Promena fokusa veterinarske delatnosti ukazuje na ozbiljan pad stočarstva u zemlji. Stručnjaci upozoravaju da negativna kretanja u srpskom stočarstvu snažno utiču na veterinarsku struku, menjajući njen fokus sa farmskih životinja na kućne ljubimce. Ovaj trend jasno oslikava pad sektora stočarstva u zemlji.
Veterinarskom delatnošću u Srbiji bavi se 1.015 registrovanih firmi, uključujući brojne institute, koje su u 2023. godini ostvarile prihode od 14,6 milijardi dinara, prema podacima finansijske analitičke kuće CompanyWall Business.
Procenjuje se da broj privatnih veterinarskih praksi daleko premašuje zvanične statistike, posebno u Vojvodini gde ih ima na stotine. Iako bi se zbog razvijene poljoprivrede očekivalo da dominiraju veterinari koji se bave krupnim životinjama, realnost je sasvim drugačija.
"Ozbiljan novac se izdvaja za lečenje kućnih ljubimaca. Vlasnici su spremni da se odreknu svega, samo da kućni ljubimac dobije sve što mu treba," ističe dr Vladimir Polaček iz Naučnog instituta za veterinarstvo Novi Sad. "Za to vreme, veterinar u velikoj praksi radi fizički težak posao i nije adekvatno poštovan. Veterinari velike prakse imaju po nekoliko knjiga dužnika."
Problem leži u pristupu poljoprivrednika, koji sve češće nastoje da uštede na veterinarskim uslugama. Vlasnici poljoprivrednih gazdinstava veterinare zovu samo u krajnjoj nuždi, pokušavaju da snize cene njihovih usluga i često ostaju dužni za pružene usluge. Sve ovo primorava mlade veterinare da svoju budućnost vide u radu sa kućnim ljubimcima gde su zarada i uslovi rada daleko bolji.
Zabrinjavajući trend koji stručnjaci primećuju jeste i da poljoprivrednici preuzimaju zadatke koji bi trebalo da budu u domenu veterinara. "Sada sami i osemenjavaju, što je ranije bilo nezamislivo bez veterinara," navodi Žolt Kalo iz Veterinarske komore Srbije. "Kad je baš stani-pani, zove se veterinar. Još ako gazdinstvo ima više stotina krava, obara se cena jer su domaćini stalno u strahu da će tu veterinar imati mnogo posla."
Mnogi vlasnici stoke odlučuju se i na samostalno lečenje životinja, što stručnjaci smatraju veoma opasnim. "Neretko se vlasnici gazdinstava odlučuju da sami leče životinje, što je rizično iz više razloga, posebno kada bez selekcije i znanja daju lekove," upozorava dr Polaček.
Regionalne razlike su takođe primetne. Dok velika veterinarska praksa u Vojvodini "rapidno opada", u područjima poput Raške i Novog Pazara, gde je stočarstvo još uvek razvijeno, velika praksa "se još uvek drži". Ovakve razlike dodatno oslikavaju stanje stočarstva u različitim delovima zemlje.
Ovaj trend promene fokusa veterinarske struke sa farmskih životinja na kućne ljubimce predstavlja jasan indikator opadanja stočarstva u Srbiji, što zahteva sistematski pristup rešavanju problema u ovom važnom segmentu poljoprivrede.
