Ovaj članak nastaje u vrlo čudnim okolnostima. Gotovo svo voće u Srbiji je ove godine odlično rodilo, a naročito šljive. Otkupne cene su se srozale, pa voćari koji plodove namenjuju tržištu, a ne preradi, očajavaju. Društvene mreže pune su oglasa o prodaji šljive za 20 do 30 dinara. I upola od toga ako sami berete plodove. Naravno reč je gotovo isključivo o sorti stenlej. Nisam video oglas, ili nisam dovoljno istraživao, ali nisam našao da neko prodaje crvenu ranku. Baš obrnuto, uglavnom se u oglasima ta sorta kupuje, pa su tako i mene potencijalni kupci "startovali". Moja je u trećoj-četvrtoj godini i tek je prorodila. Ukus joj je - jedinstven, jednom rečju - izvanredan.
Postoji još jedan razlog zašto pišem ovaj članak. Nedavno sam kod rođaka pio šljivovicu-prepečenicu od crvene ranke iz Zapadne Srbije. Zasad je na 650 mnv. Stabla su stara više od 50 godina. Koren je prodro duboko, a zamljište je bogato magnezijumom. Nažalost, tradicionalno ova stabla ne orezuju, pa ćete crvenu ranku prepoznati po izlomljenim granama pod teretom roda. Piće je u hrastu odležalo tri godine. Bojim se da nisam dovoljno stručan da opišem (ocenim) kvalitet i taj posao bih prepustio stručnjacima u rangu profesora Ninoslava Nikićevića. Možda bi se samo našalio, pa poput arhivatora Đorđe Čvarkova iz "Državnog posla" je ocenio sa - štogod! U svakom slučaju, po mojoj oceni, kvalitetom znatno nadmašuje rakiju spravljenu od čačanske rodne, a o stenleju da i ne govorimo. Dakle, da zapravo počnem.
Crvena ranka (poznata i kao šumadinka, darosavka ili ranošljiva) vraća se na velika vrata. Iza te pomame stoji jedan vrlo jasan razlog: kvalitet srpske šljivovice. Uz čuvenu, ali nažalost virusom šarke desetkovanu požegaču, crvena ranka predstavlja apsolutni vrhunac kada je u pitanju sirovina za proizvodnju vrhunske rakije.
Kao novinari koji prate agrar, često dobijamo pitanja o isplativosti i načinu uzgoja ove autohtone sorte. Zato smo odlučili da razbijemo mitove, odgovorimo na najvažnija pitanja i objasnimo zašto je crvena ranka ponovo postala "suvo zlato" srpskog voćarstva.
Karakteristike sorte: Od otpornosti do krtih grana
Crvena ranka spada među najstarije domaće sorte šljiva. Preživela je vekove na ovim prostorima, što znači da je genetski savršeno prilagođena našoj klimi i zemljištu. Njene proizvodne karakteristike su specifične:
-
Vreme zrenja: Kao što joj i ime kaže, spada u rane sorte. U nekim krajevima sazreva već krajem prve dekade avgusta
-
Izgled i ukus: Plod je sitniji, crvenkasto-plave boje, sočan i izuzetno slatkog, aromatičnog ukusa. Koštica se teže odvaja od mesa.
-
Otpornost na bolesti: Za razliku od požegače koja je stradala od virusa šarke, crvena ranka pokazuje zavidnu toleranciju na tu bolest. Takođe, prilično je otporna na gljivična oboljenja i ne zahteva preterano hemijsko tretiranje, što je čini idealnom za organsku proizvodnju.
-
Mane u voćnjaku: Stablo je bujno, ali su joj grane izuzetno krte. Pod teretom velikog roda često dolazi do lomljenja grana, pa zahteva pažljivu rezidbu. Takođe, crvena ranka je stranooplodna sorta – ne može da opraši samu sebe, pa je u voćnjaku obavezna sadnja oprašivača (drugih sorti koje cvetaju u isto vreme).
