Prošle godine, više ljudi je učestvovalo u Veganuariju nego ikada ranije. Uključilo se više od 582.000 pojedinaca iz 209 zemalja - oborivši sve dosadašnje rekorde.
Veganuari je neprofitna organizacija koja podstiče ljude širom sveta da probaju veganstvo tokom januara i kasnije. Tokom kampanje 2021., više od pola miliona ljudi se obavezalo da će isprobati vegansku ishranu, dok je više od 825 novih veganskih proizvoda i ponuda na menijima restorana lansirano u ključnim zemljama u kojima se kampanja sprovodi.
Tokom cele godine, Veganuari podstiče i podržava ljude i kompanije da pređu na biljnu ishranu kako bi zaštitili životnu sredinu i poboljšali zdravlje miliona ljudi.
Skoro polovina učesnika je rekla da su životinje njihova motivacija broj jedan, a da je zdravlje drugi najpopularniji razlog. Životna sredina je na trećem mestu sa 21 odsto ispitanih koji su rekli da su odlučili da pokušaju da postanu vegani za dobrobit planete.
Ove godine, organizatori ovog 31-dnevnog veganskog “obećanja” pozivaju ljude da „preuzmu klimatske mere u svoje ruke“ nakon što se COP26 „pozabavi stočarstvom i njegovom uticaju na klimatsku krizu“.
Hiljade ljudi pokušavaju da se snađu u ovoj promeni u ishrani. Oni koji su avanturistički raspoloženi mogli bi da pokušaju da kreiraju svoje obroke od nule, koristeći sočivo, praveći hamburgere od leblebije ili namaz od indijskih oraščića.
Ali, odakle dolaze namirnice za ovu alternativnu ishranu?
Da li je veganska hrana održivija od lokalno proizvedenog mesa?
Istraživači, farmeri i nutricionisti su podeljeni po ovom pitanju.
„Studija Oksfordskog univerziteta iz 2018. pokazala je da je veganska ishrana najefikasniji način da smanjimo uticaj na životnu sredinu“, kaže Dominika Piasecka, portparol The Vegan Society.
Prema Ujedinjenim nacijama, industrijalizovano stočarstvo čini najmanje 14,5 odsto emisija gasova staklene bašte koje izazivaju ljudi. Govedarstvo i soja, od koje se najveći deo koristi za ishranu životinja, najviše doprinose gubitku staništa i krčenju šuma, naglašavaju u WWF (World Wildlife Fund).
„Lokalna i sezonska kupovina je važna, ali je važnija promena vrste hrane koju jedete“, dodaje Piasecka.
Naravno, farmeri se sa svim navedenim - ne slažu. U Velikoj Britaniji, gde je započeo Veganuari, Nacionalna unija farmera (NFU) se u prošlosti protivila kampanji istakavši da rade na smanjenju emisija.
Britanski farmeri ističu da je njihova praksa među najodrživijim na planeti. Prema izveštaju DEFRA-e (Department for Environment, Food and Rural Affairs) za 2019. poljoprivreda čini oko 10 odsto ukupnih emisija u Velikoj Britaniji.
NFU se takođe obavezao da će dostići neto nultu emisiju ugljenika do 2040. – cilj za koji kaže da je ambiciozniji od cilja britanske vlade za 2050. godinu.
„Želimo da proizvodimo hranu koja najviše odgovara klimi na svetu“, rekla je predsednica NFU Minete Baters.
„Pošto zemlje širom sveta još uvek prave planove o tome kako da se izbore sa klimatskom krizom, NFU već radi sa poljoprivrednicima, vladom i drugim zainteresovanim stranama kako bi pomogao da britanska poljoprivreda postane neto nula do 2040.”
Poljoprivrednici često ističu lokalitet svog proizvoda kao jedan od primarnih razloga zašto bi ga trebalo smatrati održivim. U Evropi i Severnoj Americi uobičajene alternative mesu, ribi, jajima i mlečnim proizvodima mogu brzo da se nagomilaju.
Veganska hrana se duže transportuje?
„Mnogi od najpopularnijih biljnih proteina, uključujući leblebije, sočivo i čia semenke, moraju da putuju duže da bi došli do naših tanjira“, kaže za Euronews terapeutkinja za ishranu i velnes, pisac, Eva Kilin.
Džekfrut je, na primer, postao popularna zamena za svinjsko meso. Ali dok većina svinjskog mesa koje se konzumira u EU dolazi iz EU, džekfrut se često uzgaja u istočnim regionima Azije.
Jackfruit: rođak duda, jackfruit je poreklom iz južne i jugoistočne Azije. Najupadljivija karakteristika ovog voća je njegova veličina, može da dostigne 80 kilograma. Kora jackfruit-a miriše na dinju, a unutrašnjost miriše slatko, skoro kao gumene bombone. U unutrašnjosti se nalaze velike semenke, a jede se narandžasto meso koje ih okružuje. Samo voće je slatkog ukusa, kao dinja ili kiselkasta banana.
