Godinama brojni problemi opterećuju proizvodnju pšenice, a direktna posledica je smanjena zainteresovanost poljoprivrednika za setvom hlebnog zrna ove jeseni. Baš zbog svega navedenog u Utrinama u opštini Ada upriličen je Forum o pšenici.
A na satu pet do dvanaest. Baš kakva je situacija sa pšenicom.
Prvi Forum o pšenici udruženje „Agroprofit“ organizovalo je pre bezmalo deceniju i po. Razlozi za ovaj drugi su brojni: nedostatak tržišta za našu pšenicu i niske otkupne cene, male potrebe države za tom žitaricom u cilju prehrambene sigurnosti, značajan pad potrošnje hleba, nedostatak otkupa zrna po kvalitetnim grupama i sve manja upotreba sertifikovanog semena. I tu nije kraj. Predsednik udruženja „Agroprofit“, Čedomir Keco kaže da je pšenica roba kao i svaka druga i da proizvodnji nismo marketinški pristupili. A pitanja na koja nema preciznog odgovora su za koga, koliko i šta u pogledu kvaliteta proizvodimo. Posebna priča je repromaterijal.
- Godinama pričamo o tome da naši poljoprivrednici plaćaju najskuplji dizel. Posebna priča je UREA. Bila je od 1.000 do 1.110 evra za tonu a sada je odjednom 640. Sa istog lagera. Od istog uvoznika. Reč je o ogromnoj manipulaciji. Mi smo u Vojvodini imali 110.000 gazdinstava koje pšenicu proizvode na površini manjoj od 5 hektara. Taj broj je sada znatno manji jer su staračka domaćinstva odustala od tog posla, a sa druge strane došlo je do ukrupnjavanja gazdinstava. Više pšenicu ne možemo da proizvodimo samo tako što ćemo je posejati i do žetve nećemo misliti o njoj. Posebna priča je zaštita. S jeseni od glodara i lisnih vašiju, a s proleća od bolesti, kaže Keco.
Sa početkom rata u Ukrajini, kada je cena pšenice u svetu bila najviša, umesto da naše viškove prodamo, Vlada Srbije je zabranila izvoz. Rezultat je nagomilavanje viškova i momentalan gubitak naših tadicionalnih izvoznih tržišta, pre svega Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Albanije koja su zauzeli drugi proizvođači. Tržišni analitičar Žarko Galetin kaže da taj problem neće biti lako rešen.
- Mi imamo ozbiljan problem. Ušli smo sa velikim zalihama pred žetvu pšenice od 700.000 tona. Imamo oko 3,5 miliona tona ukupan ovogodišnji prinos. Za domaće potrebe nam je neophodno 1,7-1,8 miliona tona. Kada podvučete crtu nama ostaje dva miliona tona. Šta ćemo sa tom pšenicom? A posebno pitanje je – šta ćemo sa kukuruzom? Gde će se sve to smestiti s obzirom na to da su naši skladišni kapaciteti nešto više od 5 miliona tona. A poseban problem je gde ćemo tu pšenicu da plasiramo? A glavni problemi su logistični, kaže Galetin.
I tu nevoljama nije kraj. Predstavnik „Žitounije“ Zdravko Šajatović kaže da su i mlinari u izuzetno teškoj situaciji.
- Mi imamo apsordnu situaciju. Proizvodna cena našeg brašna u pakovanju 25/1 je 32 din/kg a država četvrtinu brašna na domaćem tržištu prodaje po 22 dinara. I sada vi radite na tom tržištu gde pšenica sa troškovima košta minimum 20 din/kg, a brašno tip 500 za proizvodnju hleba košta 22 dinara. Naravno da će većina pekara zadovoljiti svoje potrebe tim brašnom. Osim toga četvrtina proizvodnje nam je stočno brašno. Stočarstvo nam je propalo pa mlinari četvrtinu svoje proizvodnje prodaju po 9 dinara. I to ako imaju kome da prodaju. Nama je jedini način za preživljavanje bio izvoz. Ali i tu se javljaju problemi pošto i u našem najznačajnijem tržištu, Severnoj Makedoniji počeli su demagoške poteze smanjenja cene prehrambenih proizvoda pa nam je i tamo otežan izvoz. I za kraj, država je nedavno donela uredbu pa se i ono brašno koje se proizvodi za domaćinstva u pakovanju od jednog kilograma, smanjili za 25 dinara. Sa 70 na 45 dinara po kilogramu. Reč je o proizvođačkim cenama. I prete oštrim kaznama svima onima koji se toga ne budu pridržavali što je protivustavno, konstatuje Šajatović.
Na sve navedeno, agroekonomisti upozoravaju da ako bi zbog ratnih dejstava na Bliskom Istoku bio zatvoren Suecki kanal, to bi, figurativno rečeno, Evropu pretvorilo u jedan ogroman magacin. Tada bi uz ratare i mlinare bili pogođeni svi proizvođači hrane, kako kod nas, tako i širom starog kontinenta.
Nažalost, Forumu u Utrinama, iako su bili pozvani nisu prisustvovali predstavnici Ministarstva poljoprivrede, Sekretarijata za poljoprivredu, semenskih kuća i dorađivača semenske pšenice. Logično s obzirom na situaciju sa hlebnim zrnom.