Kako formirati uzgojni oblik i rezati crvenu ranku
Kada je u pitanju oblikovanje drveta i orezivanje, crvena ranka zahteva brižnu ruku voćara, pre svega zato što je prirodno veoma bujna, a njene grane su izuzetno krte i lako se lome pod teretom roda. Najbolji uzgojni oblik za nju je takozvana "poboljšana piramida" (oblik koji podseća na jelku sa jednom centralnom, nosećom granom), jer takva struktura drvetu daje najveću čvrstinu. Tokom prvih nekoliko godina formiranja krune, ključno je takozvano "otvaranje uglova" – mlade grane se moraju savijati i vezivati kako bi rasle pod širim uglom u odnosu na stablo, jer grane koje rastu previše uspravno najlakše pucaju kada otežaju od šljiva. Kasnije, u redovnoj rezidbi kada drvo počne da rađa, glavni cilj je proređivanje; obavezno se uklanjaju sve grane koje rastu ka unutrašnjosti krošnje kako bi sunce moglo da obasja svaki plod, dok se predugačke i tanke grane skraćuju na bezbednu dužinu kako bi se sprečilo njihovo bolno lomljenje u godinama kada šljiva obilno rodi.
Rakija od crvene ranke: Tečno zlato
Zašto destileri toliko insistiraju na ovoj sorti? Odgovor leži u aromatici.
Rakija dobijena od crvene ranke ima specifičan, raskošan i autentičan miris stare šljive. Iako po količini šećera (i samim tim količini dobijenog alkohola) može dati nešto manje litara rakije po kazanu u odnosu na neke novije sorte, kvalitet te rakije je neuporediv. Često se kupažira (meša) sa požegačom kako bi se dobio savršen balans kiselina, šećera i aroma. Danas, premium destilerije širom Srbije svoje najskuplje flaše pune upravo destilatom crvene ranke.
Tržište i cena: ranka vs. stenlej
Ekonomija je neumoljiva, ali u ovom slučaju ide na ruku staroj sorti. Zbog ogromne potražnje destilerija, plodovi crvene ranke su znatno skuplji od komercijalnih sorti.
Dok se otkupna cena stenleja (Stenley) ili čačanske rodne često kreće na granici isplativosti od 20 do 30 dinara po kilogramu, crvena ranka redovno dostiže cenu od 60 do 70 dinara za kilogram. To znači da je njen plod na tržištu neretko i do tri puta skuplji! Zbog ovakve računice, interesovanje za podizanjem novih zasada je ogromno. Formirana su čak i specijalizovana udruženja, poput "Udruženja Crvena ranka" koje okuplja proizvođače sa ciljem vraćanja ove sorte na mesto koje joj pripada.
Večita dilema: Izdanak ili kalemljena sadnica?
Istorijski gledano, naši stari su crvenu ranku razmnožavali isključivo izdancima (mladicama koje izrastu iz korena starog drveta). Međutim, struka danas ima jasan stav o tome šta je pametnije:
-
Sadnja iz izdanka: Nosi ogroman rizik. Uzimanjem izdanka iz starog voćnjaka rizikujete da u svoj novi zasad unesete viruse (poput šarke) i bolesti od kojih je staro stablo možda patilo, a da to i ne znate.
-
Kalemljena sadnica: Ovo je preporuka stručnjaka. Kalemljenjem crvene ranke na bezvirusne podloge (najčešće dženariku ili belošljivu) dobijate zdrav sadni materijal sa snažnijim korenovim sistemom. Voćke će biti dugovečnije, otpornije na sušu i brže će stupiti u rod.
Ranka i rakija kao zvezde društvenih mreža
Ako mislite da su poljoprivreda i proizvodnja rakije rezervisane samo za starije generacije, društvene mreže će vas demantovati! Na platformama poput Instagrama, Facebook-a i YouTube-a, proizvodnja premium šljivovice postala je pravi trend, spajajući tradiciju sa modernim craft (zanatskim) pristupom.
Zato valja pogledati grupe na društvenim mrežama. Evo nekoliko na društvenoj mreži Facebook: Crvena Ranka - Povratak Kraljice šljiva, Šljive i šljivari, a od koristi će biti i grupe Destilista i Jadarska tajna.
