Godina za nama donela je izazove kako srpskim ratarima, tako i velikim proizvođačima uljarica širom sveta. Suncokret, kultura poznata po otpornosti na sušu, ove godine je pretrpela značajan pad roda usled ekstremnih klimatskih uslova.
Iako su domaći poljoprivrednici obradovali vestima o rastu cena na globalnim tržištima, ostaje pitanje hoće li taj rast rezultirati i pravednijim otkupnim cenama koje bi pomogle da se sačuva održivost proizvodnje.
Globalna slika: Manjak roda i skok cena
Prema analizama, rod suncokreta u vodećim svetskim regijama, poput Rusije, Ukrajine i Evropske unije, smanjen je za oko 19% u odnosu na prošlu godinu. Ovaj manjak od približno 8 miliona tona značajno je uticao na rast cena, koje su od sredine avgusta skočile za čak 40%. Cena sirovog suncokretovog ulja trenutno iznosi oko 1.330 dolara po toni, dok je na početku godine bila 830 dolara.
Sličan trend beleži se i kod palminog ulja, čija je cena porasla za 50% usled pooštrenih ekoloških propisa za krčenje šuma. Ova situacija preusmerila je deo potražnje na ulja dobijena iz drugih uljarica, uključujući suncokretovo, što je dodatno pojačalo pritisak na tržište.
Domaća proizvodnja: Rekordna površina, ali nizak prinos
U Srbiji je ove godine posejano rekordnih 275.000 hektara pod suncokretom, ali ostvareni prinos od prosečnih 2,56 tona po hektaru jedan je od najnižih u poslednjih deset godina. Sa ukupnim rodom od oko 620.000 tona, domaće potrebe su zadovoljene, a značajan deo preusmeren je na izvoz.
Trenutno se procenjuje da Srbija ima potencijal za izvoz 180.000 tona suncokretovog ulja, što pruža nadu za dodatnu zaradu na međunarodnom tržištu. Ipak, otkupne cene suncokreta kod nas su ostale skromne – između 40 i 45 dinara po kilogramu, što se pokazalo neisplativim za mnoge proizvođače.
Nužnost fer odnosa između uljara i ratara
Iako su uljare već izvezle deo proizvoda po višim cenama, još uvek postoji prostor da deo neočekivanog profita bude preusmeren ratarima. Analitičari ukazuju da bi dodatnih 12 do 15 dinara po kilogramu suncokreta predstavljalo značajan podsticaj za proizvođače, omogućivši im bolju pripremu za sledeću sezonu.
Saradnja između uljara i poljoprivrednika mogla bi biti ključna za dugoročni opstanak i rast ove strateški važne grane. Korektno partnerstvo osiguralo bi stabilnost u snabdevanju sirovinom, ali i motivaciju ratara da nastave sa setvom, uprkos izazovima koje donosi klima.
Šta donosi budućnost?
U trenutku kada se globalne cene ulja povećavaju, prilika je da domaći otkupljivači pokažu poslovnu odgovornost i solidarno podele rizik i profit sa svojim dobavljačima. Takva praksa ne samo da bi ojačala poverenje između dve ključne karike u lancu proizvodnje, već bi i obezbedila dugoročnu održivost proizvodnje suncokreta u Srbiji.
U suprotnom, opasnost od smanjenja površina pod ovom kulturom naredne godine mogla bi ugroziti i domaću proizvodnju i izvozni potencijal.
