Ne vladamo kišom, ni cenom, ali možemo smanjiti troškove

Put do rodne godine ne vodi samo preko “gledanja u nebo”, već preko satelitskih snimanja i mašinskog učenja. Dok se priroda polako priprema za novu sezonu, struka se seli na Zlatibor. Od 26. do 29. januara, hotel “Bor by Karisma” postaje centar pametne poljoprivrede.

Pedeset drugi put, Simpozijum “Agro - tehnika – precizna poljoprivreda” spaja ono što često deluje nespojivo: tradiciju dugu pola veka i tehnologiju budućnosti. Kako digitalizacija čuva zemljište, a kako novčanike poljoprivrednika? O tome kako ideje postaju realnost na srpskim njivama, ali i zašto je precizna poljoprivreda zapravo najzelenija poljoprivreda koju imamo, za Poljoprivreda.info govori predsednik Programskog odbora Simpozijuma i profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Aleksandar Sedlar.

Profesore, simpozijum “Agrotehnika – precizna poljoprivreda” počinje u ponedeljak 26. januara. Šta je ove godine primarni cilj skupa? Uporedite sa prethodnim?

– Tačnije, 52. simpozijum Agroteh PP startuje sa radom 27. januara, u utorak, a skup svih učesnika simpozijuma je u ponedeljak 26. januara. Kao i prethodne godine, trudimo se da idemo u korak sa događanjima na terenu. I ove godine centralna tema jeste svakako ono što mi zovemo klimatskim izazovima. Ove godine više ne možemo da pričamo o sušnoj godini ili nekada smo pričali čak i o godini u kojoj imamo veliku količinu padavina. Ove godine možemo da pričamo samo o tome da smo pred klimatskim izazovima na koje poljoprivreda mora odgovoriti što agrotehničkim, što nekim drugim merama.

Lično moram da Vam čestitam. Nekad prisustvujem, nekad samo pratim program Simpozijuma. Vidi se očigledan napredak. Nekada je to bio isključivo simpozijum posvećen poljoprivrednim mašinama, pogonskim, priključnim i tako dalje. Rekao bih da ste poslednjih godina, a u susret potrebama poljoprivrednika, napravili značajan iskorak i nekako diverzifikovali skup tako da ima tu i agroekonomskog dela, i ratarskog dela, i biotehnologije. I to je na kraju krajeva rezultovalo time da je simpozijum svake godine posećen i da viđeni poljoprivrednici, što iz Vojvodine, što iz centralne Srbije, prisustvuju Simpozijumu. Kako svake godine osmišljavate program?

• Da, mi smo i sam naziv simpozijuma promenilipre nekoliko godina i tada smo postali “Agrotehnika - precizna poljoprivreda”. Tada smo neki naš fokus raširili, da tako kažem, a program se osmišljava na način da mi komuniciramo sa onima kojima je Simpozijum upućen, a to su naši poljoprivredni inženjeri i poljoprivrednici. Znači, godinama je simpozijum pratio želje ili rad nauke, a onda se stvar okrenula, i onda mi sada pratimo potrebe struke. Zato je i moto simpozijuma „mesto gde se susreću struka i nauka“, da struku stavimo na prvo mesto, i onda, zavisno od godine do godine, od situacije koju imamo na terenu, mi definišemo i teme. Tako da ćemo i ove godine, zbog klimatskih izazova, pričati i o tome kako da se obezbedi finansiranje agrara, pričaćemo i o mladima u poljoprivredi Srbije, ne na način da treba da ostanu tamo, nego šta oni zapravo doživljavaju, znači tu će da se uključuju ljudi koji zapravo rade i ostaju na selu, i, naravno, tehnika je ta spona koja je i dalje ostala. Znači, mašine su tu, ali mašine u službi tehnologije i u službi same proizvodnje.

Šta će posetioci moći da čuju u konferencijskom delu simpozijuma?

• Sam simpozijum je koncipiran tako da imamo šest panela, to su okrugli stolovi, tematske panel-diskusije, ovih, da kažemo, šest panela koji sveukupno traju nekih šest i po sati, i u svakom panelu imamo 4–5 učesnika, uporedo sa moderatorom koji vodi taj panel. Pored tih šest panela, imamo i 4 sekcije sa 22 prezentacije. Osim te četiri sekcije imamo i četiri uvodna predavanja, znači ukupno 26 prezentacija. Ukupan broj ljudi koji kao predavači, moderatori, predsedavajući sekcijama učestvuju na ovogodišnjem simpozijumu je 60. Znači, jedan ozbiljan broj ljudi, stručnih ljudi, koji će pokušati da daju odgovore na različita pitanja. I ono što posebno moram da naglasim, da se posebno zahvalim, jeste prisustvo 27 agrokompanija koje su u ovoj teškoj godini – finansijski užasno teškoj za njih – našle snage da budu s nama, da nas podrže i na kraju krajeva, da isfinansiraju taj simpozijum, jer, znate i sami, sala i sve ono prateće što mi moramo da obezbedimo da bi simpozijum radio, traži i taj vid podrške, ali ne samo zbog te podrške, nego zbog toga što i te kompanije svojim predavanjima daju poseban pečat simpozijumu.

