Sorta muskat krokan je prema literaturnim podacima introdukovana kod nas za vreme Austro Ugarske i to iz Francuske. Međutim, po nekim podacima ističe se da je ona introdukovana iz Alžira. Po Levadoux-u i saradnicima u knjizi "Ampelographie Al-geriene" sorte grupe šasle introdukovane su u Alžir početkom 19. veka. Introdukcija je obavljana u cilju proizvodnje stonog grožđa koje je jedno vreme eksportovano u Francusku, Englesku i dr. U grupi ranih sorata koje su se tada gajile u Alžiru, sorta tipa šasle pod imenom muskat krokan se ne pominje.
Prema autoru Andre Karolju, sortu muskat krokan je grof i vlastelin Lipot Rohonczy introdukovao i zasadio u lokalitetu koji danas nosi naziv "Biserno Ostrvo". Na delu svog imanja sagradio je manji kastel sa vinskim podrumom koji i danas postoji. Njegov sin Gedeon Rohonczy je nastavio sa proizvodnjom grožđa i vina tipa muskat koje je postalo čuveno i docnije se prodavalo pod imenom muskat krokan. To potvrduju i posebno štampane razglednice i porudžbenice. Vino se prodavalo u Budimpešti, Londonu, i na drugim tržištima Evrope. Naziv firme je bio Hcrrschaftliche Obst-Gartnerei u Tafeltrauben-Cultur. G. v. Rohonczy. Torok Becze.
S obzirom da se sve više ispoljava interes za vino ove sorte, to je sa vinogradarsko-vinarskog stanovišta korisno obraditi i podatke koji treba da budu doprinos boljem poznavanju vrednosti ove sorte.
Opšti podtui o sort!
Važniji ampelografski sinonimi: Muscat qrouqant, Chasselas mousquc bianc crouqant (Francuska), Muscat vengerski, Muscat Croccan, Muscat Primavi, Muscat fler d! Orange, Razdrob (Moldavija), Muscat Vengerski (Ukrajina), Mađarski muskat, mirisavka, vanilijevka (Jugoslavija), Muscat krokan, Muscat vainly (Mađarska). Međutim, prema informaciji Dr, E. Hajdu, rukovodioca selekcije u Institutu za vinogradarstvo i vinarstvo u Kečkemetu, ova sorta se u Madarskoj može naći samo u ampelografskim kolekcijama.
Genetičko poreklo sorte: ne proučeno.
Ekološko-geografsko poreklo: Proles orientalis (Ncgr.).
Rasprostranjenost u svetu: sem u ampelografskim kolekcijama ne gaji se u proizvodne svrhe tako da bi centar sadašnje proizvodnje bio u severnom Banatu, odnosno u lokalitetu "Biserno Ostrvo" kraj Bečeja.
U okviru rejonizacije vinogradarstva SCG, sorta je preporučena za gajenje na "Bisernom Ostrvu" gde u kupaži sa drugim sortama daje mirisava i kvalitetna vina.
Najvažnije morfološke i fiziološke karakteristike sorte
Čokot srednje bujan. Cvet morfološki i funkcionalno hermafroditan. Polen klijav. Samooplodna sorta. Oplođivanje normalno. List srednje veličine, petodelan sa dosta oštrim zupcima. Drškin urez oblika latinskog slova V.
Bobica srednje velicine, okruglasta sa pokožicom žutozelene boje. Meso rskavo, blago muskatnog ukusa i mirisa. Grozd mali ili srednje veličine, kupastog oblika, ponekad sa jednim ili dva krilca. Masa grozda je 80,50-110,00 g, masa bobice 0,8-1,05 g a masa šepurine je 3,10 – 5,60 g.
Agrobioloske karakteristike sorte
Grožđe sazreva u I epohi (rana sorta). Koeficijcnt rodnosti 1,2-1,4. Prinos grozda varira od 8.000 - 12.000 kg/ha. Rezidba mešovita. Lukovi se režu na 8 -10 okaca.
Pogodna su rastresita, duboka, peskovita, aluvijalna, deluvijalna i toplija zemIjišta.
Prema plamenjači i pepelnici je osetljiva, a prema sivoj plesni (sivoj truleži) veoma osetljiva.
Okca izmrzavaju u lokalitetu "Biserno Ostrvo" na -12°C do -15°C.
Od loznih podloga se preporučuju Kober 5 BB, SO-4, 5-C i S x B 41 B. Na živom pesku se može gajiti i nekalemljena.
Tebnoloske i organolepticke karakteristike sorte
a) Karakteristike šire: Sadržaj šećera u širi varira od 18-20%, dok sadržaj ukupnih kiselina varira od 6-7 g/l. Šira je bezbojna, prijatnog muskatnog ukusa i mirisa. Randman soka 65%.
b) Karakteristike vina: Vino sadrži 10-12 % alkohola i 4-5 g/l ukupnih kiselina. Vino je pitko, osvežavajuće, puno, harmonično sa finim muskatnim mirisom i ukusom. Po kvalitetu se svrstava u grupu kvalitetnih vina. Kada je u pitanju komercijalni momenat, neki proizvođači ga svrstavaju i u vrhunska vina. Inače, vino se može svrstati i u grupu aromatičnih vina.
Privredni značaj sorte
Sorta je regionalnog značaja. Uglavnom se gaji u potiskom vinogorju, a najviše u lokalitetu "Biserno Ostrvo", gde je i sa komercijalne strane veoma interesantna.
Zbog prevelike osetljivosti prema sivoj plesni i niskim temperaturama, ne postoji dobra perspektiva da se sorta proširi i masovnije gaji.
