Razdor oko bescarinskog uvoza ukrajinskog žita dobio je novu dimenziju nakon što je Evropska komisija proglasila neprihvatljivim zabrane koje su tokom vikenda uvele Poljska i Mađarska. Slovačka, usvojila je sličnu zabranu u ponedjeljak, dok je Bugarska nagovestila da bi uskoro mogla slediti njihov primer.
Ove četiri države članice više puta su se žalile na priliv jeftinih ukrajinskih žitarica, tvrdeći da masovni dolazak proizvoda puni skladišta, narušava tržište i snižava cene na lokalnom tržištu.
"Upoznati smo sa najavama Poljske i Mađarske u vezi sa zabranom uvoza žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine. Tražimo dodatne informacije od nadležnih organa kako bismo mogli da procenimo mere", rekao je portparol Evropske komisije. „U ovom kontekstu, važno je podvući da je trgovinska politika u isključivoj nadležnosti EU i da stoga jednostrane akcije nisu prihvatljive. U ovakvim izazovnim vremenima, ključno je koordinirati i uskladiti sve odluke unutar EU.”
Ukrajina je globalni lider u izvozu kukuruza, pšenice, suncokreta, ječma i drugih namirnica, koje pružaju spas mnogim zemljama u razvoju širom sveta.
Ali ovi tokovi su ozbiljno ugroženi invazijom Rusije, primoravajući Ujedinjene nacije i Tursku da deluju kao posrednici i posreduju u takozvanoj “Crnomoskoj inicijativi” za žito.
Inicijativa pruža garanciju da Rusija neće napasti brodove koji prevoze komercijalnu hranu i đubrivo iz tri ukrajinske luke: Odesa, Černomorsk i Južni.
Iako krh, sporazum je obnavljan nekoliko puta i do sada je, prema procenama EU, omogućio izvoz više od 23 miliona tona žitarica i drugih prehrambenih proizvoda.
Skoro polovina tereta bio je kukuruz, koji je trebalo da se izmesti iz Ukrajine kako bi se napravio prostor za letnju žetvu.
Uporedo sa tim, EU je odlučila da suspenduje carine i kvote na dugačkoj listi ukrajinskog izvoza namenjenog bloku, uključujući mnoge poljoprivredne proizvode, u pokušaju da pomogne ratom razorenoj zemlji da se izbori sa ekonomskim posledicama rata i olakša trgovinu za ukrajinske farmere.
Suspenzija bi trebalo da traje do juna ove godine, ali je Komisija predložila jednogodišnje produženje do juna 2024.
Oba programa – sporazum o Crnom moru i putevi solidarnosti EU – uslovili su pad cena žitarica. Podaci Svetske banke pokazuju da je kukuruz u februaru iznosio 394,8 dolara po metričkoj toni, u poređenju sa maksimumom u maju 2022. od 522,29 dolara.
Taj trend je, međutim, naišao na žestoke kritike u Poljskoj, Mađarskoj, Slovačkoj, Rumuniji i Bugarskoj. Oni se žale da se u njihovim zemljama skladišti "neviđeni nivoi" žita bez carina i da lokalne proizvođače stavljaju u nepovoljan položaj.
„Ako se poremećaji tržišta koji nanose štetu poljoprivrednicima u našim zemljama ne mogu eliminisati drugim sredstvima, tražimo od Komisije da uspostavi odgovarajuće procedure za ponovno uvođenje carina i kvota na uvoz iz Ukrajine“, rekli su lideri pet zemalja članica u zajedničkoj pismo upućeno predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen.
Poljska vlada, jedna od najjačih pristalica Ukrajine, pozvala je Brisel da preduzme akciju, pojača pomoć kroz fondove EU i osigura da ukrajinski uvoz bude ravnomerno raspoređen po celom bloku.
Suočen sa rastućim gnevom farmera, koji se plaše fogromnih gubitaka, poljski ministar poljoprivrede Henrik Kovalčik podneo je ostavku na svoju funkciju ranije ovog meseca, što je odluka koja se poklopila sa državnom posetom ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.
Govoreći o „trenutku krize“, lider poljske vladajuće stranke Jaroslav Kačinjski najavio je u subotu odluku o privremenoj zabrani uvoza žitarica i drugih namirnica, poput šećera, jaja, meda, mleka, raznih vrsta mesa i vina koje dolazi iz Ukrajine.
Čini se da je zabrana potpuna jer se odnosi i na tranzit robe kroz Poljsku.
Kačinjski je dodao da je vlada spremna da o tom pitanju razgovara sa vlastima u Kijevu, koje su osudile taj potez kao "drastičan" i suprotan prethodnim dogovorima.
Mađarska je sledila taj primer i pridružila se zabrani kasnije u subotu, ne navodeći proizvode sa crne liste.
Varšava i Budimpešta saopštile su da će njihove zabrane ostati na snazi do 30. juna, kada ističe suspenzija carina od strane EU.
Pored prvobitne osude, Evropska komisija je u ponedeljak saopštila da joj nedostaje "potpuna jasnoća" o pravnoj osnovi koja stoji iza poljskih i mađarskih odluka i da je "prerano" da komentariše moguće korake da obe zemlje budu u skladu sa pravom EU.
Komisija je podvukla prednosti puteva solidarnosti i priznala uticaj „prekomerne ponude“ na evropskom tržištu.
„Nije naš cilj, niti bilo čiji cilj, da stvaramo teškoće stanovništvu unutar Evropske unije dok podržavamo Ukrajinu“, rekao je portparol Komisije.
Izvršna vlast je u martu predstavila paket pomoći vredan 56,3 miliona evra za kompenzaciju pogođenim poljoprivrednicima u Poljskoj, Bugarskoj i Rumuniji za ekonomski gubitak izazvan porastom uvoza poljoprivrednih proizvoda i pritiskom na lance snabdevanja.
U pripremi je drugi paket pomoći iz fondova EU, potvrdila je Komisija, ne navodeći nikakve konkretne detalje.
Upitan zašto se ukrajinska roba ne otprema u Afriku i Bliski istok, portparol je rekao da su putevi solidarnosti samo plan za hitne slučajeve da se žito izvuče iz zemlje, a ne komercijalni dogovor za određivanje njegovih „konačnih kupaca“.
„Ovo je prepušteno ekonomskim operaterima jer je jasno da su oni u najboljem položaju kako bi osigurali da (...) stvari mogu biti poslate tamo gde su potrebne“, rekao je portparol. „Dakle, nije na nama da u suštini sudimo šta bi to krajnje odredište trebalo da bude."