Provedite nas od kroz program od utorka 27. do četvrtka 29. januara, hronološki, kroz predavanja i panele.

• Utorak 27.01. od 11 časova je okupljanje učesnika. Od 11,30 do 12 su pozdravni govori, otvaranje simpozijuma, i zatim od 12 do 13.30 časova jesu uvodna predavanja. Imamo četiri uvodna predavanja, a posebno bih izdvojio predavanje koleginice Ane Vuković Vimić, koja prati ekstremne klimatske promene u Srbiji i procenu rizika u ratarskoj proizvodnji, gde je napravila procenu rizika po regionima, po ratarskim kulturama, za naredne godine. Zatim, od 13.30 sledi pauza do 17 časova, kada će se održati okrugli sto, koji traje sat i po vremena, koji se zove „Zemljište i klima Srbije u narednim godinama“, imamo i agrotehnički deo. Pet učesnika, gde ćemo videti gde je tu naše zemljište u narednim godinama, šta se očekuje – naravno, to je predikcija – i šta kaže struka, kako odgovoriti na to. Zatim sledi pauza do 20 časova i tada će uslediti panel-diskusija koji održavaju mladi poljoprivrednici, poljoprivrednici nove generacije. Simpozijum ne organizuje samo Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, već ima svoje suorganizatore, jedan od suorganizatora su “Poljoprivrednici nove generacije”. Govoriće četvoro mladih poljoprivrednika, dve dame i dva momka. Oni će “skenirati”situaciju na selu. Ta panel-diskusija završava se u 21 čas. Nakon toga je koktel uz rok bend, “Rokavili”.

   Šta ste predvideli za sredu, 28.01.?

• Počinjemo sa radom u 9 časova. Prva sekcija traje sat i 45 minuta i zove se „Savremena tehnika i tehnologija kao odgovor na klimatske izazove“, gde ćemo imati 6 prezentacija. Upoznaćemo se sa novitetima i rešenjima koja tehnika ima. Druga sekcija je od 11.05, opet u trajanju od po 2 sata. Ako smo u prvoj sekciji pričali o tehnici, u drugoj sekciji pričamo o novom sortimentu, tehnologijama i zaštiti bilja. Znači, renomirani proizvođači pesticida, sredstava za zaštitu bilja, objašnjavaju koja rešenja imamo u klimatskim uslovima u kojima danas radimo. Zatim, od 13.15, imamo tematski panel našeg drugog suorganizatora, to je Zadružni savez Vojvodine. Naziv panela je „ Unapređenje profitabilnosti kroz diverzifikaciju proizvodnje zemljoradničkih zadruga i poljoprivrednika“. Nešto na čemu mi insistiramo – regionalizacija, sad pričamo i diverzifikacija – ali nešto što mi mislimo da jeste budućnost. U zemlji Srbiji se jako teško prima bilo kakvo udruživanje i bilo kakvo specijalizovanje, ali će to morati da se desi u ovim uslovima koje imamo. Od 17.00 do 19.10 ćemo imati još dva panela. Prvi panel organizuje se na temu “Kako uspostaviti stabilno i održivo finansiranje agrara Srbije” i on se završava u 18.00, a drugi panel organizuje Poslovno udruženje uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije i zove se „Novi brendovi sa istoka – izazovi. Ponuda tržišta između potreba, zahteva i mogućnosti”. Jasno je da će ovde biti tema sve ono što nam stiže iz Kine i šta zapravo to označava na tržištu.

O čemu će se pričati poslednjeg dana Simozijuma, u četvrtak, 29. 01. 2026.?

• Imaćemo dve sekcije i još jedan panel. Prva sekcija su dronovi i noviteti u mehanizaciji, a druga sekcija počinje u 10.45 i tu ćemo govoriti o daljinskoj detekciji, monitoringu i naprednim agrotehničkim rešenjima. Znači, ono što zovemo preciznom poljoprivredom, to je ta druga sekcija u punom sjaju. Ovde naglašavam da neće biti stvari koje su futurističke, nego rešenja koja su na neki način besplatna. Dobijate ih uz neke druge proizvode i mogu da se primene danas i na najvećim površinama. Kad kažem najvećim, mislim na one u individualnoj privredi proizvođača, zato što koristimo iskustva velikih i manjih koja se nalaze u njihovoj blizini. Četvrtak se završava panel-diskusijom od 12.30 koja traje sat vremena, koja se zove „Daljinska detekcija, monitoring useva, primena mašinskog učenja i tehnologija precizne poljoprivrede u privredi Srbije“. Od 13.30 do 14.00 je zatvaranje, sumiranje utisaka, prebrojavanje. Prošle i pretprošle godine smo bili jako srećni kod tog prebrojavanja. Lane smo imali 810 registrovanih učesnika. Znači, to su ljudi koji se prijavljuju na našem info-pultu, a veliki broj je prošao i bez registracije. Kada se skup završi, zadovoljni smo tolikom koncentracijom znanja, pameti, agronomske struke na jednom mestu.

