Reklama
  • Zaštita bilja

Mogućnost suzbijanja divljeg sirka u okopavinama

Kada je obradiva površina zakorovljena divljim sirkom, neophodno je pristupiti dugoročnom i sistematskom suzbijanju ovog izuzetno štetnog i veoma otpornog korova. Najefikasnije suzbijanje, kako iz semena, tako i rizomskog divljeg sirka, postiže se dubokim oranjem. Bolji konkurent divljem sirku je uvek gušći usev i dobar sklop, od proređenog i biološki slabog useva.

Sorghum halepense, u narodu poznat pod nazivima divlji sirak, metla ili koštan, je višegodišnja biljka visine oko jednog, mada nekad dostiže visinu i do tri metra. Pri osnovi je busenasto razgranata, sa dobro razvijenim rizomima, koji su krato puzeći i sa stolonima. Rizomi su podzemni izdanci izduženog oblika sa neograničenim rastenjem. Osovina je valjkasta, zadebljala i služi kao rezervoar hranljivih materija. Kod korovskih biljaka, kao što je divlji sirak, služe za magacioniranje hrane i vegetativno razmnožavanje, obrazujući brojne nadzemne izdanke. Na jednom hektaru obradive površine može da se nade i do tri tone rizoma ove biljke iz familije trava (Poaceae). Na ovaj način se divlji sirak vro brzo i efikasno širi, zauzimajući nove površine.

Seme divljeg sirka ima osobinu mirovanja sve dok se ne ispune potrebni uslovi za njegovo nicanje. Taj period može da iznosi i preko dvadeset godina. Najvažniji ekološki faktor koji uslovljava klijanje semena je temperatura zemljišta, koja mora da bude izmedu 20 i 30°C. Lapravo zbog toga je klijanje intenzivnije na površini zemljišta ili na manjim dubinama. Procenat klijanja semena se smanjuje sa povećanjem duhine na kojoj se seme nalazi. Klijanci divljeg sirka, šest do osam nedelja od nicanja, poćinju da se bokore i obrazuju rizome. Obrazovani rizomi tokom prve godine prezimljavaju i već u proleće naredne godine imaju sposobnost regeneracije (Dražić, D., Konstantinović, 1996). Mlada biljka je dobre krmne vrednosti, ali ima i slučajeva trovanja ovom biljkom, jer sadrži cijanogeni glikozid (Konstantinović i sar., 2005).

Ova korovska vrsta je u našu zemlju uneta i naturalizovana. Rasprostranjena je u oblasti Mediterana, Orijenta, Kavkaza, istočne Indije, Kine, Kanade, Severne Amerike, Meksika, Kube i Kolumbije (Hartzler and Chapell, 1981). Pripada zeljastoj vegetaciji na staništima koja su pod snažnim uticajem čoveka. Divlji sirak raste na toplim i suvim mestima, na peskovima, utrinama, sušnim njivama, vinogradima i voćnjacima, u okopavinama i na ruderalnim staništima (Dražić, D., Konstantinović, 1996).

Mogućnosti suzbijanja divljeg sirka u okopavinama. Divlji sirak je veoma značajna korovska vrsta, koja je, zbog svoje rasprostranjenosti i ekonomskih gubitaka u globalnoj ekonomiji, opisana kao prva od svetski najopasnijih korova (Holm et al, 1997). Štete u poljoprivrednoj proizvodnji od ovog korova su nekoliko miliona dolara godišnje samo na teritoriji SAD-a (McWhorter, 1993). Na poljoprivrednim površinama u Vojvodini masovno učešće divljeg sirka u agrofitocenozi zabeleženo je još 1969. godine. Najčešći stepen prisutnosti S. halepense zabeležen je u nizijskim regionima, sa intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom, kao što su Pomoravlje i Vojvodina, za razliku od brdskih regiona sa ekstenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom i manjom primenim herbicida. Najmanja pokrovna vrednost utvrđena je u Tamnavi i dolini Južne Morave, a najveća u južnom Banatu i istočnom Sremu (Dražić, D., Konstantinović, 1996). Divlji sirak je najčešće prisutan u usevu okopavina, soji, šećernoj repi, suncokretu i kukuruzu, a naročito u usevu semenskog kukuruza. U usevu pšenice, koja kao usev gustog sklopa, ima značajnu konkurentsku snagu, njegovo prisustvo se zapaža neposredno pred žetvu i na strništu, posle žetve.

