Desikacija je agrotehnička mera, koja je u poljoprivrednoj praksi prisutna duži niz godina. Ova mera posebno dolazi do izražaja u hladnijem klimatu jer prolećni usevi često dospevaju za žetvu u poznu jesen, kada su uslovi za ubiranje otežani. Desikacija je prisutna u svim regionima sa intezivnom poljoprivrednom proizvodnjom koja podrazumeva mehanizovano ubiranje useva. Prednosti ove mere su evidentne kod semenskih useva, gde se pored prinosa, insistira i na visokim semenskim kvalitetima. Proizvodnja suncokreta, gajene biljke sa specifičnom patologijom u periodu dozrevanja, značajno je olakšana uvođenjem desikacije.
Razlozi za uvođenje desikacije
Osnovni preduslov za žetvu je da sadržaj vlage u biljci, pri čemu se misli na list, stablo, glavu i seme, opadne do nivoa koji dozvoljava normalan rad kombajna. Kada je sadržaj vlage u biljnom materijalau previsok, dolazi do velikih gubitaka u žetvi, usled blokiranja sita, lošeg izvršavanja i niza drugih poteškoća. Požnjeveni materijal sadrži visok procenat nečistoće, uglavnom delova glave, lisne drške i lista, koji imaju veći sadržaj vlage od semena. Usled toga se dodatno povećava sadržaj vlage u semenu. Kod ovakvog materijala brzo dolazi do samozagrevanja, ukoliko se odmah ne pristupi sušenju, što dalje poskupljuje proizvodnju.
Sa druge strane, u toku sazrevanja često dolazi do šteta od ptica. Pri kraju vegetacije, u nepovoljnim klimatskim uslovima, može doći do razvoja gljivičnih obolenja na glavi i zrnu (Maširević, Glušac, 1999). Jak vetar, praćen kišom, može izazvati poleganje biljaka. Može doći i do osipanja semena iz glave kod nekih genotipova. Sazrevanje kasnih genotipova ponekad traje i do kasno u jesen, kad prvi mrazevi mogu prouzrokovati gubitak semenskih kvaliteta, a učestale kiše mogu potpuno onemogućiti rad kombajna. Prema tome, postoji veliki interes za što ranijom žetvom, posebno u svetlu činjenice da se masena i fiziološka zrelost zrna postižu mnogo pre žetvene zrelosti.
Uvođenjem hemijske desikacije suncokreta rešavaju se mnogi problemi, koji se javljaju kod mehanizovanog ubiranja: smanjuju se gubici, zrno je čistije i lakša je njegova ventilacija, sušenje i skladištenje.
Indirektna korist od desikacije je mogućnost boljeg planiranja naredne setve zbog ranije žetve, olakšana organizacija jesenjih radova, smanjenje zakorovljenosti parcela, pošto se uništavaju korovi.
Desikacija u ranijim fazama dozrevanja može dovesti do gubitka prinosa i semenskih kvaliteta, a ako se izvodi suviše kasno gubi se ekonomski efekat njene primene.
Vreme izvođenja
Momenat otpočinjanja sa desikacijom vezanje za nastupanje fiziološke zrelosti, momenta kada je završen dotok asimilata u zrno i kada dolazi do prekida veze zrna i majčinske biljke. Ovaj momenat neki autori su utvrđivali na osnovu broja dana od završetka cvetanja, stoje nepouzdano, jer je zbog cvetanja po krugovima teško odrediti kada cvetanje završava. Pored toga, fiziološka zrelost može nastupiti u širokom vremenskom rasponu, u zavisnosti od genotipova i vremenskih uslova, 25-40 dana posle cvetanja - DPC (Baranova, 1968). Vizuelne metode, vezane za promenu boje zadnjeg dela glave, sušenje donjih listova ili opadanje kruničnih listića, takođe, veoma su subjektivne. Najbolji metod je, svakako, vezan za sadržaj vlage u zrnu. Različiti autori preporučuju različito vreme tretiranja desikantom: kad sadržaj vlage u zrnu padne na 25% (Palmer, Sanderson, 1976), pri 30-35% vlage u zrnu (Degtvarenko, 1976; Kosovac, Sudimac, 1980), pri 45% vlage u zrnu (Gubbles, Dedio, 1985), 35 dana po sušenju jezičavih cvetova (Dembinski et al, 1974).
