U okviru projekta objavljene su detaljne analize i preporuke za unapređenje programa podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju u ove tri lokalne samouprave.
Istraživanja sprovedena kroz projekat Centra za održivu poljoprivredu i ruralni razvoj, ukazuju na neophodnost prelaska sa dosadašnjih modela, usmerenih pretežno na investicije u fizičku imovinu, ka održivijim praksama koje istovremeno podržavaju proizvodnju i štite prirodne resurse.
Požarevac: kvalitetno zemljište traži konkretnije mere zaštite
U analizi programa podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju grada Požarevca ocenjeno je da su, čak i u okviru investicionih mera, aktivnosti koje imaju direktan uticaj na životnu sredinu – poput upravljanja otpadom, tretmana otpadnih voda ili energetske efikasnosti – prisutne, ali nisu sistemski izdvojene kao poseban prioritet.
Istaknuto je da poljoprivredno zemljište u ovoj lokalnoj samoupravi predstavlja jedan od najznačajnijih razvojnih resursa, ali da su i kvalitetno zemljište i vodni potencijali izloženi rizicima usled degradacije i nedovoljne primene održivih praksi.
Kao najrelevantnije intervencije izdvojeni su upravljanje otpadom i stajnjakom, zbog čega se preporučuje povećanje podrške za izgradnju objekata za tretman stajnjaka i otpadnih voda na gazdinstvima. Cilj je smanjenje zagađenja i bolja zaštita prirodnih resursa.
Preporuka je i da se povećaju investicije u sisteme za navodnjavanje, radi racionalnijeg korišćenja vode i bolje zaštite proizvodnje od ekstremnih vremenskih uslova.
Dokument posebno naglašava potrebu da se postojeća mera „Održivo korišćenje poljoprivrednog zemljišta“ transformiše iz pretežno savetodavne podrške u funkcionalnu agroekološku meru, sa konkretnim obavezama korisnika i jasnim efektima na zaštitu resursa. Korisnici bi se, na primer, obavezali na primenu pokrovnih useva na najmanje 30 odsto površina, poštovanje plodoreda i racionalnu primenu đubriva.
Mionica i Rekovac: organska proizvodnja, travni pokrivač i približavanje IPARD standardima
Za opštinu Mionica analiza ukazuje na veoma povoljne prirodne i društvene uslove za razvoj organske proizvodnje i održivih modela poljoprivrede, uključujući potencijal povezivanja sa turizmom i lokalnim brendiranjem kroz koncept Biodistrikta Kolubara.
Preporuka je da organska proizvodnja postane jedan od nosećih instrumenata lokalne zelene tranzicije. To podrazumeva da postojeće mere ne ostanu samo na podršci sertifikaciji, već da se prošire i na organske inpute, kompenzaciona plaćanja, preradu i povezivanje sa ruralnim turizmom.
U slučaju Rekovca, dokument ukazuje da opština raspolaže značajnim potencijalima u voćarstvu i vinogradarstvu, ali i ograničenim budžetskim i administrativnim kapacitetima. Zbog toga se preporučuje fokus na manji broj jednostavnih i lako primenljivih agroekoloških mera.
Kao najvažniji pravac delovanja predloženo je jačanje mere održivog korišćenja poljoprivrednog zemljišta, kao i uvođenje pilot mere za održavanje travnog pokrivača u voćnjacima i vinogradima. Takva mera bi doprinela smanjenju erozije, očuvanju vlage i unapređenju kvaliteta zemljišta.
Uvođenje podsticaja za travni pokrivač imalo bi i dodatni značaj, jer bi predstavljalo fazno približavanje IPARD standardima. Predloženi model omogućava poljoprivrednicima da kroz jednostavne lokalne mere steknu iskustvo potrebno za učešće u složenijim sistemima podrške, poput IPARD programa.
Analize i preporuke za Mionicu, Rekovac i Požarevac nastale su kao deo aktivnosti usmerenih na jačanje agroekoloških politika na lokalnom nivou. One predstavljaju analitičku osnovu za unapređenje postojećih programa podrške poljoprivredi u skladu sa principima održivog razvoja, zaštite prirodnih resursa i savremenim evropskim praksama.
Dokumenti naglašavaju da dalji rast poljoprivredne proizvodnje nije moguć bez očuvanja resursa na kojima se ona zasniva. Iskustva iz Evropske unije, uključujući primer Hrvatske, pokazuju da su razvoj administrativnih kapaciteta i jasno definisane ekološke obaveze ključni za efikasno korišćenje javnih sredstava i dugoročnu održivost ruralnih sredina.
Rezultati istraživanja i njihova analiza objavljeni su uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za njihovu sadržinu odgovoran je isključivo Centar za održivu poljoprivredu i ruralni razvoj i ona nužno ne odražava stavove Evropske unije.
Analiza i preporuke predstavljaju deo aktivnosti u okviru projekta „Zeleni kompas: Učešće građana u oblikovanju agroekoloških politika u ruralnim opštinama Srbije“, koji se realizuje u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“, koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu s organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung).
