Na nedavno održanom hitnom sastanku stočara, predstavnika Uprave za poljoprivredno zemljište, nadležne inspekcije i lokalnih samouprava, potvrđeno je da zakonski uslovi za zaštitu postoje, ali da zapinje u njihovom sprovođenju. Najveće otimanje pašnjaka zabeleženo je u severnom Banatu, gde se stotine hektara ove zemlje nelegalno preoravaju i koriste za uzgajanje ratarskih kultura.
Zabrinjava i činjenica da svest o problemu nije ujednačena na lokalnom nivou. Dok su se sastanku odazvali nadležni službenici iz opština Bela Crkva, Kanjiža, Kovin, Senta i Čoka, odgovorni iz Novog Bečeja, Kikinde i Zrenjanina potpuno su ignorisali ovaj poziv na dijalog. Kako bi se stalo na put haosu, Radna grupa okupljena uz saglasnost Ministarstva poljoprivrede uspela je da sagleda celokupno stanje i ponudi konkretna rešenja – alate za zakonito korišćenje pašnjaka kroz direktno vezivanje za Zakon i Upravu za poljoprivredno zemljište.
Šta kaže statistika? Crno na belo o srpskoj zemlji
Da bismo razumeli koliko je prostor za ispašu stoke smanjen, moramo se osvrnuti na zvanične podatke Popisa poljoprivrede iz 2023. godine, kao i na evidenciju Uprave za poljoprivredno zemljište. Srbija je pretežno ratarska zemlja, a prostor za stočarstvo se dramatično sužava.
Struktura poljoprivrednog zemljišta u Srbiji (Popis 2023)
U Republici Srbiji evidentirano je ukupno 3.239.374 hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta, koje koristi 508.325 poljoprivrednih gazdinstava.
| Kategorija zemljišta | Uddeo u ukupnom kvalitetnom poljoprivrednom zemljištu (KPZ) | Ključne kulture / Namena |
| Oranice i bašte | 78% | Dominantna proizvodnja (pšenica i kukuruz zauzimaju čak 47% ukupnog KPZ) |
| Trajni travnjaci (livade i pašnjaci) | 14% | Prirodna ispaša i proizvodnja krme za stoku |
| Višegodišnji zasadi (voćnjaci i vinogradi) | 7% | Voćarstvo i vinogradarstvo |
Kako se raspolaže državnim pašnjacima?
Ukupna površina pašnjaka u Srbiji iznosi 185.000 hektara. Finansijski posmatrano, država od zakupa pašnjaka prihoduje skromnih 2 miliona evra, dok prihod od zakupa ostalog poljoprivrednog zemljišta iznosi čak 47 miliona evra godišnje.
Ukupan zakup pašnjaka na nivou države obuhvata 38.510 hektara, a tu mogućnost koriste 2.304 gazdinstva. Međutim, statistika krije anomalije na terenu: u centralnoj Srbiji zakupljeno je 16.770 hektara, gde prosečna površina po zakupcu (za ukupno 688 zakupaca) iznosi 24,37 hektara. U AP Vojvodini taj prosek zvanično iznosi 13,45 hektara, što prema rečima stručnjaka uopšte ne odgovara stvarnoj situaciji na terenu zbog prikrivenih uzurpacija.
Profil uzurpatora: Od malih profitera do velikih kompanija
Od pamtiveka, pašnjaci su bili namenjeni isključivo za pašarenje (ispašu) domaćih životinja. Istorijski je dokazano da su upravo ove površine bile ekonomski oslonac i čuvar opstanka svih slojeva seoskog stanovništva. Danas su oni postali plen.
Nadležna poljoprivredna inspekcija i službe Uprave za poljoprivredno zemljište su u stalnom kontaktu sa opštinskim vlastima, ali u sprečavanju zloupotreba i dalje postoje ozbiljne blokade. "Poslovi" onih koji bespravno otimaju zemlju su obimni – oni seju, kose i po svaku cenu, neretko uz prećutnu pomoć lokalnih administracija, pokušavaju da prikriju svoje aktivnosti.
Više nema razlike u profilu uzurpatora. Pored manjih gazdinstava, u zloupotrebe su danas duboko uključene velike kompanije i moćni pojedinci koji legalno ili nelegalno obrađuju više hiljada hektara.
Primeri bahatosti širom Vojvodine
Kanjiža: Opština raspolaže sa 4.341 hektarom pašnjaka i postoji ogroman interes lokalnih ovčara. Ipak, lokalne vlasti su deo površina prepustile stočarima iz susedne Sente uz obrazloženje "da oni to godinama tako koriste".
