Kojim tempom isplaćujete podsticaje? Koje su to nove mere koje su uvedene u nacionalni program?
Isplata subvencija planiranih za 2026. godinu ide jako dobro. Od početka godine smo do današnjeg dana isplatili 48% budžeta, iliti više od 53 milijarda dinara. Držimo se plana javnih poziva i plana isplate. Aktivno isplaćujemo osnovne biljne posticije, isplaćujemo zahteve za primarnu biljnu mehanizaciju, primarnu stočarsku mehanizaciju, aktivno isplaćujemo i premiju za mleko i krećemo od sledeće nedelje sa intezivnom obradom dokumentacije za kvalitetna priplodna grla i potom isplatom. Tako da, sve ide po planu i po planu kalendara javnih poziva koji je dostupan na sajtu Ministarstva poljoprivode i Uprave za agrana plaćanja.
Što se tiče pčelarske proizvodnje, da li slede pozivi za pčelarstvo i koje subvencije se daju za pčelare?
Apsolutno. Sad prvi naredni poziv koji će da sledi je posticaj po košnici pčela. Tu se dobija 1.000 dinara, minimum je 20 košnica, maksimalni broj je 1.000 košnica ili 1.000.000 dinara posticaja. Posle toga će biti raspisani podsticaji za krava-tele.
A oprema za pčelarstvo?
Oprema za pčelarstvo je takođe bila dostupna i prošle godine moglo je se kupovati, tako će biti i ove godine i ti javni pozivi se očekuju po planu javnih poziva na jesen. Znači, sve što se bude kupilo ove godine što se tiče opreme počev od 1. januara, zaključno sa 31. decembrom ove godine biće obuhvaćeno tim javnim pozivom na jesen.
Koje nove mere su uvedene kroz nacionalni program? Šta je sa rasadničkom proizvodnjom, bušenjem bunara?
Imali smo neke pauze u nekim merama, ali to smo ove godine vratili, što se može biti i po kalendaru javnih poziva, pored naravno rasadničarske proizvodnje koja je značajna proizvodnja i koja donosi jako dobar procenat BDP-a državi, biće vraćena ove godine i biće raspisana na jesen, s tim što će biti naravno obuhvaćen ceo ovaj period koji nije bio. Ono što smo takođe vratili u plan javnih poziva jeste izgradnjanje oprema u sektoru vina i u sektoru jakih alkoholnih pića, odnosno destilerije, tako da smo u procesu izrade pravilnika i uslađivanju sa nekim novim, da kažemo, standardima Europske unije.
Pozivi za IPARD?
Imamo inicijalni plan javnih poziva, ove godine su predviđeni pozivi za meru 7, odnosno seoski turizam, neko to kaže, ruralni turizam, ali kako i naš sam ministar kaže, bolje je zvuči seoski turizam. Tu se finansira infrastruktura na selu i plan je da na jesen bude još jedan poziv za meru 3, odnosno za preradu i marketing poljoprivrednih proizvoda.
Poljoprivrednici se nas pitaju, pošto se po prvi pod pravdaju računi biljne proizvodnje za nabavljanje nepromaterijala, šta se prikuplja, kako to ide i do kada? Pojasnite.
Takođe, mi smo aktivno radili ovih dana i spustali na produkciju, da kažemo, taj deo servisa koji će omogućiti poljoprivrednim proizvođačima pravdanje, da kažemo, ovih osnovnih biljnih posticaja, ali šta je tu najbitnije, kada pustimo sad na produkciju, ja očekujem i do kraja ove nedelje, biće urađeno jedno stručno uputstvo, kako slikovito, tako i lepo i objašnjeno našim korisnicima, koje će biti dostupno na sajtu Ministarstva poljoprivrede, na sajtu Uprave za agrarna plaćanja, ništa nije komplikovano, kao što smo već najavljivali, neće ništa morati da slikaju, da skeniraju i tako dalje, već ćemo imati tri varijante povlačenja podataka. Jedan vid povlačenja podataka će biti, ako je već neko uneo na fiskalni račun broj poljoprivrednog gazdinstva, biće automatski učitan račun, drugi imamo, ako su pitanju pravna lica, oni će učitavati fakture u XML fajlu, kao što je to bilo za sertifikovano seme, i treći način unošenja računa jeste, da kažemo, kucanje jedinstvenog PFR broja datuma i vremena. Sva te tri opcije će elektronoski funkcionisati, korisnik će pratiti total, ukupni iznos, i videće koliko je opravdao u tom trenutku. I da više nekih stavki različitih postoji na računu, on će moći da čekira odgovarajuću stavku. Nama se postavlja milion nekih pitanja jeste kako opravdati? Vi sami znate da smo mi u pravilniku propisali da računi koji ulaze u, da kažemo, pravdanje, uzimaju se u intervalu od 1. augusta 2025. godine, zaključno sa 31. julom, i što se lično nas tiče je da li će korisnik taj iznos opravdati samo kroz đubrivo, ili će kroz seme, ili će kroz sadnji materijal, to nije bitno. Znači, bitno je da je on opravdao taj novčani iznos. Što se tiče pravdanja i rokova, on će biti omogućen, da kažem, tokom čitave ove godine, ali, znači, korisnici treba da znaju da bilo koji račun da hoće da prilože pre ovih datuma, koje sam ja rekao, neće im sistem omogućiti. Znači, pratiće se taj jako, da kažemo, interval do 31. jula, ali on može taj račun prilagati i u septembru, i u oktobru, i u novembru. Znači, ostavićemo im mogućnost da se opravdaju, da kažemo, do kraja ove godine.
