Reklama
  • Agroekologija

Kako da navodnjavamo, kada nema dovoljno stoke?

U Vojvodini se radi na 18 sistema za navodnjavanje. To je dobro. Ali ukoliko hitno u stajama ne bude najmanje 100.000 grla goveda, biće veća šteta nego korist. Jer, ako u narednih pola veka budemo zalivali plodne oranice, čiji kvalitet zemlјišta stalno opada (sad u zemlјištu imamo manje od tri odsto humusa), a ne bude prirodnog đubriva, od žitnice zemlјe, po prinosima, stvorićemo pustinju

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji u 2018. godini navodnjavana su samo 46.823 hektara polјoprivrednih površina, što je za sedam odsto manje nego u 2017. godini. Dakle, navodnjava se manje od 1,5 odsto obradivih površina, a u svetu je to čak 17 odsto.

2020-navodnjavanja-traktor.jpg (170 KB)
Ilustracija, foto: alkemade / Pixabay.com

U Srbiji se navodnjavaju oranice i bašte (95,3 odsto) i one imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a slede voćnjaci (sa 4,3 odsto) i ostale polјoprivredne površine (sa udelom od 0,4 odsto). Navodnjavanjem je u 2018. godini ukupno zahvaćeno 54.540 kubnih metara vode, što je za 27,5 odsto manje nego u 2017. godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 88,3 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.

Najzastuplјeniji tip navodnjavanja bio je orošavanje. Od ukupne površine orošavanjem se navodnjavalo 93,9 odsto površine, kapanjem šest odsto, a površinski se navodnjavalo svega 0,1 odsto njiva. U sušnim godinama voda se pokazala kao dobar sluga, ali je i zao gospodar, kad je ima previše.

Suša odnosi kanale

Proteklih decenija vladalo je mišlјenje da se navodnjava bar 100.000 hektara. U svakoj sušnoj godini štete od suša budu veće od po milijardu dolara. Tako je u Srbiji bilo 2003., 2005., zatim 2012., pa 2017. godine, kad je šteta bila 1,5 milijardi dolara, uz pad proizvodnje od 10,7 odsto. Loša je bila i 2019. godina. Za novac koji samo u jednoj godini odnese suša, mogli bi se izgraditi sistemi za navodnjavanje.

Naučnici su zabrinuti za sudbinu polјoprivrede u Srbiji, pogotovo stočarstva, koje godišnje opada po stopi od dva do tri odsto. Dokaz višedecenijskog uništavanja stočarstva je da ono u godišnjem bruto proizvodu agrara učestvuje u Srbiji sa 30 odsto, dok to u svetu nije manje od 60 odsto. Sad je počelo da se gradi 18 sistema za navodnjavanje u Vojvodini. To je dobro. Ali ukoliko hitno u stajama ne bude najmanje 100.000 grla goveda, biće veća šteta nego korist. Jer, ako u narednih pola veka budemo zalivali plodne oranice, čiji kvalitet zemlјišta stalno opada (sad u zemlјištu imamo manje od tri odsto humusa), a ne bude prirodnog đubriva, od žitnice zemlјe, po prinosima, stvorićemo pustinju.

Da se u Srbiji ne koristi prirodno bogatstvo voda, ali ni ono što je čovek stvorio, najbolјi dokaz je hidrosistem DTD. Ako je gazdovanje vodama jedno od osnovnih merila civilizacije, onda ne treba da čudi to što je bečkom dvoru 1791. godine bilo potrebno samo deset dana da odobri plan inženjera Jožefa Kiša o spajanju Dunava sa Tisom, kanalom dugim 100 kilometara. Kanal je trebalo da skrati vodeni put između te dve reke za 260 kilometara, a iznad svega „da ocedi” plodnu bačku zemlјu. Plan je dvoru upućen 12. decembra, a razmatran je i povolјno ocenjen 22. decembra iste godine. Kanal Dunav–Tisa–Dunav, poznatiji kao Franc Jozefov ili Veliki bački kanal, počeo je da se gradi 1793. godine, a pušten je u rad 1802. godine.

Tada je to bio najveći zahvat u Jugoistočnoj Evropi, na kojem je 150 godina kasnije, 1947. godine, začeta ideja o premrežavanju čitave vojvođanske ravnice. Jer, Nikola Mirkov, idejni tvorac Hidrosistema DTD, shvatao je režim kao „živi organizam”. Kanal je pušten u rad 1977. godine. Danas obuhvata 960 kilometara kanalske mreže, 24 regulacione i pet sigurnosnih ustava, 16 malih i šest velikih crpnih stanica i 84 mosta. U toku njegove izgradnje iskopano je 135 miliona kubika zemlјe i ugrađeno pola miliona tona kubika betona. Danas u njemu ima oko 15 miliona kubika mulјa koji treba da se očisti. Procenjuje se da je tada u kanal uloženo ukupno oko milijardu dolara.

