Proizvođači danas imaju pristup sve većoj količini podataka: o svojim usevima, plastenicima, prodaji, radnoj snazi i još mnogo toga. Ti podaci često su diverzifikovani po različitim izvorima, aplikacijama, alatima ili veb-sajtovima drugih kompanija.
Istraživači sa Wageningen Univerziteta i Istraživačkog centra (WUR) iz oblasti stakleničke hortikulture istražuju kako veštačka inteligencija (AI) može pomoći proizvođačima da povežu te podatke i izvuku korisne uvide.
„Pametnom upotrebom AI, podaci mogu biti pretvoreni u dragocene informacije“, kaže istraživač Rik van de Zede.
Znanje proizvođača u kombinaciji sa digitalizacijom
Proizvođači poseduju bogato znanje o biljkama i često prave intuitivne veze među podacima. Na primer, povećana vlažnost u plasteniku smanjuje transpiraciju biljaka, ali povećava rizik od gljivičnih bolesti. U takvim slučajevima, broj varijabli je ograničen. Međutim, digitalizacija u plastenicima značajno je povećala količinu podataka. Senzori, modeli, dobavljači, veštačka inteligencija, prepoznavanje slika i drugi alati sada generišu terabajte informacija.
Uzgoj zasnovan na podacima
„Visokotehnološki plastenici postaju sve veći, što zahteva pristup zasnovan na podacima“, objašnjava van de Zede.
Proizvođači moraju precizno da planiraju radnu snagu tokom ključnih momenata u vegetaciji, da efikasno koriste resurse i analiziraju uticaj tih odluka na prinos i kvalitet useva.
Veština uzgoja zasnovanog na podacima leži u prepoznavanju mogućih veza među različitim tokovima podataka, kako bi se donosile pravilne odluke. AI u tome može igrati ključnu ulogu, ali je potrebno da „davaoci podataka“ omoguće pristup podacima i da se sa njima postupa odgovorno.
„Podaci moraju biti deljeni na kontrolisan i pouzdan način“, ističe van de Zede.
Koje podatke povezati?
WUR sarađuje s brojnim kompanijama kako bi otključali baze podataka za AI aplikacije, uključujući kompanije kao što su Hoogendoorn, LetsGrow.com, Ridder, Hortikey, Eurofins i Log & Solve.
„Zajedno izučavamo povezanosti i istražujemo kako kombinovanje različitih izvora može doneti dodatnu vrednost“, navodi van de Zede. „Da bismo to postigli, okupljamo stručnjake sa IT iskustvom, znanjem o usevima i energiji, jer AI uvek počinje unosom podataka za koje su odgovorni ljudi.“
Postavlja se i pitanje kako proizvođači mogu da koriste takve sisteme bez preopterećenja grafikonima. Van de Zede predlaže da idealno rešenje bude u obliku prirodnog jezika, slično ChatGPT-u.
„Proizvođač ne bi morao da zna programiranje već bi mogao jednostavno da postavi pitanje, na primer: ‘Da li postoji povezanost između razvoja bolesti i klime u poslednjih nekoliko godina u ovom delu plastenika?’“
Autonomni uzgoj
U plastenicima i vertikalnim farmama već se mnogi aspekti proizvodnje mogu kontrolisati na različite načine. Šta bi bilo kada bi se razvio potpuno autonomni način uzgoja koji bi se mogao primeniti na bilo koji sistem unutrašnje proizvodnje, bilo gde u svetu? To je ambicija istraživača sa Wageningen Univerziteta koji rade na polju autonomnog uzgoja.
