• Pčelarstvo

I pčele “glasaju”

Nakon izviđanja skauti se vrate u privremenu lokaciju i svojim plesovima objašnjavaju saplemenicima šta su našli. Ako je neki ubedio većinu da je njegovo stanište bolje od svih ostalih, roj se seli tamo i to im postaje novi dom.

Izbori nisu rezervisani samo za ljudsku vrstu jer je i među mnogim životinjskim uobičajeno da biraju svoje lidere, navodi se u nedavno objavljenom članku ”Njujork tajmsa”. Mi ne samo da nismo jedina vrsta koja upražnjava izbore već nismo ni jedini primati koji ”glasaju” kao grupa, navodi se u tekstu. Svaka vrsta životinja koja živi u grupama mora da donosi i odluke kao grupa. Oni moraju da se potrude da postignu saglasnost šta će grupa da radi u pogledu svih pitanja koja su za nju bitna. Iako ne ”glasaju” kao ljudi istovremeno u celoj državi ili u manjim i većim zajednicama, one životinje koje žive u manjim ili većim grupama sprovode svoje ”izbore”prilično demokratski.

2020-pcele.jpg (187 KB)

Foto: PollyDot / Pixabay.com

Pčele imaju neke osobine koje podsećaju na ljudske. U proleće mogu da se vide rojevi koji vise sa neke grane drveta. Oni su odlučili da se osamostale i sada treba da nađu novo stanište u koje će se preseliti ceo roj koji se otcepio od matice. Kada se jedan roj odluči da se podeli, jer smatra da je preveliki, onda se odvoji jedna od postojećih, a njoj se priključi nekoliko hiljada radilica. Roj se smesti na neko novo mesto, ali ako matica smatra da nije pogodno, onda odvoji nekoliko stotina ”skauta” sa zadatkom da nađu bolje mesto da se smeste. To traženje može da potraje nekoliko dana i ako neki od skauta obavesti maticu da je našao pogodno udubljenje u koje bi mogli da se nasele, dolazi matica da proveri. Ako joj se čini da nije pogodno, onda ih šalje dalje da traže.

Ukoliko nađe mesto koje joj se sviđa, odleti do roja i onda im kroz neku vrstu ”plesa” objasni gde je lokacija za novo stanište, koji su mu kvaliteti, gde se nalazi i koliko je udaljeno. Skauti se vrate u privremenu lokaciju i svojim plesovima objašnjavaju saplemenicima šta su našli. Ako je neki ubedio većinu da je njegovo stanište bolje od svih ostalih, roj se seli tamo i to im postaje novi dom.

Profesor dr Tomas Sili, zoolog s američkog Univerziteta Kornel, u svojoj knjizi ”Demokratija pčela”, štampanoj 2010, skrenuo je pažnju čitalaca rekavši da bi ljudi mogli ponešto da nauče od pčela.

Mravi, i to oni koji žive u stenju, često moraju da donesu veoma važne odluke, kao i pčele, o preseljenju svojih kolonija. Oni uvek imaju nekoliko izviđača koji idu ispred svih članovakolonije, tražeći pogodniju lokaciju. Ukoliko se više izviđača okupi oko iste lokacije, vraćaju se po veću grupu iz starog staništa. Ukoliko se značajan broj mrava odluči da prihvati novo stanište, onda ga prihvataju svi i preseljenje počinje.

Agronews

Zadovoljni ste sadržajem? Prijavite se za besplatan bilten!