Poslednjih dana čitamo alarmantne izveštaje o smanjenju broja pčela u Srbiji u odnosu na prošlu godinu. Više je faktora na to uticalo i ovom problemu bi se temeljnije trebalo pristupiti. Ono što je tema ovog članka je kako da ionako tešku situaciju ne pogoršamo još više.
Pravilna upotreba pesticida u voćnjacima predstavlja ključni faktor u očuvanju pčela i drugih korisnih insekata, koji su neophodni za oprašivanje i dobijanje kvalitetnog roda. Nažalost, nestručna primena hemijskih sredstava dovodi do uginuća velikog broja pčela svake godine, što šteti i pčelarima i voćarima.
Opasnosti nepravilne upotrebe pesticida
Nesavesna primena pesticida tokom cvetanja voća može izazvati masovno trovanje i pomor pčela. Takva praksa dovodi do slabljenja pčelinjih društava i smanjene produktivnosti košnica. Ne smemo zanemariti ni opasnost od kontaminacije meda i drugih pčelinjih proizvoda. Posledice se šire i na narušavanje ravnoteže ekosistema i smanjenje biodiverziteta, što dugoročno izaziva ekonomske štete i za pčelare i za voćare.
Preporuke za voćare
Pre nego što se odluče za tretiranje voćnjaka, voćari bi trebalo pažljivo da prate fenofaze razvoja voća i izbegavaju tretiranje tokom cvetanja. Veoma je važno konsultovati stručnu poljoprivrednu službu pre primene bilo kojeg pesticida. Odgovoran voćar će uvek informisati lokalne pčelare najmanje 48 sati pre planiranog tretiranja. Prilikom odabira sredstava za zaštitu bilja, prioritet treba dati selektivnim pesticidima koji su manje toksični za pčele i druge korisne insekte.
Kada je tretiranje neophodno, ono bi trebalo da se izvodi isključivo uveče, nakon zalaska sunca, kada se pčele vrate u košnice. Tokom primene pesticida neophodno je poštovati preporučene doze i ne mešati pesticide ako to nije izričito preporučeno. Vremenske prilike takođe igraju važnu ulogu - ne bi trebalo prskati po vetrovitom vremenu jer vetar može odneti kapljice pesticida na veće udaljenosti, čime se povećava rizik izlaganja pčela. Tehnika prskanja mora biti prilagođena tako da sredstvo ne dospeva na okolno bilje koje cveta. Korišćenje adekvatne i dobro održavane mehanizacije omogućava preciznu aplikaciju sredstava, čime se smanjuje rizik od kontaminacije okolnog prostora.
Savremena poljoprivreda nudi i alternativne metode zaštite bilja koje su manje štetne za oprašivače. Integrisana zaštita bilja kombinuje biološke, mehaničke i hemijske mere, čime se smanjuje zavisnost od pesticida. Biološki preparati na bazi bakterija, gljiva ili biljnih ekstrakata mogu biti efikasna alternativa hemijskim sredstvima. Postavljanje feromonskih klopki za monitoring štetočina omogućava pravovremeno reagovanje i ciljanu primenu zaštitnih mera. Ne treba zanemariti ni klasične mehaničke metode zaštite, poput rezidbe zaraženih delova biljaka.
Preporuke za pčelare
Pčelari takođe mogu preduzeti niz preventivnih mera kako bi zaštitili svoje pčele. Važno je registrovati svoje košnice kod nadležnih organa i poljoprivredne službe, što olakšava komunikaciju i koordinaciju sa voćarima. Redovan kontakt sa lokalnim voćarima i razmena informacija o planiranim tretmanima omogućava pravovremeno delovanje. Pčelari mogu dati značajan doprinos kroz edukaciju voćara o značaju pčela i pravilnoj primeni pesticida. Postavljanje znaka upozorenja u blizini pčelinjaka sa kontakt podacima pčelara omogućava voćarima da pravovremeno obaveste pčelare o planiranim tretmanima.
U vreme kada se zna da će biti vršeno tretiranje, pčelari mogu preduzeti određene mere. Ako je neophodno, mogu zatvoriti košnice rano ujutru pre tretiranja, ali tada moraju obezbediti pčelama dovoljno vode unutar košnice. Idealno rešenje, ako je izvodljivo, jeste privremeno premeštanje košnica na bezbednu lokaciju, najmanje 5 kilometara od mesta tretiranja. Nakon što tretiranje bude završeno, pčelari bi trebalo pažljivo da prate ponašanje pčela i reaguju na prve znake problema.
Ukoliko ipak dođe do trovanja pčela, pčelari moraju dokumentovati štetu fotografisanjem uginulih pčela i vođenjem precizne evidencije. Za laboratorijsku analizu potrebno je uzorkovati najmanje 500 uginulih pčela i smestiti ih u čistu kutiju. Slučaj trovanja treba odmah prijaviti nadležnoj poljoprivrednoj i veterinarskoj inspekciji. Važno je sačuvati sve dokaze o pretrpljenoj šteti za eventualni odštetni zahtev.
Zakonska regulativa
Zakonodavstvo Republike Srbije jasno reguliše ovu oblast. Prema važećim propisima, zabranjeno je tretiranje pesticidima za vreme cvetanja biljaka. Voćari koji se ne pridržavaju ovih propisa mogu biti kažnjeni značajnim novčanim kaznama i odgovarati za štetu nanetu pčelarima.
Pravilnik o merama za zaštitu pčela tokom tretiranja biljaka precizno definiše obaveze poljoprivrednih proizvođača. Tretiranje se ne sme vršiti u vreme leta pčela, niti sredstvima opasnim za pčele tokom cvetanja biljaka. Posebno se naglašava obaveza poljoprivrednika da pravovremeno obaveste pčelare o planiranim tretmanima.
Zaključak
Saradnja između voćara i pčelara od suštinskog je značaja za uspešnu poljoprivrednu proizvodnju. Voćari ostvaruju bolje prinose zahvaljujući efikasnom oprašivanju, dok pčelari mogu ostvariti prihod od meda i drugih pčelinjih proizvoda. Ova simbioza mora biti negovana kroz odgovornu praksu i međusobno poštovanje.
Odgovorna upotreba pesticida u voćnjacima nije samo zakonska obaveza, već i ekološki imperativ koji osigurava očuvanje biodiverziteta i održivost poljoprivredne proizvodnje za buduće generacije. Samo kroz zajednički napor voćara i pčelara možemo sačuvati pčele, najvažnije prirodne oprašivače bez kojih bi poljoprivredna proizvodnja kakvu poznajemo bila nemoguća.
Zaštitimo pčele zajedno – one su naši najvažniji saveznici u proizvodnji hrane i očuvanju prirode!
Važnost pčela za čovečanstvo
Pčele su najvažniji prirodni oprašivači poljoprivrednih kultura. One oprašuju više od 80% cvetnica i oko 70% biljaka koje proizvode hranu za ljude. Bez oprašivanja pčelama, prinosi mnogih voćnih vrsta bili bi značajno smanjeni ili čak potpuno izostali. Za voćare, prisustvo dovoljnog broja pčela tokom cvetanja znači bolju oplodnju cvetova, kvalitetniji i ujednačeniji rod, krupnije i pravilnije formirane plodove, kao i veći procenat plodova koji stižu do berbe.
