Poražavajući je podatak za naše malinarstvo i slobodno mogu reći za Srbiju da smo sa REALNIH 12-15.000 ha pod malinom pretprošle godine ubrali 65.000 t a prošle godine samo 55.000 t plodova. Upoređujući brojeve dolazimo do poražavajućeg podatka da je PROSEČAN prinos 40-50 kg/aru ili 4-5 t/ha. Sagledavajući situaciju na terenu možemo reći da su razlozi ovako niskih prinosa veliki broj zaraženih plantaža fitoftorom (Phytophthora) i verticilijumom (Verticillium) i što se decenijama podizanje novih zasada zasniva na sadnicama iz rodnih zasada jer na tržištu ne postoje dovoljne količine sertifikovanog sadnog materijala.
Dodatni problem je što maline nema dovoljno na svetskom tržištu. Za sada je to možda i jedini proizvod u voćarstvu za koji u Srbiji ne postoji problem plasmana. Problem je samo ostvariti rentabilnu proizvodnju, i da se na plantažama ostvare prinosi veći od 25 t/ha.
1. EDUKACIJA
Potrebno je da eminentni stručnjaci obuče zaposlene u PSS (pa da oni dalje novostečeno znanje prenose na proizvođače) ili proizvođače regionalno. Cilj je upoznati proizvođače sa značajem i prednostima podizanja plantaža sa sertifikovanim sadnim materijalom, značajem adekvatne pripreme zemljišta i novim sortama maline. Svakako proizvodnju treba i dalje bazirati na vilametu ali uvoditi i letnje, dvorode sorte malina (remotantne). Ceo projekat može se raditi kao pilot-projekat u 1-2 regiona ili na nivou Srbije.
2. KRČENJE ZARAŽENIH I/ILI NERENTABILNIH ZASADA
Objaviti javni poziv da proizvođači sa zaraženim i nerentabilnim zasadima prijave svoje plantaže, da PSS i fitosanitarni inspektori izađu na teren, premere GPS-om površine i pregledaju stanje plantaže. Ako je plantaža za krčenje vlasnik predlaže lokaciju nove plantaže a stručne službe potvrđuju njenu pogodnost za podizanje novog zasada. Stručnjaci bi predložili sorte a premerili i zabeležili parcelu GPS-om. Prednost bi trebalo da imaju tradicionalni malinarski regioni. Edukacija, krčenje zasada i monitoring mogli bi se finansirati preko posebnih projekata sektora za Ruralni razvoj u Ministarstvu poljoprivrede. Krčenja do 2 ha i podizanja novih zasada finansirali bi se iz nacionalnih mera, a površine veće od 2 ha IPARD program. Stimulisati dodatno mlade poljoprivredne proizvođače.
2. KONTROLA DISTRIBUCIJE SADNOG MATERIJALA
Društvene mreže su pune oglasa o prodaji sadnica. Naravno, sve je to “siva ekonomija”, gde država svakako gubi PDV od 10%. Ako se godišnje podigne ili zanovi u Srbiji samo 500 ha sa prosečnih 15.000 sadnica po ha to je 7.500.000 sadnica i sa prosečnih 10,00 rsd/sadnici od PDV-a, država gubi godišnje 75 miliona. Sada država te pare nema te nema. Dovoljno je da promet sadnica uvede u legalne tokove, da ostvari prihod od PDV-a i toliko vrati proizvođačima za krčenje zasada.
Benefiti:
Proizvođačima: veći prinos, bolji kvalitet, rentabilna proizvodnja i pri nižim cenama.
Hlanjačarima: Veće učešće rolenda, manji % “griza”, obezbeđene količine, lakša prodaja, više cene, veći profit.
Državi: veći devizni priliv.
3. PODIZANJE NOVIH PLANTAŽA I KONTROLA SUBVENCIJA
Do sada i proizvođači koji su podigli zasade sa nesertifikovanim sadnim materijalom dobijali su subvencije za oslonce, navodnjavanje i protivgradnu mrežu. Praktično država u dobroj meri stimuliše takvu proizvodnju.
Predlog je da se pod hitno uvedu izmene u pravilnicima, da su preduslovi za dobijanje bilo kakvih subvencija na nove zasade sledeći:
a) Hemijska i mehanička analiza zemljišta i da PSS urade na osnovu analiza tehnologiju pripreme zemljišta za sadnju,
b) Obezbeđena voda za navodnjavanje, rađena hemijska analiza vode sa stanovišta navodnjavanja,
c) Urađen sistem navodnjavanja kap po kap, poželjno je i sistem orošavanja,
d) Zasađen isključivo sertifikovan sadni materijal (ovo da bude prvi i osnovni uslov),
e) Da proizvođač vodi dnevnik polja i da PSS ili drugo stručno lice propišu tehnologiju ishrane i zaštite. Da svaki proizvođač mora imati u sezoni minimalno 3 posete stručnih službi/lica.
f) Da fitosanitarni inspektori prate plantažu minimalno 3 godine i da postoji klauzula o vraćanju isplaćenih subvencija ako se plantaža ne održava,
g) Tekuće ili najkasnije naredne godine podignuti oslonci koji (naš predlog) ISTOVREMENO mogu nositi i protivgradnu mrežu. Razlog – da se stvore uslovi za stabilnu proizvodnju, da prinos ne zavisi od vremenskih (ne)prilika.
Na ovaj način suzbili bismo i sivu ekonomiju u proizvodnji sadnog materijala i samim tim sprečili širenje fitoftore i verticilijuma i sa sertifikovanim sadnim materijalom obezbedili kvalitet i prinos.
Za pripremu zemljišta i podizanje novih plantaža primeniti postojeće pravilnike za podizanje višegodišnjih zasada voća, pri čemu bi za plantaže površine preko 2ha išli na IPARD mere a za površine do 2 ha na nacionalne mere.
4. INTENZIVNIJE ŠIRENJE PROIZVODNJE MALINE ZA KONZUM U SVEŽEM STANJU
Mislim da smo po pitanju proizvodnje maline za upotrebu u svežem stanju na prvom stepeniku a da nam klima pogoduje da ovu proizvodnju podignemo na daleko viši nivo, da produžimo sezonu maline i budemo ozbiljniji na svetskoj pijaci i da u tom smislu treba u edukaciji odvojiti poseban prostor za ovu temu.
U slučaju potrebe za dodatnim informacijama biće nam drago ako nam se obratite i da sa Vama podelimo sve što smo mi u proteklom periodu saznali u kontaktu sa proizvođačima na terenu po celoj Srbiji i u kontaktima sa ino partnerima.