Oni razvijaju i implementiraju pametne AI tehnologije koje čine poljoprivredu održivijima, poboljšavaju prinose i smanjuju potrebu za radnom snagom.
Veštačka inteligencija u službi poljoprivrede
Veštačka inteligencija (AI) donosi rešenja za poljoprivredu u više oblasti, kaže Bram Veldhuisen, istraživač precizne poljoprivrede i agro-robotike.
„Na primer, može se koristiti za prepoznavanje korova ili berbu useva. Možete obučiti mašinu da razlikuje biljku krompira od korova ili da prepozna kada je plod sazreo i spreman za berbu. To je veoma korisno jer se većina tih poslova sada obavlja ručno, što zahteva mnogo vremena i energije. Takođe, ljudsko oko može da previdi određene stvari, dok pametni sistemi sa kamerama i senzorima mogu otkriti mnogo više.“
Pametni alati
Jedan od izazova je kako osigurati da su ti pametni sistemi budu potpuno pouzdani. Ključni element u tome su pametni alati, objašnjava Veldhuisen.
„To su integrisani sistemi u mašinama ili robotima koji mogu da provere sopstveni rad. Na primer, ako pošaljete robota na njivu da ukloni korov, ne želite da slučajno pokupi i usev. Takođe, ako berete plodove, važno je da se beru samo oni koji su zreli. Pametni alati mogu prepoznati da li se posao obavlja ispravno ili je potrebna ljudska intervencija.“
Automatsko upozorenje na greške
Primena pametnih alata u praksi još nije u potpunosti zaživela, kaže Veldhuisen. „Na WUR-u radimo na njihovom razvoju, uključujući projekat Robs4Crops. U okviru ovog projekta razvili smo sistem kamera za mašinu za okopavanje repe. Ovaj sistem omogućava mašini da prati biljke ispred i iza sebe i broji ih. Ako postoji neslaganje u broju biljaka, sistem šalje signal poljoprivredniku da nešto nije u redu. Sličan sistem bi se mogao koristiti i u setvi. Za svaku vrstu mašine moguće je osmisliti kontrolne mehanizme koje trenutno još uvek obavljaju ljudi.“
Pametni roboti za berbu
U drugim projektima, istraživači sa WUR-a razvijaju AI tehnologije za pametne robote za berbu. „Pre nekoliko godina razvili smo robota za berbu brokolija. Opremljen je kamerom koja tačno prepoznaje koji brokoli je zreo za berbu. Slične aplikacije razvijene su i za druge useve, poput robota za berbu paprika. Takođe, u okviru projekta The Next Fruit 4.0, fokusiramo se na voćarstvo i razvoj robota za branje voća. To je nešto složenije jer je voće osetljivije od povrća. Na primer, jabuka ili kruška se moraju pažljivo rotirati tokom berbe, a ne kidati ili seći, kako bi se izbegla oštećenja.“
Autonomna proizvodnja u plastenicima
AI ne igra ključnu ulogu samo u ratarstvu već i u zaštićenoj proizvodnji, staklenicima i plastenicima. Posebno u oblasti autonomne proizvodnje, kaže Anja Dileman, istraživač u oblasti fiziologije biljaka. „Autonomna proizvodnja podrazumeva daljinsko upravljanje uzgojem u plastenicima. To se postiže pomoću podataka sa senzora i kamera koji mere klimu u plasteniku, razvoj biljaka i prisustvo bolesti ili štetočina. Uz pomoć pametnih algoritama, proizvođači mogu donositi odluke: Da li treba povećati ili smanjiti temperaturu? Da li biljke trebaju dodatno zalivanje? Kada treba ubrati plodove? Da li su potrebni preparati za zaštitu bilja?“
Inteligentni algoritmi i digitalni blizanci
Dileman je vođa projekta AGROS, u kojem WUR sarađuje sa kompanijama na razvoju autonomnih plastenika. „Sada radimo na drugoj fazi projekta, AGROS II. U prvoj fazi, fokus je bio na razvoju napredne tehnologije za vizuelnu analizu unutar plastenika. U drugoj fazi, razvijamo mobilni sistem kamera koji se kreće kroz plastenik i meri razvoj velikog broja biljaka. Tako možemo preciznije kontrolisati proizvodnju. Koristimo inteligentne algoritme i digitalne blizance zasnovane na mehanističkim modelima, čime autonomnu proizvodnju činimo još efikasnijom.“
Nivo tehnologije raste, ali još nije potpun
Ipak, još nismo dostigli nivo u kojem plastenik može potpuno autonomno da funkcioniše, kaže Dileman. „Trenutno su podaci i inteligentni algoritmi pre svega podrška proizvođačima u donošenju odluka. Kada je reč o autonomnoj kontroli klime u plastenicima, sektor je već veoma napredan. Međutim, upravljanje usevima je složenije – kada je pravo vreme za zalivanje, razmak između biljaka ili berbu plodova? To zahteva povratne informacije od biljaka, a tu nastaje izazov. Iako postoje odlični senzori za merenje temperature vazduha u plasteniku, još uvek ne postoje senzori koji automatski određuju broj novih listova na biljci. Trenutno razvijamo tehnologiju za to. Iako autonomija još nije potpuna, ove inovacije poboljšavaju proizvodnju i podižu svest proizvođača o važnosti prikupljanja podataka i planiranja uzgoja.“
Poljoprivrednici su spremni za pametnu tehnologiju
Dileman i Veldhuisen primećuju da su poljoprivrednici i proizvođači zainteresovani za primenu pametnih tehnologija. Veldhuisen ističe: „Ne samo zbog poboljšanja prinosa, već i zbog problema sa radnom snagom. Sve je manje ljudi spremno da rade fizički zahtevan posao na njivama, a pametne mašine nude rešenje. Takođe, raste svest o uticaju poljoprivrede na klimu i životnu sredinu. Pametno korišćenje energije, vode i hranljivih materija, kao i zamena pesticida, ekološki prihvatljivim metodama, poput uklanjanja korova laserom, smanjuju negativan uticaj na okolinu. Sada je samo važno da tehnologija postane dovoljno razvijena i pristupačna u praksi.“
Veća autonomija donosi i rizike
Ipak, stručnjaci upozoravaju da veća autonomija u proizvodnji nosi i određene rizike. Dileman objašnjava: „Ako daljinski upravljate usevom, morate se osloniti na podatke. Ako je crevo za zalivanje puklo ili se zapušio odvod, podaci više nisu tačni. Zato je neophodna dodatna kontrola.“ Veldhuisen dodaje: „Još jedan problem sa digitalizacijom je sajber bezbednost. Ukoliko neko sa lošim namerama hakuje sistem, mogao bi da uništi ceo zasad. Takođe, autonomne mašine moraju se kretati bezbedno. U tom pogledu, možemo pratiti razvoj autonomnih vozila. Ali pre svega, moramo dokazati da ono što želimo zaista funkcioniše.“
