Nakon što je u bitci kod Sente princ Eugen Savojski pobedio Osmanlije, car Leopold I., habsburški kralj Ugarske, Hrvatske i Češke, nagrađuje ga plodnom zemljom koja se prostire između Drave i Dunava. Deo darovanog zemljišta uključivao je i mesto Bellye – današnje Bilje – u kojem Eugen zatiče stari vinski podrum.
I sam ljubitelj vina i strastveni lovac, prepoznao je vinogradarski potencijal tog kraja, koji vinsku istoriju piše još od rimskog cara Probusa. S ciljem razvoja vinogradarstva konsoliduje posede 19 okolnih sela u poljoprivredno dobro, uspostavlja navodnjavanje i nastavlja sadnju vinove loze i širenje podrumarskih kapaciteta.
Savoj: vina koja osvajaju bez borbe
Upravo ova uvodna priča inspiracija je za novu liniju vinarije Belje – Savoj. Reč je, kako kažu iz Belja, o vinima koja osvajaju bez borbe, u što smo se definitivno uverili prilikom posete vinariji.
Linija Savoj nije tek još jedno ime u portfoliju. Reč je o pažljivo osmišljenoj i marketinški promišljenoj vinskoj celini koja se oslanja na istorijski kontekst, ali ga interpretira savremenim jezikom. Živopisne, ilustrovane etikete, izražen identitet i stilska jasnoća odmah poručuju kako je reč o vinima stvorenim za uživanje, ali ne i – bez karaktera.
Linija je prvenstveno namenjena HoReCa kanalu, restoranima i barovima koji traže vina s pričom, ali istovremeno zahtevaju pitkost, pristupačnost i senzibilitet prema generaciji Z, koja trenutno predstavlja najveći marketinški izazov vinskom sektoru u celom svetu. Graševina, Blanc, Orange – macerat koji odbija da sledi trendove, Rosé i Rouge čine zaokruženu paletu stilova – od svežih i aromatičnih do ozbiljnijih i strukturno izraženih.
Od penušavca do predikata
Podrum Belje već decenijama gradi reputaciju kroz linije koje su obeležile domaću vinsku scenu. Reč je, naime, o najnagrađivanijoj vinariji u Hrvatskoj, koja jedva može izbrojiti zlatna odličja osvojena na prestižnim svetskim takmičenjima. Među „standardno zlatnim“ etiketama posebno se ističe linija Goldberg, perjanica vinarije i sinonim za vrhunske položaje južnih padina Banovog brda. Vina snažnog identiteta i potencijala za odležavanje.
Penušavci La Belle, vinificirani charmat metodom, donose dimenziju elegancije, profinjenosti i svežine, a nije naodmet ni činjenica da predstavljaju izvrsnu vrednost za uloženi novac. Predikati poput etiketa Jade i Ruby, nastali u godinama kada priroda dopusti plemenite note botritisa, potvrđuju koliko Baranja može biti raskošna i u desertnom izrazu. To su vina koja se ne proizvode svake godine, ali zato nakon degustacije godinama ostaju u sećanju.
Impresivni brojevi i nove investicije
Belje danas predstavlja jednu od najvažnijih vinarija u Hrvatskoj i neodvojiv deo identiteta Baranje. Vinogradi su smešteni na položajima koji imaju optimalan odnos zemljišta, klime i osunčanosti, što se direktno odražava na stil i kvalitet vina.
Kompanija u vlasništvu ima 506 hektara vinograda, čime se svrstava među najveće vinogradarske sisteme u Hrvatskoj. Godišnja proizvodnja je oko 3,5 do 4 miliona litara, dok podrum u Kneževim Vinogradima, jedan od najvećih i najstarijih u regionu, raspolaže kapacitetima i tehnologijom koja omogućava savremeni enološki pristup i kontinuiranu kontrolu kvaliteta.
Tu se uzgajaju uglavnom internacionalne sorte: graševina, šardone, pino beli, pino sivi, traminac, muskat žuti, pino crni, frankovka, merlo, kaberne sovinjon i kaberne fran. Graševina, jasno, dominira na više od 85 % vinograda, ali u planu je i povećanje crnog sortimenta kroz nove zasade kaberne frana, sorte koja je proslavila obližnji Villány i koja u baranjskom teroaru daje odlične rezultate, a sve kao omaž najstarijoj buteljki iz arhive, koja datira iz 1949. godine.
Poseban naglasak stavlja se na graševinu kao ključnu sortu koja se profilisala kao sveža i sortno prepoznatljiva, dok istovremeno pokazuje ozbiljnost, strukturu i potencijal za odležavanje.
„U Belju se poslednjih godina snažno radi na preciznijem razumevanju vinograda i mikro-lokacija. Svaki položaj se posmatra posebno, s ciljem da se iz svake parcele izvuče maksimum, ali bez forsiranja stila. Naglasak je na ravnoteži između zrelosti grožđa, kiselina i alkohola. Posebna pažnja se posvećuje vremenu berbe, koje se određuje isključivo prema stanju grožđa u vinogradu, a ne prema unapred zadanim datumima. Time se postiže veći kvalitet, ali i izraženija razlika među berbama“, pojašnjava Marijana Škiljo, glavna enološkinja podruma Belje.
