Mnogi povrtari često su u nedoumici kako da odaberu odgovarajuću foliju za pokrivanje zaštićenog prostora. Prilikom izbora, podsećaju stručnjaci Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, polazi se od vrste ili tipa objekta i klimatskih odlika područja u kojem se podiže. Neophodno je voditi računa i o vrsti proizvodnje. Na primer, za veoma ranu, kao što je uzgoj rasada, biraju se folije veće transparentnosti (providnosti). Za bujne biljke bolje su pokrivke koje propuštaju više difuzione svetlosti.
Ako se objekti pokrivaju s dve folije, takođe se treba pridržavati određenih pravila.
Kada se radi o visokim tunelima koji imaju sistem za dopunsko zagrevanje, unutrašnja folija se postavlja na paralelnu potkonstrukciju da bi se dobila što veća zapremina objekta, jer se veća masa vazduha sporije hladi. Spoljašnja folija (debljine 180 mikrometara) treba da propušta što više svetlosti. Preporučuje se da unutrašnja pokrivka (debljine 80 mikrometara) ima aditiv koji sprečava kapanje i daje dobrih termičkih osobina, ali malo slabije providnosti.
Za visoke tunele bez sistema za dopunsko zagrevanje najbolje su spoljašnje pro¬vidne folije debljine 150 mikrometara. Unutrašnja (debljine 30 mikrometara) po¬stavlja se na horizontalnu poprečnu gredu. Poželjno je da ima veliku providnost, da je nekapajuća i s posebnim termičkim efektom. Tako se postiže smanjenje zapremine vazduha, u koju zrači loplota nakupljena u zemljištu.
Ako je za neko područje karakteristično da su leti visoke temperature vazdu¬ha, koristi se odgovarajuća metoda senčenja. Postoji mogućnost primene termoosetljive folije "mulchopaque", koja na 28 stepeni postaje bela, smanjuje joj se pro¬vidnost i sprečava pregrevanje unutar objekta. Kada je temperatura okolnog vazduha ispod 28 stepeni, ova pokrivka je providna.