Kad i kako ste započeli saradnju sa sektorom Kite tehnologija?
Prvi John deere traktor smo kupili pre 15 godina. Od tad mi imamo i guseničar, kao i 155-cu. Pre 2 godine smo kupili 120 R, 110 M, a u toku je nabavka novog 6M. Više smo nego zadovoljni s tim mašinima. Meni je naročito bitan taj profesionalni pristup koji uključuje preciznu poljoprivredu: od mapiranja zemljišta, pravljenje zona, analiza, ... Sve podatke dobijem na vreme, preko operation centra. Sve to mogu lako da prebacim preko JD linka na mašinama. Plus AB linije, znači traktorista kad stigne na parcelu, prihvati posao, i počine da radi. To je jako jednostavno, i to nam je puno pomoglo.
Koje su još analize urađene na vašim parcelama?
Pored osnovnih analiza, mi smo tražili analizu organske materije, jer je to nama jako važno. Mi se usresređujemo na regenerativnu poljoprivredu. Radimo kompostiranje, kompost čaja, aplikacije stajnjaka, peletiranog stanjanjaka, ... Sve više đubrimo iz organskih izvora. Radili smo N-min analize za prihranu pšenice. Nabavili smo i jednu meteo stanicu pre nekoliko godina tako da možemo upravljati sa količinom vode prilikom navodnjavanja.
Koje kulture navodnjavate?
Nama su najvažnije kulture lisnato povrće: peršun, mirođija, spanać. Međutim, đubrenje pšenice i kukuruza isto je bazirano na analizi zemljišta. Tu nam puno pomažu te diferencijalne mape aplikacije. Do sada smo koristili kompleksna NPK đubriva sa mikroelementima. Znači, radili smo klasične analize na celu površinu, da kažem, 10-20 hektara. Ali sad, s tim preciznim analizama mi možemo da đubrimo sa monođubrivima, sa mapom, sa kalium-sufatom u našem primeru. Jer naša zemljišta su malo osetljivija na hlor i zato koristimo kalium-sufat u mesto KCL-a. U zemljištu imamo malo kalcijum-karbonata u zemljištu pa i o tome vodimo računa prilikom đubrenja.
Zašto ste se odlučili na regenerativnu poljoprivredu?
Naši kupci su zainteresovani za proizvode koji su proizvedeni prema principima regenativne pojoprivrede. Jako nam je bio važno da se od mineralnih đubriva usmerimo prema organskim. Na žalost, ne možemo stanjak i kompost dodati na svim parcelama. Dakle, ima parcela gde i sad koristimo mineralna đubriva, ali jako je važno da smanjimo količinu na, da kažem, minimum. Kupci od nas očekuju da smanjimo emisiju ugljen-dioksida u prirodu.
Tokom proizvodnje, na primer, azotnog đubriva, jako puno ugljen-dioksida se emituje u atmosferu. Ako mi možemo manje da upotrebljavamo AN-a i KAN-a to pozitivno utiče na naš karbon footprint, i to je jako važno našim kupcima. Posle analiza zemišta dobijam rezultate i aplikacione mape u operation centru. I lako mogu da dam posao traktoristima. Samo izaberim parcelu, mapu, šta hoću od đubriva da koristim.
Istovremeno koristim aplikaciju na mobilnom telefonu. Mogu da pratim gde su, kako stoji posao, i ako ima nekih problema, na primer, kod neke aplikacije, kod nekog podešavanja, mogu da pogledam na ekran da kažem šta je u traktoru, on-line da im pomognem. Istovremeno koristimo PGR na računaru gde mogu da pogledam rezultate vlažnosti zemljiša.
Aplikacija za navodnjavanje
Pratim naše metrološke stanice najviše preko mobilnog telefona. Ali podatke i preporuke, nodove od parcela, u vezi navodnjavanja, koliko vode treba i kad da dajemo, to najviše pratim preko računara. Lakše mi je, imam veću sliku. Aktuelne podatke uvek mogu da pogledam i kod kuće. I za godinu dana unazad, ako mi je potrebna neka informacija za neki izveštaj. Ali tačno znam kakvo je stanje na svakoj parceli i mogu odmah da reagujam.
Kompostiranje
U toku naše tranzicije prema regenerativnoj poljoprivredi jako je važno kompostiranje. U tom slučaju, što se mašine tiče, nama je jako važna bila snaga traktora. Da ne bude prejak, a ni preslab. Ovih 100-120 konja je baš optimalno za taj proces. Jako je važan menjač, jer u ovom slučaju traktor ne bi trebalo da ide brže od 100 metara po satu. Polako ide, i u tom slučaju ovaj traktor nam je baš optimalno rešenje za ovaj posao. Mi smo počeli kompostiranje prošle godine, i nama je bio cij da iskoristimo što više ostataka sa farme: drške, listove i sve ono što inače bacimo od organske materije. Sada se trudimo da vratimo što više hranjivih materija u zemljište, uz to i bakterije, gljive, nematode i sve ono što pomaže kompostiranju.
Kako funkcioniše sistem meteo-stanica?
Mi imamo jednu baznu meteostanicu koja prati različite meteorološke podatke. Pored toga nabavili smo dva noda. Jedan prati padavine, vlažnost i temperaturu zemljišta. Ti podaci se šalju u sistem. Aplikacija meni pokazuje te podatke, kao i prognozu. Obaveštava me kada treba da navodnjavam i kojim količinama. U ovom slučaju, mi navodnjavamo sa 15 litara po kvadratu. U aplikaciji mogu da pogledam i kolika je vlažnost zemljišta nakon navodnjavanja, a uz to kada bi trebalo da bude sledeće navodnjavanje.
Na ovoj parceli na kojoj se nalazi pešun, postavili smo nod od meteostanice, koji je meri padavine, temperaturu i vlažnost zemljišta. Kada te podatke nod pošalje je u sistem, aplikacija nam daje preporuke kada treba da navodnjavamo i kolika bi trebalo da bude zalivna norma. Osim meteostanice i saveta za navodnjavanje, mi smo počeli jedan projekat u vezi odvodnjavanja parcele na bazi plitkih površinskih kanala, koji ne smetaju tokom obrade zemljišta, ali u slučaju većih padavina puno pomaže kod odvodnjavanje sa te parcele.
ZZ "Paprika"
Zadruga „Paprika“ iz Martonoša u opštini Kanjiža, osnovana je 2005. godine. Pravi je primer kako zajednički rad, poverenje i lokalno znanje mogu da ožive poljoprivredu u severnoj Bačkoj. Osnovana s ciljem da objedini proizvodnju i preradu paprike, zadruga danas okuplja više desetina proizvođača koji zajednički nastupaju na tržištu, dele rizik i dobit, i sve više ulažu u modernizaciju i preradu. Njihova priča pokazuje da udruživanje u zadrugarstvu nije samo nostalgija za starim vremenima, već savremeni model opstanka u konkurentnoj poljoprivredi.