U proizvodnji se kombinuju savremene enološke tehnologije i tradicionalni pristupi. Cilj nije uniformnost, nego izražavanje karaktera berbe i vinograda. Svaka linija vina ima jasno definisanu ulogu i ciljanu publiku, od svežih, pristupačnih vina do kompleksnijih etiketa namenjenih gastronomiji i vinskim znalcima. Vina su osmišljena tako da prate slavonsko-baranjsku kuhinju, ali i modernu interpretaciju lokalnih namirnica, što je važno za kreiranje identiteta Baranje kao jedne od najvažnijih destinacija enogastro turizma kontinentalne Hrvatske.
„Naša se podrumarska filozofija temelji na minimalnim intervencijama uz maksimalnu kontrolu procesa. Tehnologija se koristi kao alat, a ne kao cilj sama po sebi. Kod odležavanja posebnu pažnju posvećujemo izboru drveta i dužini kontakta s bačvom. Drvene note ne smeju dominirati, već nadopunjavati vino, naglašavajući njegovu strukturu i kompleksnost. U tom smislu svaka etiketa ima vlastiti put i vlastiti tempo dozrevanja“, pojašnjava Škiljo.
Takvim pristupom nastoji se afirmisati potencijal regiona, koja bez sumnje predstavlja prostor autentičnih ukusa, znanja i viševekovne vinogradarske tradicije. Dugoročni cilj je stvaranje održivog modela koji povezuje kvalitet, identitet i tržišnu prepoznatljivost.
Inovacije i investicije u grupaciji Podravka Agri
Podravka je 31. januara 2025. finalizovala preuzimanje poljoprivrednog segmenta Fortenova grupe, što je uključilo akviziciju kompanija Belje, Vupik, PIK Vinkovci, Energija Gradec, Belje Agro-Veta i Felix. Nakon preuzimanja, poljoprivrednim segmentom Podravke upravlja se kroz novoosnovani deo Podravka Agri.
Ulaskom u sastav Podravke vinarija Belje ušla je u novu, strateški bitnu razvojnu fazu koja donosi finansijsku stabilnost, značajne investicije i dugoročnu viziju razvoja poljoprivrednog i vinarskog segmenta.
Planovi uključuju dodatna ulaganja u vinograde, modernizaciju proizvodnje, jačanje vinskog turizma kao i snažnije pozicioniranje na domaćem i međunarodnom tržištu – s jasnim naglaskom na kvalitet, održivost i prepoznatljivost regije.
Vinceška: pozdrav vinogradarskoj godini
Svake godine u januaru Belje oživljava jedan od najstarijih vinogradarskih običaja – Vincešku. Blagoslov vinograda, rezidba prve loze, vino kojim se zalivaju čokoti i kobasice koje se vešaju na lozu nisu samo folklor i puki običaj, nego simboličan čin zahvalnosti prirodi i očekivanju dobre berbe.
Slavlje Vinceške vezano je uz praznik svetog Vinka, 22. januara, kada se – kako su to generacijama činili vinari s obronaka Baranjske planine – čokoti svečano blagoslivljaju i simbolično orezuju kako bi nova vinogradarska godina bila rodna i uspešna. Ovaj običaj se slavi od davnina i ima izravan koren u katoličkoj tradiciji posvećenoj svetom Vinku – zaštitniku vinogradara i vinove loze. Njegove rituale danas prate muzika, pesma i vinom inspirisane zdravice koje odjekuju celom Baranjom, od Belog Manastira do Batine.
U srcu Vinceške krije se važna simbolika: želja da grozdovi budu snažni poput kobasica koje vise s čokota. Taj običaj povezuje vinogradare, njihove porodice i goste s prirodnim ritmovima zemlje, kroz obred zahvalnosti i nade. Duboko ukorenjena u istoriju Baranje – regije čije ime na mađarskom znači majka vina – Vinceška podseća da je vino ovde neodvojivo od čovekovog života.
Poziv u podrum
Poseta starom, ali pažljivo obnovljenom podrumu u Kneževim Vinogradima nije samo „još jedan obilazak vinarije“. Impresivni nizovi bačvi od slavonskog hrasta i pogled u vinsku arhivu koja broji više od 20.000 butelja, uz stručno vodstvo Đenđi Burjan, voditeljke turizma Belja, impresivno su iskustvo.
Očigledno je da je Belje sebe prestalo posmatrati isključivo kao proizvođača vina i napokon je započelo promišljanje šireg konteksta u kojem se ono konzumira. Fokus je na iskustvu – od vinograda i podruma do stola i gastronomije. Vino se ne posmatra kao izolovani poljoprivredni proizvod, već kao deo šireg kulturnog i gastronomskog miljea. To je izuzetno važno za kreiranje identiteta Baranje kao jedne od najvažnijih destinacija enogastro turizma kontinentalne Hrvatske.