Da li formirate neke zaključke i šaljete li ih, recimo, kreatorima agrarne politike, konkretno mislim na Ministarstvo poljoprivrede? Da li imate neko iskustvo svih ovih godina – povratne informacije? Šta je realnost?

• Mi smo godinama po završetku skupa formirali zaključke i slali ih. To smo radili i prošle godine. Za sve ove godine nismo imali ni jednu povratnu informaciju, ni reakciju.

Nažalost, to je naša realnost. Iza nas su tri izuzetno nepovoljne godine, pa čak i više. Da li tradicionalni načini obrade zemljišta postaju neodrživi u uslovima ekstremnih temperatura i nedostatka padavina?

• Definitivno, jedno od mesta gde možemo napraviti pomak jeste obrada zemljišta. S tim što ne bih želeo da insistiram na izbegavanju pluga, ali neki pokazatelji kažu da je to stavka o kojoj ćemo morati dobro da razmislimo u agroekonomskim uslovima.

Kakva je trenutna slika srpske mehanizacije? Koliko naši traktori i priključne mašine zaostaju za potrebama koje diktiraju klimatske promene o kojima govorimo kroz ceo ovaj razgovor?

• Kad pričamo o stanju mehanizacije, gledao sam rezultate popisa poljoprivrede 2022. godine, imamo jako šaroliko stanje kada je u pitanju Srbija. Vojvodina je jedna slika, centralna Srbija je druga slika, a u Vojvodini mi imamo ozbiljne proizvođače, imamo one koje neki loše zovu „mali“ – ne postoji mali proizvođač, samo onaj koji radi manju površinu – i imamo one tradicionaliste, ljude koji rade 10–20 jutara zemljišta. Znači, i kad pogledamo ljude koji rade tih 10–20 jutara ili 5–10 hektara, mi vidimo da imamo problem, da je ta mehanizacija zastarela, a sa druge strane njihov opstanak je zaista upitan već godinama u ovim uslovima. Sa druge strane, ljudi koji rade više od 100 hektara sigurno su obnovili mehanizaciju. Jedan novi moment koji sad stiže jeste taj da stiže mehanizacija iz Kine, koja je na zavidnom nivou. Govorim o mehanizaciji koja je pandan onome što zovemo teški traktori iz zapadne Evrope. Ono što ne znamo da li je na zavidnom nivou postprodajni period, to je onaj servis, odnos prema kupcu, jer kako god, sa svim nekim zamerkama koje su naši paori imali prema sadašnjim prodavcima teških traktora – a to su zapadnoevropski i američki traktori – ipak su oni itekako naviknuti na jedan dobar nivo, dobar kvalitet, prisan odnos prema brendu. Mi sada ne znamo kako će se ponašati kineski, da kažemo, proizvođači. Traktori koji stižu, mi vidimo sve bolji kvalitet, i da je cena značajno niža, što je jako dobro. Ta mehanizacija je bliže sadržaju džepa našeg poljoprivrednog proizvođača, ali moramo imati u vidu i taj postprodajni period, tako da ćemo upriličiti okrugli sto koji zapravo govori o odnosu između mogućnosti i potreba tržišta. Ono što moram da priznam, pored svih onih stvari koje kritikujemo u pitanju državne politike prema poljoprivredi, mi jesmo imali jedan dobar period subvencija. Možda je on sad malo u nekom kaskanju, ali subvencije, što nacionalne, što međunarodne, pomogle su da se mehanizacija u značajnoj meri obnovi, i bez njih teško bismo nastavili da obnavljamo našu mehanizaciju.

Često se može čuti u neformalnim razgovorima da je precizna poljoprivreda, dakle dronovi, senzori, GPS - luksuz. Može li ona zapravo biti rešenje za smanjenje troškova u godinama kada su cene proizvoda niske, a uslovi teški?

