Povodom 15 godina rada Agrokluba najznačajnijeg informacionog sistema u poljoprivredi u tri države - Hrvatskoj, Srbiji i Bosni i Hercegovini održana je konferencija nazvana "Agrorocks" na kojoj je govoreno o proizvodnji hrane u uslovima klimatskih promena i većih sigurnosnih rizika.
Vakula: Prilagoditi poljoprivredu klimatskim ekstremima
Najpoznatiji meteorolog u Hrvatskoj Zoran Vakula, kaže da su glavne karakteristike promenjene klime češći toplotni ekstremi, tropske noći, ređe a intenzivnije kiše, kao i topla leta, tople zime i ukupno manje padavina.
- I Vojvodina kao i istočna Hrvatska - Slavonija, Baranja i Srem imaju podjednaku klimu, i zadnjih godina nam se slično događa. Sve sezone su toplije od proseka, pri čemu je najveće odstupanje tokom leta. U tako zagrejanoj atmosferi mi nemamo ravnomerno raspoređene padavine kao što smo imali nekad. U prezagrejanoj atmosferi događaju nam se lokalne obilne padavine. U takvoj atmosferi dovoljno je malo vlažnog vazduha da bi se razvili olujni procesi. Valja nam se prilagođavati takvim ekstremima, kaže Vakula.
Dugotrajna suša, pa obilne padavine, pa opet dugotrajna suša. Prema njegovom mišljenju tim ekstremima trebalo bi prilagoditi kako sortiment koji bi trebalo da bude otporniji na obilnije padavine i povećanje temperature. Pokrovnim usevima bi trebalo smanjiti degradaciju zemljišta i gubitak vlage. Neophodno je podizati vetrozaštitne pojaseve. Svakako da bi veću pažnju trebalo posvetiti plodoredu i redokovanoj obradi zemljišta.
Keserović: Voćarstvo naročito pogođeno klimatskim promenama
Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i predsednik Društva voćara Vojvodine Zoran Keserović kaže da su voćare zadesili brojni izazovi. Ove godine su orkanski vetrovi uništili kako voćnjake i počupali sisteme protivgradnih mreža. Grad iz godine u godinu sve više "obere" voća po Srbiji. Ranije kretanje vegetacije utiče na izmrzavanja cvetova i tek zametnuh plodova od kasnih prolećnih mrazeva. U izmenjenoj klimi pojavile su se brojne nove štetočine koje utiču na smanjenje kvaliteta plodova, pa oni umesto da budu prve ili druge klase završavaju kao plodovi za industrijsku preradu.
Hrvatski poljoprivrednici: Sa čime da prskamo?
Poneke odluke birokratije u Briselu teško pogađaju poljoprivrednike u Hrvatskoj. Iz godine u godinu smanjuje se broj pesticida i aktivnih materija koje mogu da upotrebljavaju. Sada naračito zabrinjava odluka da se upotreba pesticida do 2030. smanji za polovinu. Ali biotehnologija za sada nije ponudila dovoljno dobra alternativna rešenja. Na konferenciji "Agroroks" se moglo čuti da je direktna posledica toga da su poljoprivrednici u Hrvatskoj smanjili površine pod uljanom repicom sa 33.000 hektara na 14.000 hektara jer na tržištu nemaju dovoljno dobrog insekticida koji bi suzbio repičinog skajnika koji pravi ogromne štete pred početak cvetanja te uljarice. Nažalost, ovaj trend sa smanjenjem aktivnih materija i pesticida sve je vidljiviji i u Srbiji.
Galetin: Gomilanje zaliha žitarica i uljarica
Agrarni analitičar Žarko Galetin rekao je da tržište žitarica i uljarica sa početkom rata u Ukrajini nije više isto. Razvijene ekonomije prave sve veće zalihe a među njima prednjači Kina. Tamo je danas uskladišteno 65% svetskih zaliha kukuruza, 62% pšenice i 35% zaliha soje.