Kada je obradiva površina zakorovljena divljim sirkom, neophodno je pristupiti dugoročnom i sistematskom suzbijanju ovog izuzetno štetnog i veoma otpornog korova. Sistem mera suzbijanja mora obuhvatati agrotehničke mere i primenu herbicida.

Od agrotehničkim mera koje se mogu primeniti, u preventivne mere se ubrajaju: čišćenje semena, pravilno negovanje stajnjaka, ispravan postupak sa raznim otpacima i uništavanje ovog korova na nepoljoprivrednim površinama (uvratine, ruderalna zemljišta, površine oko dalekovoda), jer one predstavljaju stalni rasadnik svih korovskih vrsta, posebno divljeg sirka. Preventivne mere omogućuju sprečavanje donošenja semena i dospevanje semena i rizoma divljeg sirka na poljoprivredne površine (Hartzler and Chapell, 1981).

Od direktnih agrotehničkih mera, obrada zemljišta je jedna od najvažnijih mera u suzbijanju divljeg sirka. Najefikasnije suzbijanje, kako iz semena, tako i rizomskog divljeg sirka, postiže se dubokim oranjem. Seme i rizomi prilikom dubokog oranja brže gube svoju životnu sposobnost, zbog nedostatka optimalnih uslova za klijanje i nicanje na većoj dubini u zemljištu. Rizomi se izbacuju na površinu zemljišta, gde su izloženi suši i niskim temperaturamaa, što smanjuje mogućnost regeneracije. Pored oranja, drljanje i kultiviranje doprinose uspešnijem suzbijanju divljeg sirka. Izoravanjem se može značajno smanjiti rizomski potencijal u zemljištu. Izorane rizome neophodno je izvući drljačom, kultivatorom ili setvospremačem i odneti sa njive gde ih treba spaliti. Vreme i gustina setve su, takode, značajni kao direktna agrotehička mera suzbijanja divljeg sirka, jer rana setva prolećnih okopavina pruža mogućnost da usev blagovremeno odmakne u porastu i ima bolju konkurentsku sposobnost prema korovu. Bolji konkurent divljem sirku je uvek gušći usev i dobar sklop, od proređenog i biološki slabog useva. Prilikom masovne pojave divljeg sirka, efikasno je primeniti takvu smenu useva (plodored), koji uspešno potiskuju ovaj korov (lucerka i neke krmne smese), a omogućuje i odgovarajuću primenu herbicida. Do veće zakorovljenosti okopavina divljim sirkom dovodi prihranjivanje azotnim đubrivom, a utvrdeno je da se zakorovljeni usev još više zakorovi u uslovima navodnjavanja (Dražić, D., Konstantinović, 1996).

Plevljenje okopavina može biti vrlo efikasna direktna agrotehnička mera suzbijanja divljeg sirka, ali samo na manjim individualnim površinama. Najbolje je plevljenje izvoditi posle kiše, jer se tada divlji sirak lakše čupa iz zemlje, mada i tada postoji mogućnost regeneracije.

Kao obavezna mera suzbijanja divljeg sirka treba da bude i adekvatna primena herbicida, koji se u mnogim zemljama sveta primenjuju u velikim količinama, kao redovna mera zaštite u okopavinama.

Za suzbijanje klijanaca divljeg sirka u usevu soje mogu se primeniti herbicidi iz grupe fenoksitenoksi jedinjenja. Herbicidi iz ove grupe uspešno suzbijaju divlji sirak iz rizoma, a veoma su selektivni na usev soje.

