Ispaša stoke na pašnjacima predstavlja jedan od najstarijih načina uzgoja domaćih životinja koji se u modernom stočarstvu sve više prepoznaje kao sistem sa brojnim prednostima. Posebno kada govorimo o uzgoju preživara poput ovaca i goveda, pašnjaci nude višestruke koristi za zdravstvenu bezbednost životinja, kvalitet proizvoda, ekonomsku održivost i očuvanje životne sredine. U kontekstu Srbije, ova tema ima poseban značaj s obzirom na trend preoravanja pašnjaka koji ugrožava tradicionalne sisteme stočarstva.
Stočar Adam Bugar u Ečki ima 260 grla goveda rase hereford u sistemu uzgoja krava-tele. Životinje su u tom sistemu najvećim delom godine na ispaši, Međutim, pašnjaka je sve manje.
- Pašnjak za stočare, pogotovo u mojoj proizvodinji, sistemu uzgoja krava-tele znači biološki opstanak u najekološkijim mogućim uslovima. To važi i za mikrofloru i faunu na toj površini. U Vojvodini sem asfalta i poljskih puteva skoro sve je uzorano. Samim tim i pašnjaci. Posao države je da uđe u trag svim površinama gde su bili pašnjaci. Da se te oranice vrate u prvobitni status utrina i pašnjaka. Kod mene u Zrenjaninu više od pola površina pašnjaka je uzurpirano. Bilo da su to ribnjaci, objekti, vikendice ili oranice. Postojeći zakon je prevaziđen. Mesne zajednice ga zloupotrebljavaju. Nije im dato na upravljanje, već pašnjačkim odborima. Vrlo rastegljiv pojam u našem slučaju i često zloupotrebljavan. Stočarima bi odgovaralo da se se farmer direktno dogovori sa državom oko tih površina. Dakle, da površine koje se koriste kao pašnjaci nominalno imaju stvarnog korisnika u stvarnom smislu. Znači HID. Veterinarski broj ili kako hoćete. Identifikacioni broj gazdinstva koji koristi taj i taj pašnjak za ispašu stoke i kao takav mora biti prepoznat zakonom.
Janoš Topolčanji u Bačkom Petrovom Selu na farmi gaji tridesetak goveda rase šarole u sistemu uzgoja krava-tele. Pošto nema mogućnost ispaše mora da obezbedi puno kabaste hrane.
- U našem ataru nema pašnjaka. Kada bi bar mogao da stado napasam pola godine puno bi mi značilo. Jeftinija bi bila proizvodnja a životinje bi bile zdravije. Prošla godina je bila sušnja pa sam hranu morao da dokupljujem što mi je troškove proizvodnje podiglo za polovinu.
Nekada Limanac, Novosađanin, Vilmoš Toldi svoj boljitak je našao u Padeju. Bavi se tovnim govedarstvom. Uzgaja dvadesetak grla rase šarole. Pojašnjava koliko je važno da je stočarima tog kraja obezbeđena ispaša za njihova stada.
- Dok su goveda na paši nemam potrebu da ih dodatno hranim. Ni prekrupom ni silažom. Pašnjak mi je sve. Važno je da imamo zaštitare koji čuvaju park prirode „Zlatica“ gde nam je obezbeđena ispaša.
Pokrajinska Vlada je još 2008. godine počela da pravi inventar po strukturi i nameni poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini. Na tom spisku poslova bila je i analiza pašnjaka. Taj posao je dodeljen udruženju Agroprofit, a predsednik Udruženja Čedomir Keco kaže da smo samo od tada izgubili oko 30.000 hektara pašnjaka.
- Kada smo kao udruženje dobili zadatak da utvrdimo stanje sa pašnjacima u Vojvodini došli smo do podataka da je mnogo više pašnjaka bilo pre te evidencije 2008. godine. Čak smo našli u nekim starim papirima, na primer, da je Futog imao 300 hektara, da je Zmajevo imalo 400 hektara pašnjaka, okolina Pančeva oko 300 hektara i tako dalje. Ukupno u Vojvodini je bilo oko 200.000 hektara pašnjaka. Kada se pašnjaci eksploatišu u vidu ispaše oni se i čuvaju.
