Da je već godinama situacija u komercijalnom ribarstvu teška, i nije neka novina. Komercijalni uzgajivači ribe već su tražili da im se isplati jednokratnu pomoć za likvidnost, zatim da se oslobode obaveze plaćanja vodnih doprinosa za prethodne dve godine i da se ukine ekološku taksu za ribnjake. Tim kratkoročnim merama država bi godišnje inkasirala za trećinu manje prihoda koje ostvaruje od nameta ribarstvu, procenili su u Grupaciji za ribarstvo Privredne komore Srbije.
A kakvo je stanje u ovoj oblasti, najbolje svedoči Miloš Stojačić iz porodične firme “Kodeks Stojačić”, koja se bavi ribarstvom u Deronjama.
- Jedan od najvećih problema je što ne možemo da osiguramo ribu. Kada je o krađi ribe reč, policija je nemoćna u svakom pogledu. Mi kao vlasnici ribnjaka ne znamo kako da se odbranimo. Kradljivci dolaze naoružani. U grupama. Ima ih po 10-15. To je borba na život i smrt. Da li da odete na ribnjak ili da odete sa ribnjaka? Da li je bolje da vam ukradu tonu ribe vrednosti 500.000 do 600.000 dinara ili da idete na robiju i da nekoga nosite na duši?
Isplata subvencija je za rubriku “verovali ili ne”
- Kada ribu prodate kupcu trebalo bi da od Republike dobijete 10 dinara po kilogramu predate ribe. Taj novac dobijete posle tri godine, ako ga dobijete. Za to vreme imate šest inspekcija koje dolaze iz Beograda. Mi smo prve godine dobili iznos 28.000 dinara. Inspektori su četiri puta bili. Molio sam ih da im vratim taj novac samo da ne dolaze više.
Pokrajinska administracija godinama pomaže uzgaivačima ribe
Stojačić i konstatuje da je muku ribara jedino prepoznala Pokrajinska vlada. On je bio među petoro korisnika koji su podelili 20 miliona dinara za podizanje novih i rekonstrukciju postojećih ribnjaka.
- Prvi put sam dobio novac za rekonstrukciju. Iznos je milion i 400 hiljada dinara koliko smo i tražili. S tom pomoći ćemo rekonstruisati postojeće jezero, obnovi nasipa, i izgradnju novih zimovnika. Sve to da bi tehnološki mogli da pratimo razvoj i potrebe ribarstva.
Novac je dobio i ribnjak “Barakuda-bezbednost” iz Sečnja. Sandra Popov.
- Novac ćemo iskoristiti za izmuljavanje jezera i izgradu nasipa. Posao smo započeli pre tri godine. Prošle godine smo imali veću potražnju od onoga što smo mogli da ponudimo. Na primer, amur je bio dosta tražen. Čak i više od šarana.
Pomoćnik za lovstvo i akvakulturu u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivedu Milan Dozet kaže da svake godine izdvajaju novac za unapređenje ribarstva.
- U Vojvodini se nalazi 13.500 hektara ribnjaka. U eksploataciji je 7.500. sekretarijat svake godine finansira do 70 odsto bespovranih sredstava za rekonstrukciju i podizanje novih ribnjaka. Trudimo se da svake godine raspišemo konkurs za te namene.
Po ovom konkursu novac su dobila preduzeća iz Bača, Sečnja, Kanjiže, Barande i Deronja. Da ponovim da će ribarska preduzeća iskoristiti dobijen novac za rekonstrukciju postojećih jezera, izradu i obnovu nasipa na ribnjaku, kao i izgradnju novih zimovnika. Time se direktno utiče na povećanje proizvodnje i kvaliteta ribe, ali i na smanjenje uvoza, što bi predstavljalo znatan napredak s obzirom na to da je ribarstvo u Srbiji nedovoljno razvijeno, uprkos činjenici da u Vojvodini postoje veoma povoljni prirodni uslovi za komercijalni uzgoj ribe.
