Kiša koja je pala samo će osvežiti usev pšenice ali neće značajnije uticati na povećanje prinosa. Dakle, za većinu tih useva padavine su došle prekasno, ocenjuju stručnjaci.
(Foto: Đorđe Simović)
- Da je kiša pala u fazi intenzivnog porasta pšenice pre klasanja, krajem aprila ili početkom maja mogli bismo da očekujemo rekordne prinose. Najveći učinak 20 litara padavina je što su smanjile spoljnu temperaturu. Jer temperature preko 25 stepeni već štete pšenici, a već više od 30 smatraju se tropskimi i one negativno deluju na formiranje prinosa. A to se ove godine upravo dešavalo u najnezgodnijem trenutku kada se zrno formira, kaže naš vrhunski stručnjak za agrotehniku pšenice Miroslav Malešević.
Kiša je došla gotovo prekasno. Pšenica je mnogo trpela zbog suše. I krenula je da odbacuje donje listove i bočne izdanke. Zatim je smanjila broj začetih zrna u klasu. Potencijal za prinos je pretrpeo već značajnu štetu. Na severu Bačke i Banata, gde je bila ekstremno jaka suša, je došlo do značajne redukcije lisne mase i tamo će biti drastičnog pada prinosa, kaže Malešević.
Nakon svakodnevnog obilaska terena Malešević tvrdi da je relativno malo pšenice u dobrom stanju.
- Na boljim zemljištima gde je đubrenje urađeno pravovremeno i gde pšenica ima potencijal kiša će dobro doći. Međutim, dobrih pšenica ima samo 30-40%. Inače, pšenica je u fazi voštane zrelosti.
Poljoprivrednici koji su tretirali pšenicu fungicidima zaštitili su usev od fuzarioza koje se sa ovom kišom šire nezaštićenim usevima. Kada je reč o insektima čitav niz preti pšenici u ovom trenutku: od leme, preko tripsa do lisnih vaši, pa stručnjaci pozivaju poljoprivrednike da zaštite useve.
