Iako širom sveta postoji mnogo regiona u kojima se proizvodi penušavo vino, samo vino koje dolazi iz francuske regije Šampanja (Champagne) može da nosi oznaku „šampanjac“.
Šampanjac je odavno poznat kao vino koje se pije u svečanim prilikama, a njegova reputacija luksuznog pića traje još od vremena kada su Rimljani u 5. veku zasadili prve vinograde u Remsu (Reims). Dakle, prilično davno.
Penušavi šampanjac je otkriven sasvim slučajno – tek u 16. veku, i to zahvaljujući benediktinskim monasima. Prve verzije šampanjca nazivane su „đavolje vino“ jer su boce često eksplodirale. Usavršavanje boca i čepova trajalo je stotinama godina.
Većina šampanjaca pravi se od mešavine sorti grožđa: Šardone (Chardonnay), Pino Noar (Pinot Noir) i Pino Menije (Pinot Meunier). Uglavnom se proizvodi kao neberbni (non-vintage) šampanjac, što znači da je u pitanju mešavina više berbi. Uopšteno govoreći, neberbni šampanjac je izvrstan, a pritom i jeftiniji od berbnog (vintage) šampanjca – jer se godina berbe proglašava samo kada su uslovi za gajenje grožđa posebno povoljni.
Taj društveni, veseli karakter šampanjca delimično proizilazi iz načina njegove proizvodnje. Nakon prve fermentacije i flaširanja, u boci se izaziva druga alkoholna fermentacija, dodavanjem kvasca i kristal šećera. Mehurići koje svi volimo prirodan su nusprodukt te „magične“ sekundarne fermentacije – u obliku ugljen-dioksida.
Šta jesti uz šampanjac?
Šampanjac se odlično slaže sa takozvanom „hranom za utehu“, poput makarona sa sirom, pržene piletine i kokica s puterom.
Šampanjac u svetu: proizvodnja, brendovi, cene i navike potrošnje
Godišnje se u Francuskoj, tačnije u regiji Champagne, proizvede oko 300 miliona boca šampanjca, što ovu regiju čini najprestižnijom kada je reč o penušavim vinima. Prema podacima Comité Champagne, više od 50% ukupne proizvodnje izvozi se širom sveta, s tim što su Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Japan među najvećim tržištima.
Među najpoznatijim svetskim brendovima šampanjca su Moët & Chandon, Veuve Clicquot, Dom Pérignon, Krug, Bollinger, Perrier-Jouët i Taittinger. Ovi brendovi redovno dominiraju luksuznim tržištem i često su prisutni na prestižnim događajima – od filmskih festivala do svetskih modnih revija.
Cene šampanjca variraju u zavisnosti od brenda, berbe i ekskluzivnosti. Na primer, standardna boca Moët & Chandon Impérial može se kupiti za oko 40 do 60 evra, dok retke berbe kao što je Dom Pérignon P2 dostižu cene od 400 do 600 evra. Na aukcijama, neke boce šampanjca dostižu i desetine hiljada evra – poput retke boce Goût de Diamants, koja je prodata za 1,2 miliona evra, najviše zahvaljujući luksuznom pakovanju sa dijamantom na etiketi.
Kada su u pitanju navike konzumacije, u Francuskoj se šampanjac i dalje najviše pije u posebnim prilikama – svadbe, praznici, rođendani – ali i sve više kao aperitiv. Britanci su poznati po tradiciji konzumacije šampanjca u popodnevnim satima, dok je u SAD trend sve izraženije konzumacije šampanjca uz hranu, čak i uz brzu hranu poput burgera i pržene piletine. Japanci su među najsofisticiranijim potrošačima – cene eleganciju, umerene mehuriće i tanane arome, te biraju prefinjene i često skuplje berbe.
Tržište šampanjca se, uprkos globalnim ekonomskim oscilacijama, pokazuje kao izuzetno otporno – jer za mnoge, šampanjac nije samo piće, već simbol stila, uspeha i ritualnog slavlja.
Pazite!
Čepovi od šampanjca su pod tolikim pritiskom da mogu da polete brzinom i do 80 kilometara na čas!
Penušava vina u Srbiji: Proizvodnja u porastu, tržište još u razvoju
Iako se u Srbiji, po zakonodavstvu i međunarodnim standardima, ne može proizvoditi šampanjac (jer ta oznaka pripada isključivo regiji Champagne u Francuskoj), sve veći broj domaćih vinarija uspešno pravi penušava vina po klasičnoj i tank metodi, a tržište pokazuje znake zrelosti i rasta.
Proizvodnja: od eksperimenata do ozbiljnih etiketa
Tokom poslednjih 10 godina u Srbiji je znatno porastao broj vinarija koje se bave proizvodnjom penušavih vina. Klasična metoda (Méthode Traditionnelle), ista ona kojom se pravi šampanjac, primenjuje se u brojnim vinarijama poput:
Aleksandrović (Trijumf Noir Brut, Trijumf Rose), Temet (Aura, Rose Aura), Kovačević (Salon, Princeps), Deurić (Minja, Rosé brut), Ivanović (iz Prokupca), Šapat, Vinum, Vino Budimir, i mnoge druge.
Sortiment je širok: koristi se Šardone, Rajnski rizling, ali i autohtone sorte poput Prokupca, Tamjanike i Smederevke, što stvara autentičan karakter srpskih penušavih vina.
Prema procenama stručnjaka iz sektora vina, u Srbiji se godišnje proizvede između 700.000 i 1.000.000 litara penušavih vina, ali se ta brojka brzo povećava, pogotovo zbog rasta domaće potrošnje.
Navike potrošača: sve više mladih pije penušava vina
Dok su penušava vina ranije bila rezervisana za svadbe i proslave Nove godine, današnji potrošači — posebno mlađi slojevi urbane populacije — konzumiraju ih tokom cele godine, najčešće kao aperitiv, ali i uz lagane obroke. Povećava se i broj restorana i barova koji u ponudi imaju domaće brut penušavce, a raste i edukacija potrošača.
Podaci pokazuju da su najprodavaniji stilovi brut i extra brut, jer se sve više potrošača opredeljuje za suvlje varijante, u skladu sa svetskim trendovima.
Plasman i izvoz: potencijal postoji, ali brojke su još skromne
Većina domaćih penušavih vina prodaje se na domaćem tržištu, najčešće direktno iz vinarija, u specijalizovanim vinotekama i HoReCa sektoru. Veliki trgovinski lanci još uvek retko stavljaju domaće penušavce na istaknute pozicije, što predstavlja izazov za proizvođače.
Izvoz penušavih vina iz Srbije je i dalje relativno mali, ali postoje pozitivni pomaci. Najčešće destinacije su Nemačka, Švajcarska, Austrija i Kanada, gde domaća vina dolaze kroz dijasporu i vinske festivale. Vinarije poput Aleksandrovića, Temeta i Deurića već su prisutne na tim tržištima.
Sektor u usponu, ali potrebna bolja promocija
Tržište penušavih vina u Srbiji se razvija uzlaznom putanjom — kako u kvantitetu, tako i u kvalitetu. Ključni izazovi ostaju vidljivost u maloprodaji, edukacija potrošača i jača promocija na izvoznim tržištima. Stručnjaci procenjuju da bi u narednih 5 godina domaći penušavci mogli postati ozbiljna niša srpskog izvoza vina, posebno ako se isprati svetski trend ka autentičnim, regionalnim proizvodima sa pričom.
Bonus video:
