Reklama
  • Voćarstvo

Objedinjen izvoz pod etiketom “Jabuka iz Srbije”, samo želja ili neophodnost

“Otvoreni smo za nove članove. U našem Statutu postoje minimalni uslovi koji proizvođač, zadruga ili neko udruženje mora da ispuni kada je u pitanju broj hektara i kapacitet hladnjače. Mislim da je teško da se dogovoromo, prvenstveno mi veliki, da objedinimo ponudu pod brendom “Jabuka iz Srbije”. Ali trebalo bi raditi na tome. Ali ako se dogovorimo biće dobro i nama ali i svim ostalim proizvođačima koji su oslonjeni na nas”, kaže Gojko Zagorac iz asocijacije “Serbia does apples”

Verovatno znate za onu izreku “Jabuka na dan i doktor nam nije potreban”. Nemci su po tom pitanju revnosniji od nas pošto pojedu gotovo tri puta više jabuka od naših građana. Ako je verovati statistici, mi smo citrusima dali prednost nad jabukama proizvedenim u Srbiji. A svaka potrošnja generiše novu proizvodnju.

2022-jabuka-skup.jpg (181 KB)
Učesnici panela “Novi izazovi u plasmanu i potrošnji jabuke – kako dalje?”

Na panelu nazvanom “Novi izazovi u plasmanu i potrošnji jabuke – kako dalje?”, koji je održan na tradicionalnom “Savetovanju o savremenoj proizvoizvodnji voća” održanom na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu bilo je reči o trendovima u proizvodnji i izvozu jabuka, koliko je važno usvajati savremene tehnologije i podizati nove zasade aktuelnih sortimenata, da li Evropska unija želi naše jabuke, kako stojimo sa marketingom i da li naš celokupan izvoz možemo da objedinimo pod etiketom “Jabuka iz Srbije”?

Učestvovali su Kolinda Hrehorović iz Ministarstva poljoprivrede, Julka Toskić iz agencije “AgroBrand-Srbija”, Gojko Zagorac iz asocijacije “Serbia does apples”, Dušan Milivojević iz “Apple World-a” u Riđici, Nikola Nenadović iz “Agrounije” u Krčedin-u, direktor ZZ “Voćar” u Novom Slankamenu Nikola Kotarac i predsednik Društva voćara Vojvodine Zoran Keserović.

Na panelu je Kolinda Hrehorović iz Ministarstva poljoprivrede informisala prisutne na koja sve tržišta smo ove godine uspeli da izvezemo jabuku i u kojim količinama. Podaci su iz Uprave carina za prvih 11 meseci ove godine.

  • Od januara do novembra 2022. smo izvezli 136.000 tona jabuka u vrednosti 100 miliona evra. Količinski to je u odnosu na isti period prošle godine manje za 16%. Svežu jabuku najviše izvozimo na tržište Rusije. Nekada samo tamo izvozili 74% a sada je to 69%. U Evropsku uniju uglavnom izvozimo u Mađarsku i Rumuniju. U CEFTA zemlje je reč o BiH i Crnoj Gori. Raste nam izvoz na nova tržišta: UAE, Saudijska Arabija, Velika Britanija i otvara se tržište Indije.  

Julka Toskić iz agencije AgroBrand-Srbija kaže da i uprkos smanjenju kupovne moći i obimnoj ovogodišnjoj proizvodnji u Evropskoj uniji naša kvalitetna jabuka može biti plasirana na tamošnje tržište.

- U Mađarsku izvozimo industrijsku jabuku a u Rumuniju jabuku II klase. Osim te dve zemlje jabuke I klase izvozimo u Skandinavske zemlje. Šta se dešava sa Poljskom? Imamo podatak da su prošle godine proizveli više od 50% jabuka za industriju.  U Poljskoj su godinama Ukrajinci bili glavna radna snaga za berbu, pa je sada 300.000-400.000 tona roda ostalo neobrano. Ne bi trebalo odbaciti tržište EU. Ali 27 zemalja ima 27 poslovnih pristupa. Trebalo bi da budemo spremni za “green deal” koji podrazumeva redukciju pesticida do 2030. za 50%. Na sve to su se nakalemili problemi logistike i inflacije. Dobro je da sve više izvozimo u UAE i Saudijsku Arabiju.

Osim izvoznih tržišta ne bi trebalo zanemariti ni domaće. Nažalost, potrošnja kod nas ima tendenciju pada. Godišnje naš stanovnik pojede oko 11 kilograma jabuka, a citruse više jedemo nego jabuke. Dušan Milivojević, iz Apple World iz Riđice, kaže da su se naši veliki proizvođači, poput njih, okrenuli izvozu, ali konstatuje da ne bismo smeli da zapostavimo domaće tržište.
- Svesni smo tendencije pada potrošnje jabuke u Srbiji kao i u Evropskoj uniki. Zapostvaili smo i marketing. Prva asocijacija kod domaćih potrošača je “ta jabuka se prska 20 puta.” Na tome moramo da radimo. Moramo da promenimo svest ljudi da je to dobar, kvalitetan, kontrolisan i bezbedan proizvod.

Kod nas se često na rafovima, dakle za domaćeg potrošača, nađe jabuka druge i treće klase. Dešava se da i trgovinski lanci dobiju jabuku ekstra kvaliteta, ali je loše čuvaju ili manipulišu njome, pa naši potrošači ne dobiju odgovarajući kvalitet. To konstatuje i Dušan Milivojević, iz Apple World-a iz Riđice.

- Glavni kriterijum kod trgovaca u Srbiji je cena. “Ako ti nećeš, daće Poljak po toj ceni,” često možemo da čujemo. U izvozu sam u Nemačkoj od predstavnika trgovačkog lanca EDECA čuo: “Gospodine, nemojte da se ljutite, ali mi moramo prvo da preuzmemo jabuku iz Nemačke, pa potom iz Južnog Tirola pa iz Francuske. Bez obzira na kvalitet jabuke iz Srbije”.

Gojko Zagorac predsednik je asocijacije Serbia does apples. Njihove članice proizvedu 100.000 tona jabuke godišnje, većinu i izvezu, a to je petina godišnje proizvodnje jabuke u Srbiji. Zanimljivo je promišljanje Zagorca o tome da li u njihovoj asocijaciji ima mesta za manje proizvođače i zadruge i da li možemo našu ponudu da objedinmo pod etiketom “Jabuka iz Srbije”.   

- Otvoreni smo za nove članove. U našem Statutu postoje minimalni uslovi koji proizvođač, zadruga ili neko udruženje mora da ispuni kada je u pitanju broj hektara i kapacitet hladnjače. Mislim da je teško da se dogovoromo, prvenstveno mi veliki, da objedinimo ponudu pod brendom “Jabuka iz Srbije”. Ali trebalo bi raditi na tome. Ali ako se dogovorimo biće dobro i nama ali i svim ostalim proizvođačima koji su oslonjeni na nas.   

Nikola Nenadović iz kompanije “Agrounija” iz Krčedina kaže da proizvođači moraju da usvoje nova znanja, prate trendove, primene nove tehnologije kako bi bili konkurentni sa jabukom kako na domaćem kao i na stranom tržištu.

- Moramo da radimo na kvalitetu, kontinuitetu i količinama. U našem voćnjaku u Krčedinu postigli smo prosečan prinos 80 tona po hektaru.  Ali i predhodne tri godine smo postizali 75 tona po hektaru. Naše pravilo je da proizvedemo makar 70 tona po hektaru i da 70% bude prve klase.

Nikola Kotarac direktor je zemljoradničke zadruge “Voćar“ u Novom Slankamenu. Osnovani su 2012., pre svega, radi prevazilaženja problema u plasmanu. Nažalost, nakon decenije ponovo su u velikim problemima.

- Te 2012. imali smo prekupce i nakupce koji su nas ucenjivali sa cenom i valutom plaćanja. I odlučili smo da se udružemo. Uložili smo 2 miliona evra sopstvenog novca da napravimo modernu hladnjaču. Godine 2020. glavni izvoznik koje je, slobodno mogu reći paradržavni, nam nije platio našu robu. Zato proizvođači ne mogu da plate svoje obaveze prema zadruzi, prema hemijskim kućama, a zadruga ne može da izmiri svoje obaveze i u izuzetno teškoj smo poziciji.

Predsednik Društva voćara Vojvodine Zoran Keserović konstatuje da je još potrebno učiniti mnogo toga kako bi objedinjeno nastupili na stranom tržištu, ali će za to biti potrebna asistencija Vlade Srbije, pre svih ministarstava poljoprivrede, trgovine i finansija.

Nadamo se da će proizvođače voća imati ko da sasluša u Ministarstvu poljoprivrede. Jer mnogo je u poslednje dve decenije uloženo u podizanje savremenih zasada, primenjene su nove tehnologije, uveli smo i klubske sorte, dosta smo uradili na promociji naše jabuke. Važno je da imamo dobar proizvod, a pred ekonomskom diplomatijom je zadatak da za našu jabuku obezbede nova tržišta.

Đorđe Simović

Zadovoljni ste sadržajem? Prijavite se za besplatan bilten!