U srcu Banata, u selu Lazarevo, jedna porodica dokazuje da pčelarstvo nije samo tradicija već i prostor za inovacije, održivost i budućnost.
Porodica Batinić više od dve decenije predano radi u pčelarskoj delatnosti, a poslednjih godina uspešno kombinuje savremenu tehnologiju, ekološki pristup i organsku proizvodnju.
Od klasičnog do organskog pčelarstva
Pčelarenje je u porodici Batinić porodična priča koju zajednički pišu Anica i Milorad, zajedno sa sinovima Darkom i Dejanom. Na pčelinjaku sa oko 250 košnica, proizvode bagremov, lipov, livadski, šumski, ali i ređe vrste meda – poput onog od uljane repice i suncokreta. Godišnje proizvedu između pet i sedam tona meda, ali tu nije kraj – ponuda uključuje i medovaču, propolis, pergu i druge pčelinje proizvode.
Prekretnica u njihovom razvoju desila se 2019. godine, kada su započeli konverziju na organsko pčelarstvo, a već naredne godine dobili i zvaničan sertifikat. Danas se 50 njihovih košnica nalazi u režimu organske proizvodnje. Organske pčele prevoze na pašu u Belu Crkvu, na imanje kompanije Eko Agri, koje je sa svojih 2.800 hektara pod organskom proizvodnjom jedno od najvećih u Srbiji.
Organski med: Više od proizvoda
„Proizvodnja organskog meda nije samo drugačiji način rada, već potpuno druga filozofija“, kaže Darko Batinić, master ekološki inženjer. „Ograničenja su brojna: od zabrane pesticida i sintetičkih materijala, do obavezne udaljenosti tri kilometra od bilo kakvih izvora kontaminacije. Proces je skup, dokumentacija obimna, ali kad imate dobar sistem, sve se može postići.“
Prema njegovim rečima, organski med na tržištu postiže i do 100% višu cenu u odnosu na konvencionalni, što ovaj pristup čini isplativim – naravno, uz mnogo ulaganja i znanja.
Toplota umesto hemije: Patent protiv varoe
Jedan od ključnih problema u pčelarstvu jeste borba sa parazitom varoom, a Batinići su rešili da mu doskoče na inovativan način. Zahvaljujući podršci Inovacionog fonda Srbije, Darko je razvio i patentirao uređaj za uklanjanje varoe pomoću toplote. Metod je efikasan, ne koristi hemikalije, ne šteti pčelama i u skladu je sa pravilima organske proizvodnje.
Pčelarstvo na solarnu energiju
Još jedan iskorak ka održivosti jeste korišćenje solarne energije. „Najveće potrebe za električnom energijom imamo leti, kada je i najviše sunca. Osmislio sam sistem u kome vrcaljke i prateća oprema funkcionišu uz pomoć solarnih panela. Naš med je tako ne samo organski, već i bez emisije ugljen-dioksida“, objašnjava Darko.
Dodatni korak u održivosti jeste i kupovina električnog automobila za isporuku meda, čime su dodatno smanjili troškove i emisiju štetnih gasova pri distribuciji proizvoda ka Beogradu i drugim tržištima.
Broj organskih pčelara u Srbiji (2018.–2023.)
| Godina | Broj sertifikovanih pčelara |
| 2018. | 38 |
| 2019 | 51 |
| 2020. | 66 |
| 2021. | 75 |
| 2022. | 82 |
| 2023. | 91 |
Prepoznati trud i znanje
Inovativni pristup porodice Batinić nije prošao nezapaženo. Na konkursu NLB Organic, koji podržava male proizvođače koji primenjuju održive i ekološke prakse, Darko je nagrađen kao jedan od najboljih. „Takve nagrade mnogo znače – ne samo finansijski, već i kao podstrek da nastavite dalje, da verujete u ono što radite“, poručuje ovaj mladi pčelar.
Porodica Batinić pokazuje da pčelarstvo može biti spoj tradicije, znanja, tehnologije i ekologije. Njihov primer pokazuje kako se, uz posvećenost i hrabrost da se zakorači u nepoznato, može stvoriti održiv i konkurentan model proizvodnje u Srbiji – model koji je i profitabilan, i odgovoran prema prirodi.
