudi." - dr Jasna Plavšić sa Građevinskog fakulteta u Beogradu
2) Zašto suše olakšavaju poplave?
Pored poplava, porast temperature doprinosi i pojavi učestalijih, surovijih i dugotrajnijih suša.
Uprkos tome što je reč o dva naizgled suprotna fenomena, između njih postoji veza – na prvi pogled možda kontraintuitivno, a uz objašnjenje sasvim logično:
"Dok su na poplave 2014. godine uticale prethodne kiše, sličan efekat mogu izazvati i suše. Nakon suša, zemlja se ponaša kao beton, postaje tvrđa i manje sposobna da upije vodu. Onda kada se desi ekstremna kiša, zemlja ne može da upije svu vodu, što može dovesti do poplava."- dr Zorica Podraščanin sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu
3) Da li bi mesto gde živite mogle da ugroze poplave?
U svetlu klimatskih promena, mi u budućnosti treba da se branimo od nekih budućih, jačih ekstrema, a ne od istorijskih rekorda.
Dakle, sve su prilike da će nam za efikasnu zaštitu od konkretno poplava trebati veći nasipi, veće retenzije, veće šume, a očekuje se i da se jave neke nove plavne zone.
Da li je i vaše mesto među ugroženima?
Uvide u to nam pruža studija „Opasnost od poplava i mapiranje rizika od poplava u Srbiji: Dunav, Sava i Kolubara”, koju je u martu 2020. objavila Svetska banka, a u kojoj su pobrojane tri reke zavredile posebnu pažnju zbog svoje važnosti, ali i osetljivosti.
Ove procene ne treba uzeti zdravo za gotovo zato što su zasnovane na relativno paušalnim projekcijama porasta stogodišnjih voda od 5% i 20% – kao potencijalnih minimuma i maksimuma povećanja.
Ali bez obzira na to, daju nam kakvu takvu sliku.
