Iz Adorjana kod Kanjiže put Izraela krenula su 14 kamiona sa ukupno 6.000 jagnjadi prikupljenih sa domaćih farmi. Životinje se drumskim prevozom transportuju do Luke Bar u Crnoj Gori, odakle se utovaruju na brod, a plovidba do Bliskog istoka traje između pet i šest dana.
Taj posao realizuje se u saradnji domaće kompanije „Kontakt“ i izraelskih kupaca, što dokazuje da srpske farme mogu da ispune stroge međunarodne standarde.
Šta kupci traže i koliko stočari zarađuju
Izraelsko tržište postavlja visoke zahteve kada je reč o zdravstvenom stanju i kvalitetu žive stoke. Kupci insistiraju na takozvanim mesnatim rasama — životinjama koje su odgajane prvenstveno radi visokog prinosa i kvaliteta mesa, kao što su virtenberg, il de frans i safolk.
Prosečna ugovorena težina jagnjadi iznosi 45 kilograma, a cena od 450 dinara po kilogramu pruža uzgajivačima računicu da pokriju troškove hrane i ostvare pristojnu zaradu. Nakon uspešnih isporuka za Libiju i Alžir ranije ove godine, proboj na izraelsko tržište potvrđuje da domaće ovčarstvo ponovo hvata priključak sa svetskim kupcima.
Podrška države i uloga resornog ministarstva
Da bi stočarska roba stigla do inostranog kupca, resorno ministarstvo ima zadatak da sa stranim državama usaglasi zdravstvene sertifikate i ukloni birokratske prepreke. Kako navodi ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, uloga države jeste stvaranje administrativnih uslova i otvaranje tržišta, kako bi privatni sektor i proizvođači imali motiv da šire proizvodnju.
Pored otvaranja granica za izvoz, uzgajivačima su na raspolaganju i državni podsticaji. Za svako predato jagnje obezbeđeno je 3.000 dinara, dok podsticaj za kvalitetna priplodna grla — odnosno odabrane životinje namenjene daljem razmnožavanju i unapređenju stada — iznosi 10.000 dinara. Osim toga, država pokriva od 50 do 65 odsto troškova za nabavku novih priplodnih ovaca i ovnova.
Zašto je ovaj posao važan za poljoprivredu Srbije
Decenijama unazad, najveći problem srpskog stočara bila je nesigurnost. Često se dešavalo da odgajivači ulogu, trud i hranu ulože u stado, a da u momentu dospeća jagnjadi za prodaju nemaju kome da ih plasiraju ili moraju da ih daju u bescenje.
Ugovaranje kontinuiranog izvoza menja tu pravila igre. Kada stočar unapred zna cenu i ima zagarantovanog kupca, on dobija ekonomsku sigurnost i ekonomiju obima koja mu omogućava da ulaze u objekte, obnavlja genetiku i proširuje stado. Ovakvi poslovi direktno udahnjuju život ruralnim krajevima Srbije, posebno u brdsko-planinskim područjima bogatim pašnjacima, gde stočarstvo predstavlja jedan od retkih načina da se ostvari stabilan porodični prihod i sačuva život na selu.
