Taj scenario dobro je poznat mnogim baštovanima amaterima koji tek ulaze u svet povrtarstva na okućnici. Osećaj razočaranja je potpuno opravdan jer ste uložili trud i ljubav, a priroda vam je uzvratila gorčinom.
Srećom, reč je o pojavi koja se može lako objasniti i, što je još važnije, uspešno sprečiti.
Prirodni odbrambeni mehanizam biljke
Da bismo razumeli zašto krastavac postaje gorak, moramo da zavirimo u njegovu biologiju. Krastavci prirodno sadrže jedno specifično organsko jedinjenje koje se zove kukurbitacin. Nemojte da vas plaši ovo komplikovano ime – u pitanju je jednostavan prirodni toksin koji biljka koristi kao štit. NJegova uloga je da odbije gladne insekte, ptice i divlje životinje koje bi mogle da unište biljku.
U normalnim okolnostima, ta gorka materija se nalazi u korenu, stablu i listovima, dok plod ostaje baš kakav bi trebalo da bude - ukusan. Međutim, kada se biljka nađe u opasnosti ili pod velikim pritiskom, ona pali alarm i šalje kukurbitacin pravo u plodove kako bi ih zaštitila. Zanimljivo je da se ta gorčina nikada ne širi ravnomerno. Ona se uvek nakuplja na mestu gde se plod spaja sa peteljkom i tik ispod same tamnozelene kore, dok je sredina krastavca najčešće potpuno jestiva.
Stres – glavni krivac za gorčinu
Biljke ne mogu da govore niti da nam pokažu da pate na očigledan način, ali nam kroz ukus svojih plodova jasno poručuju da im nešto u okruženju duboko ne prija. Glavni okidač za stvaranje gorčine je stres. Krastavac je tropska biljka koja voli stabilnost, a svaka nagla promena uslova za njega predstavlja šok.
Najčešći uzročnik stresa je nepravilno zalivanje. Ako dozvolite da se zemlja potpuno isuši tokom vrelih letnjih dana, a zatim biljku naglo natopite velikom količinom vode, ona doživljava stres. Još veća greška, koju nesvesno prave mnogi početnici, jeste zalivanje krastavaca ledenom vodom direktno iz bunara ili vodovodne mreže usred vrelog popodneva. Taj temperaturni šok u zoni korena momentalno aktivira odbrambeni mehanizam i gorčina prelazi u plod. Pored toga, ekstremne letnje žege iznad 35 stepeni celzijusa, hladne noći, kao i nedostatak hranljivih materija u osiromašenom zemljištu, direktno utiču na promenu ukusa.
Kako da pomognete svojim biljkama u bašti
Dobra vest je da vi imate potpunu kontrolu nad većinom ovih faktora i da sledeća berba može biti savršeno slatka. Ključ uspeha leži u stvaranju stabilnog okruženja za vaše biljke.
Zalivajte redovno i uvek rano ujutru, pre nego što sunce ugreje. Koristite vodu koja je odstajala u buradima ili posudama na suncu, kako bi poprimila spoljnu temperaturu i bila mlaka. Da biste zadržali vlagu u zemljištu i zaštitili koren od pregrevanja, zemljište oko krastavaca obavezno prekrijte slojem slame, pokošene trave ili lišća. Ta tehnika, poznata kao malčiranje, čuva svežinu zemlje i sprečava naglo isušivanje. Ukoliko su najavljeni toplotni talasi sa ekstremnim temperaturama, preko rasada možete postaviti laganu mrežu za senčenje koja će ublažiti direktne sunčeve zrake.
Koliko krastavaca pojedemo u Srbiji?
Za kraj, donosimo vam podatak koji pokazuje koliko zapravo cenimo i volimo ovo povrće. Krastavac je, uz paradajz i papriku, apsolutni kralj letnje trpeze u našoj zemlji. Bez njega je tradicionalna šopska ili srpska salata prosto nezamisliva tokom vrelih meseci, dok je zimi neizostavan deo svake turšije.
Zvanični statistički podaci pokazuju da se u Srbiji godišnje proizvede i potroši preko 60.000 tona krastavca. Kada se ova impresivna brojka podeli po glavi stanovnika, dolazi se do podatka da prosečan građanin Srbije tokom godine pojede između 7 i 9 kilograma svežeg krastavca. U tu računicu nisu u potpunosti uvršteni kornišoni, odnosno kiseli krastavčići koje u ogromnim količinama konzumiramo tokom zimskog perioda. Sve ovo svedoči o tome da je krastavac jedno od najpopularnijih povrća na našim prostorima, pa se svaki trud, pažnja i učenje na greškama u sopstvenoj bašti i te kako isplate.