Simptorni delovanja su zautavljanje rasta, crvenilo i na kraju propadanje biljaka, isti herbicidi mogu se primeniti i u usevu suncokreta, a tretiranje treba izvesti kada je divlji sirak visine 10-20 cm. Usev suncokreta, prilikom tretiranja herbicidima iz fenoksifenoksi grupe, ne sme da zaseni međuredni prostor, kako bi pri tretiranju herbicidi dospeli na lisnu masu divljeg sirka.

Usled kasnije velike lisne mase suncokreta, mala je mogućnost da dođe do retrovegetacije divljeg sirka. Usled sporog zatvaranja međurednog prostora u usevu šećerne repe, zbog retrovegetacije, neophodno je ponoviti tretiranje ili primeniti mere nege useva (međuredna kultivacija ili ručno kopanje). U usevima soje, suncokreta i šećerne repe može se uspešno primeniti i preparat Agil 100-EC (propakvizafop) u količini 1 l/ha, kada je divlji sirak u fazi tri lista do početka bokorenja. Agil 100-EC se može primeniti prilikom neravnomernog

nicanja divljeg sirka u split aplikaciji (0,5+0,5 1/ha), i to prvi put kada je divlji sirak u fazi tri lista do početka bokorenja, a drugi put dve nedelje posle prvog tretiranja.

Usev kukuruza pokazuje veliku osetljivost prema divljem sirku, kako a početku vegetacionog perioda, tako i u početku vegetacije. Sporiji rast i razvitak kukuruza, kao i manje gustine useva, nastaju povoljni uslovi za zakorovljavanje kukuruza. Danas postoji nekoliko preparata iz grupe sulfonilurea herbicida, koji veoma efikasno suzbijaju divlji sirak u usevu kukuruza. Primenu sulfonilurea otežavaju njihove specifične osobine, jer su selektivni samo, u stadijumu razvoja kukuruza do šest, a maksimalno do osam listova. Meristermski tkivo kukuruza, koje je u porastu, najosetljivije je na delovanje sulfonilu herbicida, jer je apsorpcija velika a metabolizam znatno sporiji. U uslovima stresa sulfolinurea otežavaju njihove specifične osobine, jer su selektivni samo u stadijumu razvoja kukuruza do šest, a maksimalno do osam listova. Meristermsko tkivo kukuruza, koje je u porastu, najosetljivije je na delovanje sulfolinurea herbicida, jer je apsorpcija velika a metabolizam znatno sporiji. U uslovima stresa kukuruza, usled niske ili visoke temperature, povećana je mogućnost pojave fitotoksičnosti. Dobru efikasnost na divlji sirak u usevu kukuruza ima i preparat Equip, na bazi dve aktivne materije (foramsulfuron i izoksadifen-etil) (Anonymus, 2005).

Pojava rezistentnih biotipova divljeg sirka na herbicide. Usled dugogodišnje primene herbicida iz grupe sa istim mehanizmom delovanja u okopavinama, u svetu je zabeležena pojava rezistentnih biotipova S. halepense. Rezistentni biotipovi divljeg sirka utvrđeni su u pojedinim državama SAD-a (Misisipi, Kentaki, Tenesi. Virdžinija. Lujzijana i Teksas), od 1991-2000. godine na herbicide iz grupe dinitroanilina (pendimetalin), inhibitora ACC enzima (fenoksaprop-p-etil, fluazitop-p-butil, kvizalotop-p-etil. setoksidim. kletodim) i inhibitora ALS enzima (imazetapir, nikosulfuroln) (HRAC, 2005).

Zaključak. Divlji sirak spada u najopasnije korovske vrste u svetskoj poljoprivrednoj proizvodnji. Na obradivim povrčinama, zakorovljenim divljim sirkom, neophodno je primeniti dugoručne i sistematske mere suzbijanja ovog izuzetno štetnog i veoma otpornog korova. Sistem mera suzbijanja mora obuhvatati agrotehničke mere i primenu herbicida primenjujući preventivne mere u cilju sprečavanja pojave rezistentnih biotipova divljeg sirka.

Branko Konstantinović, Maja Meseldžija Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Zadovoljni ste sadržajem? Prijavite se za besplatan bilten!