Ovih dana se navršava prva godina rada Vlade premijera Đura Macuta. Tim povodom, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, pod vođstvom profesora dr Dragana Glamočića, izašlo je u javnost sa detaljnim izveštajem o postignutim rezultatima.
Suština poruke je: država je stala iza poljoprivrednika snažnije nego ranije, sa ciljem da obezbedi stabilnu proizvodnju, dovoljno hrane i "zeleniju Srbiju".
Prenosimo ključne tačke ovog izveštaja, uz pojašnjenja složenih pojmova, kako biste jasno razumeli šta ovi rezultati znače.
Istorijski budžet i brža isplata: Novac stiže kad je najpotrebniji?
Ministarstvo s ponosom ističe da je u proteklih godinu dana u poljoprivredu uloženo više od 131 milijarde dinara, što se naziva najvećim iznosom u istoriji.
Ono što je za poljoprivrednike možda važnije od same cifre jeste dinamika isplate. Prema podacima Ministarstva, u prva tri meseca 2026. godine već je realizovano više od 43 milijarde dinara (više od 40% budžeta). To je drastično ubrzanje u odnosu na isti period prošle godine, kada je isplaćeno tek 14% novca. To bi trebalo da znači da novac za setvu i tekuće troškove stiže na vreme, a ne kada je sezona već prošla.
Takođe, iz evropskih IPARD fondova (Instrument za pretpristupnu pomoć u oblasti ruralnog razvoja – pojednostavljeno: bespovratna finansijska pomoć Evropske unije srpskim poljoprivrednicima za modernizaciju) isplaćeno je skoro pet miliona evra.
Modernizacija u zamahu: Novi traktori i punije štale
Zahvaljujući državnim podsticajima, srpska poljoprivreda ulazi u fazu intenzivne modernizacije, tvrde u Nemanjinoj 22. U proteklih godinu dana kupljeno je:
- Preko 30.000 novih mašina i opreme.
- Oko 800 traktora.
- Izgrađeno je 110 stočarskih objekata.
- Nabavljeno je više od 25.000 kvalitetnih priplodnih grla.
Ove brojke bi trebalo da rezultiraju većom konkurentnošću (pojednostavljeno: sposobnošću naših proizvođača da po ceni i kvalitetu pariraju onima iz EU) domaćeg stočarstva.
U izveštaju se navodi i emotivno važan podatak: beleži se rast broja registrovanih gazdinstava, kao i sve veće učešće mladih i žena u poljoprivredi, što daje nadu u opstanak srpskog sela.
Red na tržištu i zaštita potrošača: Znate li šta jedete?
Ministarstvo je u proteklih godinu dana radilo na "uvođenju reda i odgovornosti na tržištu". Ključne mere su:
- Kalendar podsticaja: Prvi put uveden 2026. godine, omogućava poljoprivrednicima da unapred planiraju proizvodnju, jer znaju kada mogu očekivati državnu pomoć.
- Pravdanje računa: Uvedena je obaveza pravdanja podsticaja računima u biljnoj proizvodnji. Ovo je mera kontrole kako bi se osiguralo da novac dobiju oni koji zaista obrađuju zemlju, a ne "vikend-poljoprivrednici".
- Pisani ugovori: Uvedeni su obavezni pisani ugovori između proizvođača i otkupljivača, što bi trebalo da stavi tačku na usmene dogovore koji su često išli na štetu seljaka.
- Oznaka "100% iz Srbije": Ova oznaka garantuje domaće poreklo, pomažući potrošačima da lakše prepoznaju i odaberu domaće proizvode.
- Jasno označavanje biljnih ulja: Proizvođači mleka su sada u obavezi da jasno istaknu ako proizvod sadrži palmino ili drugo biljno ulje, čime se štiti i zdravlje potrošača i interes pravih proizvođača mleka.
