Reklama
  • Lekovito bilje

Druga berba lišća lijandera

Cveta od juna do oktobra. Lišće se bere dva puta u toku vegetacije: u proleće (april - maj) i u jesen (oktobar - novembar) odsecanjem zelenih grančica sa kojih se skida. Sme da se upotrebljava samo pod lekarskom kontrolom.

Lijander - Nerium aleander L., raste oko Sredozemnog mora, a kod nas se sreće u Crnoj Gori. Za njegov razvoj pogodna su vlažna zemljišta i blaga klima. Često se gaji kao ukrasna biljka.

Lijander je nisko drvo visine tri do pet metara, oblika malog grma. Listovi su pršljenasto raspoređeni, izduženo lancetastog oblika dužine 12 a širine dva do tri santimetra, pri vrhu zašiljeni, tamnozelene boje i nalaze se na kratkim drškama. Cvetovi su crvene, žute ili bele boje, smešteni na vrhovima grančica. Cveta od juna do oktobra. Cela biljka je vrlo gorka i veoma otrovna, tako da može da izazove teška trovanja. Sme da se upotrebljava samo pod lekarskom kontrolom.

U listu lijander sadrži 1 – 1,15 % steroidnih heterozida, od kojih je najvažniji oleandrin. Osim heterozida, listovi sadrže i flavonoide (rutin), organske kiseline, tanine, smole i etarsko ulje.

Deluje kao kardiotonik i diuretik

U obliku infuza i tinktura upotrebljava se kod hroničnih srčanih bolesnika. Za razliku od digitalisa deluje brže, ali su manje izražena kumulativna svojstva. Zbog velike otrovnosti lijander ne sme da se uzme bez lekarske kontrole. Najveće količine koriste se kao sirovina za izdvajanje oleandrozida, koji se dobija u kristalnom stanju i koristi u terapiji.

Lišće se bere dva puta u toku vegetacije: u proleće (april - maj) i u jesen (oktobar - novembar) odsecanjem zelenih grančica sa kojih se skida. Suši se na promajnom mestu ili u sušari na temperature od 40 do 50°C. osušeni listovi su krti, lako lomljivi, gorkog ukusa i bez mirisa. Čuvaju se na suvom mestu.

Prof. dr Jan Kišgeci

Zadovoljni ste sadržajem?