Još jedno pitanje, kad je reč o digitalizaciji celog sistema plaćanja, parcela, digitalizacije, e-agrar će biti objedinjen u jedan novi sistem. Objasnite kako se zove taj novi sistem i kako će ta platforma funkcionisati?
Vi sami znate da smo 2023. godine stvarno napravili jednu prekretnicu, ozbiljnu, jedan iskorak u, da kažemo, to je savremena digitalizacija. Kažem, nije to samo digitalizacija, već i praćanje evropskih standarda i, da kažemo, naravno, ažurnije obrade zahteva. Ono što sam ja apelovao više puta, i u medijima izjavio, znači e-agrar je jedna stvar koja će se godinama nadograđivati i taj sistem će postajati sve kompleksniji i kompleksniji. Šta to znači? Biće sve više uključene neke druge institucije. Mi smo sad u procesu ove godine i aktivno radimo obuke za uvođenje ELPIS-a, to je jedan deo velikog IAG sistema. Taj IAG sistem, znači, će omogućiti nama kao zemlji i da budemo i konkurentni na nekim međunarodnim tržištima, a i samim tim da ispunimo što brže te naše evropske standarde. Tako da ELPIS nam je nešto što će nam dati veliki alat u rukama, da možemo da kontrolišemo i da jednom, da kažemo, odgovorimo na to pitanje da li se podsticaji troše namenski ili nenamenski. Znači, do sada stvarno nije bilo moguće proveriti svaku parcelu, ali sad će i korisnici imati lepo i satelitske snimke, tačno će se razlikovati šta je to obradivo zemljište, šta ne. Taj ELPIS nam nudi još neke druge stvari i alate u rukama, kao što je praćenje stepena navodnjenosti, stepena strukture zemljišta, što mnogo, da kažemo, i samoj struci donosi i pomaže prilikom raznih odluka i implementacije bilo nekih novih tehnologija.
Kada će biti implementiran taj ELPIS sistem?
Mi ćemo ga pustiti do kraja ove godine, već jednu verziju, ali aktivno, ono što mi očekujemo od 2027. godine će se on početi da se primenjuje. Znači kolega su već, kažem, na terenu, mi smo krenuli prvo s obukom kolega iz Poljoprivredno savetodavnih službi, ljudi koji su stvarno prvi front pomoći našim poljoprivrednim proizvođačima i pored njih su to lokalne jedinice, lokalne samoprave. Naravno, taj sistem, koliko će biti kompleksan i koliko će naravno trebati i zahtevati rada, sigurno će biti potrebe i za nekim novim licima, mladim ljudima, uključivati ih za to kako bi oni to, naravno, što ažurnije i što bolje odradili.
Za kraj, da li ELPIS sistem funkcioniše u EU?
Funkcioniše. Mi tu stvarno imamo jako dobru podršku kolega iz Slovenije. Kod njih se primenjuje. I to je nešto, što nam mnogo, mnogo, može brzo omogućiti da možemo da proverimo takve neke stvari.
Manje poznati pojmovi
Evo jednostavnog objašnjenja stručnih izraza koji se pominju u intervjuu:
XML fajl (fajl): Poseban format digitalnog dokumenta (elektronska faktura) koji računari i sistemi razmenjuju automatski, bez potrebe da čovek ručno prekucava podatke.
IAG (IACS) sistem: Veliki, objedinjeni kompjuterski sistem koji država koristi da lakše, brže i tačnije upravlja svim isplatama i podsticajima u poljoprivredi.
ELPIS (LPIS) sistem: Sistem za identifikaciju zemljišnih parcela. Jednostavno rečeno, to je "pametna digitalna mapa" koja pomoću satelitskih snimaka tačno prepoznaje šta se gaji na kojoj njivi, ima li vlage i da li se državni novac troši namenski.