Bezbednost hrane: Više od 170.000 kontrola
Sistem kontrole bezbednosti hrane je značajno unapređen, navodi se u izveštaju. Brojke su impresivne:
- Poljoprivredna i fitosanitarna inspekcija (fitosanitarna – pojednostavljeno: inspekcija koja kontroliše zdravlje biljaka i proizvoda biljnog porekla, kao i upotrebu pesticida) sprovele su više od 32.000 kontrola.
- Veterinarska inspekcija obavila je oko 138.000 nadzora.
- Iz prometa je povučeno i uništeno preko 100 tona nebezbedne hrane životinjskog porekla.
- Počeo je proces obuke za 60.000 profesionalnih korisnika sredstava za zaštitu bilja, kako bi se smanjilo prisustvo pesticida (otrova za suzbijanje štetočina) u voću i povrću.
Investicije u budućnost: Voda za njive i gradove
U uslovima sve izraženijih klimatskih promena, Ministarstvo je fokus stavilo na vodoprivredu i šumarstvo.
Zahvaljujući kreditima iz Abu Dabija, Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Saudijske Arabije, započeti su ili se nastavljaju projekti koji će obezbediti:
- Navodnjavanje dodatnih hiljada hektara u Vojvodini, centralnoj i zapadnoj Srbiji.
- Završetak brana i akumulacija "Arilje - Svračkovo" i "Selova", koje će do 2030. obezbediti pijaću vodu za preko milion ljudi u Nišu, Arilju, Požegi, Lučanima, Gornjem Milanovcu, Čačku, Prokuplju, Kuršumliji i drugim mestima.
- Početak radova na brani "Pambukovica" za zaštitu od poplava Kolubarskog sliva.
U sektoru šumarstva, pošumljeno je 50 hektara, izgrađeno 130 km šumskih puteva, a kroz projekat Forest Invest planira se sadnja novih 7.000 hektara šuma otpornih na klimatske promene.
Reč ministra: Jasan pravac za budućnost
"Rezultati u proteklih godinu dana pokazuju jasan pravac u kom želimo da idemo - sigurnost proizvodnje, uređeno tržište, snažna podrška proizvođačima i velike investicije u budućnost srpske poljoprivrede," poručio je ministar prof. dr Dragan Glamočić.
Reč novinara
Pokušavajući objektivno da sagledamo rad ministra Glamočića na prvi pogled se vidi veća agilnost u odnosu na Martinovića i Tanaskovićku. Naravno, tu treba pridodati stručnost. Dok je Martinović nespretno javnim nastupima više pričao o Rusko-Ukrajinskom sukobu nego o agraru, Tanaskovićeva je po svaku cenu bila rešena da sprovede e-agrar bez obzira na žrtve (dugovanja iz predhodnih godina, otpadanja digitalno nepismenih poljoprivrednika i gotovo blokade rada PSS-ova pošto su svi resursi bili preusmereni u e-agrar). Partijski omladinci i komunisti u doba SFRJ imali tzv. samokritiku, kada bi pred auditorijumom napabirčili par bezazlenih negativnih kritika na sopstveni račun (“Grešio sam, ali više neću, majke mi”). Ovom izveštaju nedostaje onaj deo “planirali smo ali nismo stigli da uradimo ovo i ovo”. Na kraju, treba reći da i ministar nije čarobnjak. Da bi njegove ideje bile provodive, mora da ga podrži kako premijer tako i ministar finansija (Čuveno: “Nema para”). Kada preuzima funkciju, po pravilu, nasleđuje dugovanja predhodnog ministra, ali i političke kadrove iz devedesetih, preko preobučnih petootobaraca do današnjih ekonomskih tigrova od papira. U svakom slučaju, poruka selektoru koji bude izdiktirao sastav nove Vlade Srbije da ako nema bolje kadrovsko rešenje ne menja Glamočića nekim novim Martinovićem.
Uostalom, i sami u anketi na našem sajtu možete da ocenite dosadašnji rad ministra poljoprivrede Dragana Glamočića.
