U Vojvodini su nekada bujne pašnjake na obodima Deliblatske peščare prvo napustili stočari iz Kovina, Šušare, Banatskog Karlovca, Vračevog Gaja, Dolova, Dubovca...
Oni su sada prinuđeni da goveda prihranjuju senom, koga je sve manje, a retki domaćini daju koncentrovanu hranu.
Slična situacija je i u severnom i srednjem Banatu. Ima pašnjaka gde ima osušene trave koju pasu goveda, ali to je ređi slučaj.
Prema informacijama, koje su stočari uputili Udruženju „Agroprofit”, na brdskim pašnjacima u okolini Čačka i Gornjeg Milanovca, Čajetine, Paraćina i na Pešteru trave je sve manje, a ponestaje i vode.
- Livade koje su stočari čuvali za košenje sada imaju samo trećinu sena od uobičajenog otkosa, kaže Milenko Čutović, vlasnik stada hereforda u Bogdanici kod Gornjeg Milanovca.
Zoran Rakić iz Paraćina bezmalo 200 goveda gaji na nadmorskoj visini od 600 metara na Čestobrodici.
- Za sada ima trave za pašu, ali, ipak, prihranjujem senom. Do sada stado ide oko 2.000 metara do vode i za sada je ovo podnošljiva situacija – rekao je Zoran Rakić.
Prostrani pašnjaci u okolini Taraša (grad Zrenjanin) odnedavno postali su oaza za veliko stado goveda rase angus, čiji vlasnik je Živica Mijatov. Ovo stado je na ispaši i obilato koristi travu koja je suva, a neke biljke imaju i seme.
- Naš čoban ujutro rano isteruje goveda i uveče pred sumrak. Stoka jede suvu travu, vode imamo dovoljno i još ne dajem koncentrat – kaže gazda Mijatov.
Udruženje „Agroprofit”, koje okuplja odgajivače tovnih rasa, obavilo je analizu kvaliteta trava na pašnjacima u laboratoriji fabrike stočne hrane UBM u Budimpešti, gde je utvrđeno da sena sa vojvođanskih pašnjaka imaju oko 6-8% proteina, što je dovoljan podatak za planiranje dohrane. Prema nepotpunim podacima, pašnjake za ispašu najviše koriste stočari u Vojvodini i na Pešteru. Na ispaši je u sezoni u Srbiji više od 120.000 grla, koja se uglavnom muzu. U poslednje vreme sve više je i tovnih rasa – oko 10.000.
Iz Udruženja poručuju da je potrebna obazrivost u ishrani, jer se u ovom periodu obavlja i oplodnja krava i da su važni vitaminski dodaci, što pojedini farmeri rešavaju obrokom šargarepe.
Među stočarima je porasla zabrinutost za ishranu u zimskom periodu, jer su šanse za spremanje dovoljno sena i lucerke sve manje.
Pojedini odgajivači su rešeni da od ratara preuzmu kukuruz za silažu, iako na stabljici nema razvijenih klipova sa zrnom. Za ovu kupovinu u pomoć su pozvali Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Oni mole da se njima isplate prispele premije za kvalitetna priplodna grla za 2022.godinu i to onim gazdinstvima koja su dostavila valjanu dokumentaciju. U zahtevu navode i potrebu da se isplate i premije od 20.000 dinara za sva gazdinstva koja to nisu do sada ostvarila.
NEMA PONUDE SENA
Još prošle godine stočari sa juga zemlje i Peštera, u Vojvodini i Šumadiji, kupovali su bale sena i deteline. Ove godine na njihove zahteve nema odgovora, jer su pašnjaci „izgoreli”. Preporuka stručnjaka je da se balira kukurozovina i slama soje.
