Po 11. put organizovan je izbor za Najbolje vino Banata. U hotelu “Kaštel” u Ečki vina su ocenjivali dva sudisjka panela sa po petoro sudija. Svoj sud su dali iskusni enolozi, profesori Poljoprivrednog i Tehnološkog fakulteta, somelijeri, vinski novinari, kao i međunarodne vinske sudije.
Takmičenje je održano u organizaciji Kluba vina iz Zrenjanina, uz podršku Turističke organizacije Grada Zrenjanina, magazina Vino&Fino i uz pokroviteljstvo Grada Zrenjanina.
Pre više od decenije na ocenjivanju je bilo vino samo jedne registrovane vinarije u rejonu i prevashodno malih vinara. Cilj je bio da vinari-amateri dobiju odgovor na pitanje – Kakva su im vina?
Za nagrade konkurišu samo vina od grožđa proizvedenog u Banatu
Jedan od organizatora, urednik časopisa “Vino i fino”, Igor Luković, kaže da Banat, iako ravan, ima svoje istorijske vinske rejone, vinogorja i vinogradarske oaze. Uglavnom su ti vinogradi na pesku i rečnim nanosima. Pre sedam godina ocenjivanje je “uozbiljeno”.
- Na ocenjivanju nema više vina u plastici. Iza svega je stala opština Zrenjanin pa se pozivaju relevantnije sudije. Sistem ocenjivanja je blizak bilo kom regionalnom ocenjivanju vina. Poslednjih godina na ocenjivanje dolazi od 100 do 120 uzoraka. Vina pristižu iz celog Banata: i iz centralnog dela, iz peščare, sa Vršačkog brega. Takmičenje je otvoreno i za profesionalne vinarije i tu stvarno imamo neka ozbiljna imena, ali ne zanemaruje ni male lokalne vinare – amatere.
Nagrade
Dodeljuju se trofeji u kategoriji belo, roze i crveno vino vinara-amatera i za ista takva vina u kategoriji profesionalaca. Dodela trofeja biće upriličena u subotu 18. maja na vinskom festivalu u Gradskoj bašti u Zrenjaninu, gde će posetioci moći i da probaju nagrađena vina.
Na ocenjivanje je ove godine pristiglo najviše belih vina što je i logično zbog samog terena i teroara. Kako Luković navodi, “ima tu svega”:
- Rizlinga, raznih muskata, nekih opskurnih sorti kojih možete da pronađete samo ovde kao što su banatska frajla i banatski muskat. Dve sorte pokazuju ozbiljan potencijal za vrlo fina vina. Beli burgundac ume da bude izuzetan, i isto tako grašac. Vina su uglavnom suva. Primetan je rast kvaliteta pa su vina u najvećoj meri zdrava i čista. Rozea ima najmanje. Bar polovina je napravljena od muskat hamburga ili u kupaži sa tom sortom. Ali tu ima i ozbiljnijih rozea od kabernea, merloa i frankovke. Što se tiče crvenih vina tu situacija nije tako svetla. Ima dosta frankovke koja nije naročito polularna. Nema nekakvog izdefinisanog stila. Zablista ponekad neko vino od te sorte. Ima dosta kabernea i merloa koje često nije od grožđa koje nije iz Banata. To je slučaj i sa vrancem. Inače, ako vino nije od grožđa iz Banata nije u konkurenciji za trofej.
Luković kaže da je pre deceniju i po više od polovine uzoraka bilo potpuno neispravno.
Devičanski muskat otonel, a iz Orlovata
Koordinator manifestacije ispred Kluba vina iz Zrenjanina je Branislav Prohaska. Živi u Zrenjaninu a vinogradi su mu u rodnom Orlovatu.
Kaže da su u početku birali najbolje vino srednjeg Banata pa su manifestaciju proširili na ceo Banat. I sam je dostavio uzorke na ocenjivanje.
- Predao sam “devičansku berbu”. Prvi rod iz vinograda koji sam posadio pre tri godine. To je muskat otonel. I ovo je njegovo prvo ocenjivanje. Od prijatelja sam uzeo orlovatski muskat, a od drugog iz Aradca kaberne sovinjon od koga sam napravio i roze i crveno vino. Tako da imam četiri uzorka.
Konstatuje da je trend u Banatu da mali proizvođači polako nestaju a da proizvodnju ukrupnjavaju velike, profesionalne vinarije.
Napredak mali, ali evidentan
Oštar i pravedan! To je ocena potpisnika ovih redova kao i mnogih poznanika vinskog sudije i profesora na Tehnološkom fakultetu prof. dr Vladimira Puškaša. Evo njegovog utiska ocenjivanih vina.
- Na našem panelu smo imali tehnološki dobrih vina. Imali smo desetak odsto vina sa manama i još toliko vina koja su tehnološki loše urađena. Što se sirovine tiče bilo je “šaranja”. Bilo je herbalnih vina, crnih, koja su proizvedena od tehnološki nedovoljno zrelog grožđa. Ako je grožđe iz Banata, to je bilo i za očekivati. Bilo je dobrih belih vina. Iznenađen sam da je bilo dosta solidnih rozea. Da rezmiram, sorta za bela vina morava se pokazala kao dosta zanimljiva, a u Banatu se mogu proizvesti dobri beli i sivi pino. Boljka manjih vinara je da previše koriste barik tako da se u drvetu izgubi sortnost vina.
Puškaš kaže da bi potencijalni investitori koji se spremaju da podignu vinograde u Banatu prvo trebalo da se konsultuju sa vinogradarima, pedolozima i klimatolozima kako ne bi pri podizanju vinograda napravili kardinalne greške koje kasnije nije moguće ispraviti.
