• Agroekologija

Globalna devastacija zemljišta se nastavlja. Šta preduzeti?

Prema naučnicima, sada je najvažnije zaštititi postojeće zdravo zemljište od oštećenja, i obnaviti degradirano zasnivanjem raznolikog biljnog sloja

U izveštaju koji je sačinilo 300 naučnika UN-ove Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), zaključuje se da je globalna devastacija zemljišta jednako važna kao i klimatska kriza i seča šuma.

2020-zemljiste-degradirano.jpg (319 KB)
Foto: PellissierJP / Pixabay.com

U izveštaju se navodi da zamljište čuva onoliko ugljenika koliko ima u svim nadzemnim biljkama. Međutim, da bi se formirao gornji sloj zemljišta potrebne su hiljade godina.

„Zemljište je ogroman rezervoar biodiverziteta, ali ta činjenica ne dopire do većine ljudi. Oni ga samo vide kao osnovu za proizvodnju hrane,” kaže jedan od vodećih autora koji su pisali izveštaj, profesor Ričard Bardget sa Univerziteta u Mančesteru.

„Ako izgubite površinski sloj zemljišta lošim tretmanom, a zatim erozijom, potrebne su hiljade godina dok se taj sloj ponovo ne formira“, rekao je profesor Niko Ajzenhauer sa Univerziteta u Lajpcigu.

Naučnici zemljište upoređuju sa kožom ljudi. Esencijalno je, živo, a opet tanko i krhko, veoma osetljivo na intenzivnu poljoprivredu, krčenje šuma, zagađenje i globalno zagrevanje.

Prema profesoru Ratanu Lalu, koji je osvojio Svetsku nagradu za hranu 2020. godine, otprilike 135 milijardi tona zemljišta izgubljeno je intenzivnom poljoprivredom od perioda industrijske revolucije.

„Ako se degradacija zemljišta nastavi budućnost nam je sumorna, “ rekao je Bardget. „Ali mislim da još nije kasno da se uvedu neke mere.“

Prema naučnicima, sada je najvažnije zaštititi postojeće zdravo zemljište od oštećenja, i obnaviti degradirano zasnivanjem raznolikog biljnog sloja.

Svakako postoji nada da zemljišta možemo ponovo učiniti zdravim“, rekao je Ajzenhauer. „Mislim da mnogo zavisi od toga šta jedemo. Da li treba da jedemo sve ove ogromne količine jeftinog mesa, na primer? Možemo li se više pouzdati u kalorije biljnog porekla? Mislim da je ovo važno pitanje. “

Ajzenhauer smatra da je ovaj prvi izveštaj o globalnom stanju biodiverziteta u zemljištima presudan za podizanje svesti. „Podizanje svesti je prvi kritičan korak, koji više uključuje zemljište u javne i političke rasprave“, rekao je on. „Većina odluka o, na primer, zaštićenim područjima ne zasniva se na zemljištu.“

Đorđe Simović

Zadovoljni ste sadržajem? Prijavite se za besplatan bilten!