Različiti genotipovi imaju različite optimalne momente za desikaciju, a razlike u sadržaju vlage idu i do 10% (Miklič, 2001).
Prerana desikacija može negativno uticati na neke elemente prinosa i semenske kvalitete. Izvođenjem desikacije u nekoliko navrata tokom dozrevanja dobijaju se niske vrednosti elemenata prinosa i semenskih kvaliteta, koje sa kasnijim tretmanima rastu, a pri određenoj vlazi zrna dostiže se momenat kada nema daljeg porasta vrednosti i tada se može otpočeti sa desikacijom.
Prinos semena dostiže visoke vrednosti pri vlazi zrna od 35-55% (zavisno od genotipa), dok kod mase 1000 semena vlaga mora biti nešto niža, te je ovo svojstvo ujedno i faktor koji najviše limitira vreme izvođenja desikacije. Na suviše kasnim tretmanima prinosi mogu i da opadaju, usled disimilacije, u odsustvu dalje asimilacije hraniva nakon prekida veze semena sa materinskom biljkom (Rođrtgues Ftretr, 1978)
Sadržaj ulja nije posebno značajan za semenske useve, ali sinteze se završavaju dovoljno rano, te su neki drugi faktori uvek više limitirajući. Smirnova i Maljihin (1974) su utvrdlii da kod tretmana pri sadržaju vlage zrna od 26-33% sadržaj ulja raste za 1% kod tretmana pri vlazi zrna od 45-47% nema razlike u odnosu na kontrolu, a pri 56-58% vlage sadržaj ulja može da opadne i do 3%. Kao i kod drugih faktora, razlike postoje čak i kod istog genotipa na različitim lokalitetima.
Sadržaj proteina u semenu opada sa kasnijim tretmanima, no to se u jednom momentu skoro zaustavlja. Smanjenje je relativno, jer se asimilati, na početku nalivanja zrnja, troše za izgradnju proteina, čime se formira "magacinski prostor" i oni se, ustvari, troše za sintezu ulja.
Visoka klijavost i energija klijanja semena dostižu se nešto ranije u odnosu na prinos i masu 1000 semena, pri čemu je energija klijanja nešto podložnija negativnom uticaju rane desikacije, odnosno klijavost se ranije stabilizuje.
Sadržaj ljuske nije limitirajući faktor za vreme izvođenja desikacije. Maksimalna suva masa ljuske dostiže se već na prelazu iz faze porasta u fazu nalivanja zrna (Dljarkov, 1968). Međutim, ovaj momenat, zavisno od genotipa, može nastupiti 5-7 pa sve do 20 DPC. zavisno od genotipa.
Značaj vremenskih uslova
Vremenski uslovi utiču značajno na dejstvo hemijske desikacije. U optimalnim uslovima, kada je temperatura iznad 20°C, žetva se može ubrzati za 7-14 dana. Međutim, ukoliko nakon tretmana dođe do naglog pada temperature, praćenog obilnijim padavinama i povećanom vlažnošcu vazduha, dejstvo će biti prolongirano. Vetar, kao vremenski činilac, ima uticaja samo prilikom aplikacije.
Tehnika aplikacije
Optimalna varijanta mehanizovane desikacije suncokreta je primena samohodnih prskalica sa visokim klirensom. Prskalice ovog tipa odlikuju se mogućnošću podizanja krila iznad useva suncokreta, čime se dobija ravnomerno tretiranje i izbegava se oštećenje biljaka.
One imaju rezervoare od 1.500-5.000 litara i krila radnog zahvata od 18-36 m. Sa ovim uređajima postižu se veliki učinci i desikacija suncokreta se može izvesti u kratkom roku.
U susednoj Mađarskoj za desikaciju se koristi 60 prskalica sa visokim klirensom, a u planu je nabavka još 30 komada.
Za naše uslove, moguće rešenje je da se nabave samohodne prskalice sa visokim klirensom i da se desikacija suncokreta vrši po regionima. Na imanjima u Vojvodini već postoji oko 10 prskalica ovoga tipa, koje se primenjuju za zaštitu različitih ratarskih i povrtarskih useva.
