Balkan su pogodile snažne oluje, dok su šumski požari izbili u Turskoj, Španiji i Francuskoj protekle nedelje.
Evropa poslednjih nedelja beleži niz ekstremnih vremenskih događaja – od užarenih toplotnih talasa do razarajućih oluja.
Mnogi od ovih naglih i sve učestalijih vremenskih oscilacija već su delimično pripisani ljudski izazvanim klimatskim promenama.
Naučnici upozoravaju da će ovi ekstremni događaji postajati sve češći i intenzivniji usled globalnog zagrevanja, donoseći ogromne štete i gubitke.
Stručnjaci poručuju da Evropa mora da se pripremi na još jedno leto vremenskih oscilacija, u kojem se smenjuju suše i poplave.
“Ovi događaji su tužan podsetnik na promenljivu i nestabilnu klimu na koju Evropa mora da se prilagodi i pripremi, uz odlučne mere za drastično smanjenje emisije ugljen-dioksida kako bi se klimatske promene usporile i ublažile,” navodi Evropska agencija za zaštitu životne sredine.
U trenutnim vremenskim uslovima požari u Marselju, Španiji i Turskoj bili su ‘neizbežni’
Na jugu Francuske, šumski požari približavaju se luci Marselj. Više od 1.000 vatrogasaca je angažovano u gašenju požara koji je izbio u blizini mesta Les Pennes-Mirabeau u utorak.
Prema saopštenju prefekture, oko 720 hektara je već izgorelo, a stotine domova je evakuisano. Aerodrom u Marselju trpi drugi dan poremećaja u saobraćaju, dok je železnički saobraćaj takođe ozbiljno poremećen.
Max Dugan-Knight, klimatolog iz kompanije Deep Sky Research, upozorava da postoji jasna veza između ovih požara i klimatskih promena.
“Neposredni uzrok požara u blizini Marselja bila je zapaljena kola, ali pravi krivac su ekstremni vremenski uslovi – vrućina, suša i vetar – koji vladaju širom Francuske i Evrope,” kaže on.
“U ovakvim suvim, toplim i vetrovitim uslovima, čak i najmanja varnica može izazvati veliki požar.”
Slična situacija viđena je i kod drugih požara.
“Kao što su jaki vetrovi proširili vatru i prouzrokovali masovna razaranja u Los Anđelesu u januaru, vetar sada širi požare u Francuskoj i Španiji.”
U Turskoj je prošle nedelje zabeležen sličan slučaj. Iako su neispravne električne instalacije u Izmiru zvanično označene kao uzrok požara, visoke temperature, snažni vetrovi i niska vlažnost doprineli su njegovom širenju i intenzitetu.
Požari su zahvatili i područje duž tursko-sirijske granice. Sirijski ministar za vanredne situacije Raed al-Saleh opisao je situaciju kao “izuzetno tragičnu.”
U objavi na mreži X naveo je da su požari uništili stotine hiljada stabala na površini od oko 10.000 hektara.
“Žalimo za svakim izgorelim drvetom, jer su to bila pluća našeg vazduha,” rekao je al-Saleh.
‘Hidroklimatski bič’ pogoršava ekstremne vremenske uslove
Klimatske promene doprinose i fenomenu poznatom kao “hidroklimatski bič”, koji podrazumeva velike oscilacije između obilnih padavina i ekstremne suše.
Ovaj fenomen je posebno opasan jer biljke koje brzo rastu posle kiše brzo presuše, postajući savršen gorivi materijal za šumske požare, objašnjava Dugan-Knight.
“Uticajem na toplotne talase i padavine, klimatske promene čine požare češćim i smrtonosnijim.”
On takođe upozorava da emisije iz požara doprinosi još jednom začaranom krugu – klimatske promene izazivaju požare, a požari dodatno pogoršavaju klimatske promene.
Balkan pogođen olujama nakon ekstremne vrućine
Balkan trenutno proživljava upravo takve nagle vremenske promene.
Jaka oluja sa gradom u utorak je čupala drveće i krovove u Hrvatskoj, odmah nakon toplotnog talasa sa temperaturama preko 40°C.
Najmanje tri osobe su povređene, a grad je pretrpeo veliku štetu – srušena stabla i poplavljene ulice.
Portal Index citirao je hidrometeorološki zavod u Splitu:
“Oluje poput ove uobičajene su nakon dužih perioda ekstremne vrućine.”
U susednoj Sloveniji, istog dana, na Alpima je pao sneg, dok je ostatak zemlje pogođen jakom kišom i gradom.
Ekstremni vremenski uslovi izazvani klimatskim promenama ugrožavaju Evropu
Nakon Hrvatske, oluja je prešla i u Srbiju. U isto vreme, vatrogasci su se borili sa više od 600 požara, pri čemu je povređeno šest osoba.
Srbija je ovog leta pogođena ozbiljnom sušom, koja je ugrozila useve i dovela do restrikcija u snabdevanju pijaćom vodom širom zemlje.
Ova situacija je konkretan primer zaključaka iz prvog Evropskog izveštaja o klimatskim rizicima (EUCRA), koji identifikuje 36 klimatskih rizika koji ugrožavaju evropsku energetsku i prehrambenu bezbednost, ekosisteme, infrastrukturu, vodne resurse, finansijsku stabilnost i javno zdravlje.
Izveštaj pokazuje da su mnogi od ovih rizika već dostigli kritičan nivo i mogu postati katastrofalni bez hitnih i odlučnih mera.
“Bez snažnih mera prilagođavanja i ublažavanja posledica, stotine hiljada ljudi može umreti od toplotnih talasa, a ekonomski gubici od obalnih poplava mogu premašiti 1 trilion evra godišnje u scenariju visokog zagrevanja,” upozorava Evropska agencija za zaštitu životne sredine.