Čoka: Predstavnici ove opštine otvoreno priznaju da postoji nezapamćena navala na pašnjake – od bespravnog košenja do preoravanja – i da su nemoćni da to zaustave bez direktne intervencije inspekcije i rigoroznih, primernih kazni. Bahatost ide dotle da se preoravanje vrši čak i u strogo zaštićenim zonama prirode!
Severni Banat (primer „veštine“ otimanja): Jedno gazdinstvo je uz državni pašnjak zakupilo samo jedno jutro zemlje, a zatim se "proširilo" na čak pet hektara okolnog pašnjaka. Ovaj poljoprivrednik danas javno i bez srama priznaje da od gajenja deteline na toj otetoj zemlji zarađuje oko 10.000 evra godišnje.
Rivica (kod Iriga): Na ovom području nalazi se preko 200 hektara državnih pašnjaka i livada, koji se sistematski tope jer ih pojedinci otimaju sistemom "malo po malo".
Dodatni problem predstavlja i zloupotreba travnih površina uz nasipe kanala i reka. Umesto da se daju lokalnim stočarima, ove kvalitetne površine se prećutno izdaju licima zaposlenim u vodoprivrednim službama ili trgovcima senom. Zbog toga je upućen hitan zahtev Upravi za vode da reaguje. Među retkim svetlim primerima je saradnja desetak vlasnika farmi ovaca iz Ostojićeva, kojima je dozvoljeno korišćenje kvalitetnih livada uz reku Tisu kod Padeja.
Gde je nestalo 125.000 hektara i šta je rešenje?
Stočari opravdano sumnjaju na korupciju u lokalnim samoupravama i zahtevaju da se u rešavanje problema hitno uključe Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) i ministarstvo nadležno za lokalnu samoupravu. Razlog za uzbunu je jasan: za oko 50.000 hektara pašnjaka se uopšte ne zna gde su jer su potpuno uzurpirani i preorani, dok je sudbina dodatnih 75.000 hektara, koji su dati selima na upravljanje bez nadoknade, potpuno netransparentna i ne zna se kako se njima gazduje.
Novi model upravljanja koji predlažu stočari i Radna grupa
Jedinstveno upravljanje: Pašnjacima se mora rukovoditi sa jednog mesta na nivou države.
Ukidanje zakupnina: Korišćenje treba da bude potpuno besplatno ili isključivo uz naplatu stvarnih dažbina za odvodnjavanje.
Pravedna raspodela: Da se stočarima ustupaju tačno dva hektara po jednom uslovnom grlu (standardna jedinica za obračun broja stoke).
Uključivanje nauke: Zbog sve izraženijih suša trava prebrzo nestaje, pa je neophodno naučno sagledati mogućnosti za produžetak vegetacije na ovim područjima.
Rigorozna kontrola: Radna grupa je donela jasan zaključak – pašnjak može koristiti samo ono gazdinstvo koje u Centralnom registru stoke ima prijavljena goveda ili ovce na svom imenu.
Farmeri su jedinstveni u stavu: eventualni zakup pašnjaka ne sme da se uračunava stočarima u dodeljenu površinu "po pravu prečeg zakupa" i ove površine se zakonski nikada više ne smeju dodeljivati niti tretirati kao oranice.
Reč nadležnih: Poslednji alarm pred susret sa ministrom
Ovaj sastanak bio je poslednja priprema pred odlučujući razgovor o ovoj temi sa ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dr Draganom Glamočićem, koji je pre skoro godinu dana poslao jasnu poruku:
"Pašnjaci pripadaju samo stočarima!"
Državne službe sada obećavaju bržu akciju. Predrag Vukčević, načelnik odeljenja za poljoprivredno zemljište u poljoprivrednoj inspekciji, obećao je okupljenim stočarima i lokalnim službama da će inspektori na terenu ubrzo pomoći da se uzurpirani pašnjaci znatno brže evidentiraju.
Sa druge strane, vršilac dužnosti zamenika direktora Uprave za poljoprivredno zemljište, Aleksandra Mičeta, iznela je podatke o saradnji sa lokalnim samoupravama, navodeći da se situacija na terenu ipak popravlja i da su preostali samo pojedinačni slučajevi koje treba identifikovati.
"Ako se sve nadležne službe uključe u poslove zaštite pašnjaka, a to sa pravom očekujemo i od Ministarstva unutrašnjih poslova, imaćemo mnogo bolju situaciju", zaključila je Mičeta. Stočarima ostaje da veruju obećanjima, dok njihova stada svakim danom imaju sve manje mesta za ispašu.