Keco navodu brojne ekonomske i zdravstvene benefite pašarenja.
- Ne postoji ekonomičnija ishrana u mlečnom govedarstvu od korišćenja pašnjaka. Čak nije ni bitno ako je 10-20% manja mlečnost po grlu od potencijalnog kapaciteta tog grla u odnosu na trošak koji ima u proizvodnji tog mleka. Sada u Vojvodini imamo nekoliko izrazito ekonomičnih sela u proizvodnji mleka zahvaljujući paši. Paša je izuzetno važna pogotovo u ovčarstvu zbog kretanja i uticaja sunca na životinju. To je neprocenjivo. Imate stalno održavanje papaka ako se životinja kreće, naročito po tvrđoj zemlji. Papci mogu uticati na mlečnost, na stajnu tačku kod goveda što je veoma bitno. Kod muznih krava u staji remont stada je nakon 5 godina a ima goveda na paši koje se menjaju i nakon 10 godina. Grla na paši se manje razboljevaju. Manji kontakt je sa amonijakom, vlagom i slamom.
David Grabovac je čuvar u preduzeću „Eko oaza-naturpark“. Sa četvoricom kolega vodi računa o više od 3.000 hektara zaštićenog područja uz reku Zlaticu i Tisu u opštini Ada. Napominje da je prvestveni problem sa licitacijom državnog poljoprivrednog zemljišta. Evo sa čim se sve susreću u svom radu.
- Mi smo 2022. postali upravljači. Naišli smo na puno nesuglasica i nesporazuma. Ali i krivičnih dela, jer sada je preoravanje pašnjaka krivično delo. Problem je u tome što državno zemljište neko zakupi na 5-10-15 godina pa misli da sa tim zemljištem može da radi šta hoće. Mi smo konkretno naišli na preoravanje 200 hektara pašnjaka. To su državni pašnjaci u zakupu privatnog lica. To je naročit problem u nezaštićenim pašnjacima gde se ne vrši adekvatan poljočuvarski nadzor. Dobro je da je formirana jedinica za ekološki kriminal. Sedište im je u Kikindi. Odmah nakon prijave istražni sudija izlazi na teren i uz republičkog inspektora se sastavlja zapisnik. Potom Zavod izdaje stručno mišljenje u vezi zaštićenih vrsta koje su ugrožene tim preoravanjem. Tada se pokreće sudski spor. Trenutno su u toku četiri takva sudska spora koja smo pokrenuli.
Agrarni analitičar Čedomir Keco navodi predloge koji bi mogli biti od koristi kako bi se uredila ova oblast.
- Prvo se mora snimiti stanje sa upravljanjem pašnjacima. Moramo isključiti zloupotrebe i sve loše stvari koje čine lokalne samouprave prema izdavanju pašnjaka. Naravno, inspekcije moraju raditi svoj posao i evidentirati preoravanja. Potrebno je povećati broj inspektora. Oni moraju tesno sarađivati sa grupom u okviru MUP-a koja je formirana za zaštitu prirode. To je značajna stvar. U saradnji sa stočarima trebalo bi da definišemo šta ćemo raditi u vezi sa statusno-pravnom položajem pašnjaka. Najvažnije je sačuvati pašnjake ali moramo da rešimo pitanje vode na pašnjacima.
Dobili smo odgovor i iz Ministarstva poljoprivrede u vezi sa ovom problematikom. Ukratko, prema odredbama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, pašnjaci se mogu pretvoriti u obradivo zemljište samo ako se time postiže racionalnije i ekonomičnije korišćenje zemljišta i to ukoliko se prethodno izradi projekat pretvaranja pašnjaka u obradivo zemljište. Za nezakonito preoravanje pašnjaka sledi prekršajna prijava, a moguće je i da se poljoprivredno gazdinstvo kazni pasivnim statusom, čime gubi pravo na podsticaje.