Imanja koja poseduju čupače metlica semenskog kukuruza, mogu, uz male adaptacije, napraviti samohodnu prskalicu sa visokim klirensom.
Neophodno je umesto uređaja za čupanje metlica postaviti rezervoar sa odgovarajućim prskajućlm krilima, pumpom i razvodnim uređajima. Na ovaj način povećava se fond časova rada traktora (nosača), što utiče na smanjenje cene izvođenja desikacije po jedinici površine.
Velike površine, u slučaju loših vremenskih uslova i nedostatka odgovarajućih prskalica, mogu da se desikuju primenom vazdušnih letelica. Efikasna desikacija iz vazduha je moguća ako se letellce opreme odgovarajućim rasprskivačima, koji daju mlaz sa ujednačenim kapima, jer tada se ostvaruje kontrolisana aplikacija i smanjenje drifta.
Na malim parcelama individualnih proizvođača, desikacija suncokreta može se izvoditi pomoću orošivača. Orošivači (atomizeri) treba da su opremljeni sa topom (usmerivačem) za desikaciju sa ivice parcela bez gaženja.
Nužno rešenje je izvođenje desikacije pomoću klasičnih traktorskih prskalica, kojima se krila mogu podići na odgovarajuću visinu. Prilikom rada gaze se dva reda. Kod semenskog suncokreta nema gaženja, pošto se uklanjaju muške biljke. Proračunom je utvrđeno da se pri ovom načinu desikacije povali 7% biljaka, od kojih se 50% može iskoristiti. Faktički gubitak je 3,5 %, što je daleko manje od dobiti koja se ostvaruje.
Efikasna desikacija suncokreta zemaljskom mehanizacijom moguća je samo pravilnim izborom rasprskivača. U zavisnosti od stanja useva, zakorovljenosti i
vremenskih uslova, moguć je izbor nekoliko tipova rasprskivača:
(1) T rasprskivači (XR Tee Jet), sa lepezastim mlazom, koriste se za usev srednjeg rasta sa oborenom glavom i prosečne zakorovljenosti. Utrošak vode je 150-200 1/ha. Kod primene su neophodni normalni vremenski uslovi.
(2) Injektorski rasprskivači (AI, ID) koji usisavaju i mešaju vazduh sa tečnošću, pri čemu se stvaraju krupnije kapi. Primenjuju se pri vetrovitom vremenu (smanjeno zanošenje) i pri višoj temperaturi (20-25°C). Utrošak vode je 150-300 l/ha.
(3) Rasprskivač sa dvostrukim mlazom (Twin Jet) ima dva lepezasta mlaza. Primenjuje se kod useva koji je više zakorovljen, sa visokim stablima i podignutom glavom. Utrošak vode 150-300 l/ha, a potrebni su normalni vremenski uslovi prilikom tretiranja.
Tretiranje avionom se vrši rasprskivačem Reglo-Jet za masovno i brzo tretiranje suncokreta, sa 50-70 l/ha vode. Ovaj rasprskivač formira krupnije kapi i umanjuje zanošenje vetrom.
Ekološki aspekti primene
U našoj zemlji, u proizvodnji semenskog suncokreta, najzastupljeniji preparat je Reglon forte. Dikvat nije rastvorljiv u ulju, te ga nema u ulju iz suncokreta na kome je izvršen tretman. Dikvat se transportuje u koren. Nije utvrđen sadržaj ove materije ni u suncokretovoj sačmi, a ni u mesu, mleku i unutrašnjim organima životinja, hranjenih ovakvom sačmom (Hill et ali., 1974). U nekim slučajevima nađeno je 025-050 ppm dikvata u pogačama, ali nije bilo prisustva u mesu hranjivih životinja (Dembinski et al., 1974).
Zbog svoje nesistemičnosti i deaktivacije u zemljištu, Reglone nema veliki uticaj na prirodne biljne populacije, čak ni kod manjih zanošenja prilikom aviotretiranja, te je dozvoljen za korišćenje i u ekološki osetljivim oblastima, kao što su močvarne oblasti Saskatchewan u Kanadi, staništa migratornih ptica (Edwards, 1993).
Naravno, prilikom rada treba se strogo pridržavati svih preporučenih mera zaštite.