Izvor: https://www.hrana-pice-price.com/
Sočivo zahteva sunčano podneblje i toplo leto da bi efikasno raslo, pa se često uvozi iz regiona kao što su severna Afrika ili Bliski istok.
Slična je priča i sa mnoštvom veganskih alternativa siru koje su se prošle godine pojavile na policama supermarketa. U EU je 2018. bilo 23 miliona muznih krava uz mnoštvo obližnjih pogona za preradu u mlečne proizvode.
Ali, mnoge alternative kravljem mleku prave se sa kokosovim uljem, koje za rast zahteva toplu tropsku klimu i često se uvozi iz pacifičkih regiona.
Čak je i veoma popularni Beyond Burger napravljen prvenstveno od proteina žutog graška koji se nedovoljno proizvodi u Evropi.
“Možemo vrlo lako dobiti proteine koji su nam potrebni iz lokalno uzgojenih biljnih izvora“, dodaje Killin. „Na primer, tanjir testenine napravljen od celog zrna spelte obezbeđuje 7 g proteina. Dodavanjem malo zelenog graška kao priloga nudi se dodatnih 9 g po šoljici, što je više proteina nego što ćete naći u šoljici mleka.“
Na biljnoj bazi, ali lokalno
Najveća briga oko veganstva je gde pronaći izvore proteina zasnovanih na vegetarijanstvu, a potrebno je dobiti punu preporučenu dnevnu dozu od 55.5 g dnevno za muškarce i 45 g za žene.
Ali postoji mnogo drugih domaćih izvora, iako bi to moglo značiti promenu dobrog dela namirnica koje obično jedemo.
„Ovde u Velikoj Britaniji imamo višak boba, a on se obično izvozi u severnu i istočnu Afriku gde su popularan zbog čorbe od kuvanog boba (fūl medames)“, kaže potpredsednik Pulses UK, Džejms Megvajer. Ful medames je ukusna čorba, prepuna povrća i začina.
„Bob vraća azot u zemljište. Treba reći da od celog zrna mahunarke obično sadrže najmanje dvostruku količinu proteina u odnosu na žitarice.“
Velika Britanija takođe ima višak graška, koji bi trebalo da se više koristi u kuvanju. Dobar je sa karijem u supama i čorbama.
Jednostavno povećanje unosa povrća moglo bi da doprinese i smanjenju logističkih izazova.
Zdravlje planete naspram našeg zdravlja
Ako veganstvo ne upražnjavate zbog planete ili dobrobiti životinja, velike su šanse da ste ga probali zbog svog zdravlja.
Iako postoji mnogo strastvenih ljudi koji se zasnivaju na biljkama koji rado dele svoje savete za održavanje dobro izbalansirane ishrane, neki od stručnjaka sa kojima smo razgovarali nisu se osećali isto.
„Negativan uticaj intenzivne proizvodnje mesa na životnu sredinu postao je više nego jasan u poslednjih nekoliko godina“, kaže konsultant za hranu i ishranu Džoj Skiper.
„Nerealno je očekivati da svi pređu na vegansku ishranu. Uz to i taj scenario može biti loš. Visoko obrađeni, upakovani veganski proizvodi, hrana sa niskim nutritivnim statusom, dijeta sa nedostatkom hranljivih materija koja vodi do dugotrajne hronične bolesti. Realnost je, kao što se može videti po porastu prodaje veganskih proizvoda tokom protekle decenije, da ogromna broj ljudi koji se okreću veganskoj ishrani ne kuvaju svoju hranu, već će umesto toga kupuju visoko prerađenu hranu.
Ona kaže da je ova hrana možda proizvedena u inostranstvu, napravljena od useva uzgajanih na zemljištu koje je prethodno bilo pošumljeno, a zatim je transportovana širom sveta da bi stigla na police naših supermarketa.
Nutricionistkinja Nikola Ludlam-Raine se slaže.
„Gvožđe koje se nalazi u mesu, posebno crvenom mesu, poznato je kao hem-gvožđe i bolje se apsorbuje od gvožđa koje se nalazi u biljkama kao što su pasulj i mahunarke“, kaže ona.
„Pored proteina, gvožđa i vitamina B12, meso i riba obezbeđuju i cink, koji doprinosi normalnoj funkciji imunog sistema i pomaže normalnoj plodnosti i reprodukciji, a kalijum doprinosi normalnoj funkciji mišića i nerava i održava normalan krvni pritisak."
„Planeti možete pomoći tako što ćete se hraniti lokalno proizvedenim mesom. Upotreba fosilnih goriva za transport sličnih proizvoda šteti životnoj sredini“, zaključuje Ludlam-Raine.
Bez obzira na vašu tačku gledišta, ono u šta nema sumnje je da bi prosečan potrošač trebalo da jede manje mesa. Na biljnoj bazi ili ne, ne bi trebalo da bude tako teško jesti sezonsku hranu i dobiti sve nutricijente iz izvora nedaleko od naših vrata.
„Ovo su opcije koje svi moramo da počnemo da koristimo da bismo se uhvatili u koštac sa eskalacijom klimatskih promena“, zaključuje Eva Kilin.