• Precizna poljoprivreda je doživela svoju naglu ekspanziju, a sve što doživi naglu ekspanziju uz neracionalno i nekritičko predstavljanje u javnosti, doživi naglo i pad, i apsolutno preterano kritičko predstavljanje u javnosti. Znači, kad su se pojavili satelitski snimci, dronovi, pojavio se i veliki broj – ja to stalno naglašavam – IT kompanija, ljudi koji nemaju veze s poljoprivredom, koji imaju neki sentiment prema babi i dedi gde su kod njih na selu odrasli, i predstavljeno je to tako da će neko da sedi u fotelji, a da će se u njivi sam uraditi neki posao, i onda je to trajalo neko vreme i doživelo svoje veliko razočaranje. Kada odbacimo i jedno i drugo i pogledamo realno – mi danas imamo ozbiljne alate u vidu mogućnosti da uz pomoć satelitskih snimaka, uz pomoć multispektralnih snimaka sa dronova, kamera sa dronova, uz pomoć modela predikcije, meteostanica, navigacija, mi reagujemo brže. Danas imamo i tu mogućnost da su kompanije, veliki proizvođači pesticida, veliki proizvođači semena, proizvođači poljoprivredne mehanizacije, da uz svoj prodajni program, bilo da je to pesticid, mineralno đubrivo ili mašina, prodaju tehnologiju. Imamo pozitivne primere udruživanja kompanija koje prodaju pesticide i kompanija koje prodaju opremu za aplikaciju pesticida, da oni sad nude konačno rešenje. Znači, model rane detekcije pojave, recimo, žute rđe u usevu i zatim rešenje za efikasnu aplikaciju pesticida.

Tržište i cene su nestabilni. Kako pametna agrotehnika može da pomogne poljoprivredniku da ostane iznad vode kada nema kontrolu nad cenama svog finalnog proizvoda?

• To je večiti problem. Ja ne znam kad će  – da se tako ružno izrazim – otići generacija koja živi još i seća se vremena Druga Tita. Toj generaciji pripadam i ja. Ne mislim fizički otići, nego mislim otići sa svojim načinom razmišljanja. Taj način razmišljanja je bio: „Daj Bože da padne kiša i daj Bože da bude dobra cena.“ I taj način razmišljanja nas i koči. Mi ne vladamo ni kišom, ni cenom. Ono čime mi vladamo jeste da smanjimo svoje troškove. I nikako ljudi ne mogu da prihvate činjenicu da smanjenje troška kod obrade zemljišta od 3%, kod aplikacije pesticida od 7%, kod unošenja mineralnog đubriva od 4% i tako dalje, u zbiru donosi dobit. A onda, ako padne kiša i bude dobra cena, onda još bolje. Ali proizvodnja mora da se namesti na način da su troškovi proizvodnje manji od onoga što donosi prinos i u najtežim uslovima. To nije često moguće izvesti, ali moguće je približno biti jednak po pitanju troškova i onoga što je, da kažemo, neki minimum proizvodnje. Naravno, kad imate 300 kg soje po hektaru, vi ste u problemu. Ali mi često imamo šest tona kukuruza, što nije dovoljno po hektaru, ali bi trebalo da se troškovi približe toj ceni za šest tona kukuruza. I mi taj deo nećemo da prihvatimo, nego čekamo tu jednu godinu. Ali nažalost, često imamo tri loše godine zaredom, i ta jedna dobra godina ne može da reši problem.

Šta biste poručili poljoprivrednicima koji se dvoume da li da ulažu u novu tehnologiju u ovako nesigurnim uslovima, jer ipak je reč o značajnim investicijama?

• Jako je teško sad savetovati poljoprivrednike da ulažu u novu tehnologiju. Opet, ako ne ulažete, nećete ni dobiti. Ja sam uvek za ulaganje, ali moram biti iskren. U godini kakva je ova, to ulaganje mora da bude propraćeno subvencijama. Da je malo drugačija situacija, da malo stanemo na noge, uvek bih preporučio ulaganje u tehnologiju i nikad ne bih preporučio ulaganje po principu trenutne cene, nego ulaganje po principu višegodišnje dobiti.

I za kraj, verujem da smo zainteresovali naše čitaoce da se prijave i da posete 52. simpozijum “Agrotehnika - precizna poljoprivreda”. Gde mogu da dobiju detaljnije informacije?

• Za sam kraj da samo još jednom naglasim da je učešće na simpozijumu omogućeno svima bez ikakve kotizacije. Naravno, smeštaj je moguć gde god ga ljudi nađu. Zlatibor ima velike smeštajne kapacitete. A sam program simpozijuma je dostupan na sajtu https://agrotehnika-precizna-poljoprivreda.rs/, ali neka prate i naše društvene mreže, oni mlađi koji to rade – agroteh.pp na Instagramu, na Fejsbuku mi to delimo, neka prate vas i vaše kolege, vi to delite na vašim društvenim mrežama. Znači, program je dostupan i u punoj satnici i u detaljnoj satnici.