To je danas najveća mrtva investicija u Evropi. Potrebno ga je oživeti kako bi njime plovili brodovi i zalivale se njive u Vojvodini, gde ima 1,7 miliona hektara oranica. Dakle, ako se uzme da u Vojvodini ima 22.000 kilometara pod kanalskom mrežom, ako bi sa jedne i druge strane kanala obuhvatili po 100 metara, može se navodnjavati 44.000 hektara. Cilј njegove izgradnje bio je da odvodi suvišne vode sa milion hektara i da navodnjava 500.000 hektara. Prvu funkciju je ispunjavao sve do 2005. godine, a drugu nije nikada.

Sve manje njiva navodnjava

Od ukupno 3,4 miliona obradive površine u Srbiji 2018 godine navodnjavalo se tek 1,4 odsto, odnosno nekih 46.863 hektara što je za nijansu manje (0,2 odsto) nego godinu dana ranije. Smanjivanje navodnajvanih površina nastsvljeno je i u 2019. Godini. Površine na koje stiže smanjene su za oko 77 hektara.

Iako je Srbija sa Razvojnim fondom Abu Dabija još pre šest godina potpisala sporazum o kreditu od 100 miliona dolara koji bi se iskoristio isključivo za razvoj sistema za navodnjavanje u našoj zemlji, očigledno da to još ne daje željene rezultate.

Do proleća 2018. u prvoj fazi izgradnje sistema za navodnjavanje u Vojvodini završeno je osam projekata, plan je bio da cela ta faza bude gotova do kraja 2019. Projekti, međutim, još nisu završeni iako se radovi, kako su rekli u preduzeću Vode Vojvodine privode kraju. Prva faza radova koji se finansiraju preko Abu Dabi fonda, kako kažu u ovom preduzeću, završena je na 11, od ukupno 12 projekata a poslednji projekat koji je naknadno dodat – Regionalni podsistem „Mali Iđoš“ uskoro će biti gotov. „Trenutno su u toku pripreme dokumentacije i tenderskih procedura za izvođenje radova na drugoj fazi izgradnje sistema za navodnjavanje u Vojvodini iz Abu Dabi fonda“, ističu u ovom preduzeću. Oni podsećaju da su radovi u prvoj fazi vredeli 15 miliona evra i da su od 2017. do danas završeni dvonamenski sistemi Međa, Itebej I, Jankov Most I i II, Rečej, kao i sistemi Jegrička, Pesir, Kaloča, regionalni podsistemi Nova Crnja-Žitište, Tisa-Palić, Kikinda i Mali Iđoš.  „Radovima iz prve faze izgradnje sistema za navodnjavanje u Vojvodini preko Abu Dabi fonda omogućeno je navodnjavanje oko 37.000 hektara zemljišta“, napominju iz Voda Vojvodine.

Lista projekata za finansiranje iz Abu Dabi fonda, proširena je na drugu fazu razvoja navodnjavanja za Banat, Bačku i Srem. „Predviđeno je da ove godine u Vojvodini počnu radovi na novim projekata koji će se finansirati iz Abu Dabi fonda, a procenjena vrednost radova je 18,3 miliona evra. Pripreme tenderske dokumentacije se privode kraju, a kada ovi radovi budu gotovi u Bačkoj i Banatu moći će se navodnjavati novih 44.870 hektara, dok će se u Sremu preko ovih sistema navodnjavati oko 24.000 hektara“, ističu u Vodama Vojvodine. Oni napominju, da se u Vojvodini trenutno navodnjava oko 70.000 hektara obradivih površina, slično kao i prethodne godine.

Da je samo svaki od 13 ministara poljoprivrede, koliko ih je bilo na tom mestu od 2000. naovamo, izgradio sistem za navodnjavanje bar 10.000 hektara sada bismo imali drugačiju priču. Ni kanal DTD u Vojvodini, koji je izgrađen još 1977. za potrebe navodnjavanja i odvodnjavanja 500.000 oranica nikada u potpunosti nije zaživeo.

Poljoprivredni rast naše zemlje u poslednje tri decenije 0,45 odsto i da nam uz sisteme za navodnjavanje treba i bar 100.000 junadi jer će bez njih, odnosno bez đubriva koje nam je neophodno, Vojvodina postati pustinja. Kvalitet zemljišta je izuzetno loš, procenat humusa u Vojvodini sa pet spao na svega jedan odsto. Razlog je nedostatak stajnjaka. Ako se budu koristili budući sistemi za navodnjavanje, koji su u izgradnji već niz godina, a ne bude najmanje 100.000 junadi, krava i slične rogate stoke u vojvođanskim stajama, koje daju prirodno gnojivo, od žitnice zemlje, bar po prinosima će se već za tri decenije stvoriti pustinja. Tome se Srbija i približava jer prinosi stagniraju decenijama. Rast proizvodnje poslednje tri decenije je samo 0,45 odsto! Boljitak se obećava uvek za sutra, a nikada da stigne već danas!

Branislav Gulan, publicista i književnik

Zadovoljni ste sadržajem? Prijavite se za besplatan bilten!