Nakon sveobuhvatnog istraživanja Ekološki centar "Stanište" u Vršcu objavio je da je u periodu 2014.–2022. od prihoda od zakupa državnog zemljišta nenamenski potrošeno više od 214 miliona evra.
Naime, u tom periodu, zbirni prihodi od naknada za zakup i za promenu namene državnog poljoprivrednog zemljišta, za sve nivoe vlasti, sa neutrošenim novcem iz prethodnog perioda, iznosili su oko 57 milijardi dinara. Oko 32 milijarde dinara potrošeno je za mere zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, dok je nenamenski potrošeno više od 25 milijardi, što je više od 214 miliona evra.
Po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, novac od zakupa dobijaju svi nivoi vlasti i moraju ga trošiti za uređenje atarskih puteva, navodnjavanje, odvodnjavanje, opremanje poljočuvarske službe, odbranu od grada, komasaciju, podizanje vetrozaštitnih pojaseva, kontrolu kvaliteta i plodnosti zemljišta i druge propisane mere. Međutim, na svim nivoima postoji dugogodišnja praksa da se značajan deo novca od ovih naknada troši u svrhe koje sa zemljištem nemaju nikakve veze.
Ova praksa je poseban zamah dobila krajem 2015. godine, izmenama Zakona o budžetskom sistemu. Od tada, prihodi od naknada više nisu namenski i mogu se koristiti u bilo koju drugu svrhu. To je naročito republičke vlasti podstaknulo da slobodno, u još većim iznosima nastave sa prenamenom novca, ali ovoga puta ne kršeći propise.
Republika nenamenski troši ubedljivo najviše – 135 miliona evra
Za 9 godina, republičke vlasti su od zakupa i promene namene ljišta, zajedno sa neutrošenim novcem iz prethodnog perioda, prihodovale ukupno 19,8 milijardi dinara, ali su potrošile samo 3,8 milijardi, ili manje od petine raspoloživog novca. Nenamenski je potrošeno 16 milijardi dinara, ili oko 135 miliona evra.
Iako od zemljišta Republika godinama ima slične prihode, a to je od 1,7 do 2,5 milijardi dinara godišnje, sve manje novca se planira, još manje troši na propisane mere, a sve više ide u druge svrhe. U 2014. godini planirano je više od 2 milijarde, ali je stvarno utrošeno samo oko 749 miliona dinara, zatim sve manje, da bi se u 2022. godini došlo do planiranih 328 miliona, a potrošenih 191 milion dinara.
Oštar pad iznosa planiranog i utrošenog počinje već 2016. godine, što pokazuje da su republičke vlasti odmah iskoristile priliku za nesmetanom prenamenom novca, koju su dobile izmenama Zakona o budžetskom sistemu. Isto će se nastaviti, jer je po Programu zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta za ovu godinu, koji je usvojila Vlada Srbije, planirano da se potroši 274 miliona dinara. Ako prihodi od zakupa budu slični kao što su bili prethodnih godina, a nema razloga da tako ne bude, očekivano je da će se još između 1,5 i 2 milijarde dinara potrošiti u druge svrhe. Zbog iznosa raspoloživog novca, republički budžet mogao bi da bude glavni instrument očuvanja zemljišta, ali je ovakvim praksama postao beznačajan.
Iako se od 87 do 93 odsto prihoda republičkog budžeta od zakupa i promene namene zemljišta prikupi u AP Vojvodini, republički program sprovodi se samo na teritoriji centralne Srbije. To dovodi do apsurda u kojem zakupci iz Vojvodine plaćaju uređenje zemljišta u centralnoj Srbiji i druge potrebe republičkog budžeta.
Stanje u AP Vojvodini značajno bolje – 15,5 miliona evra
Što se tiče organa vlasti u AP Vojvodini, stanje je bolje, nenamenski potrošeni iznosi su značajno niži, ali problemi postoje. Od 2014. godine prihodovano je zbirno oko 15,8 milijardi dinara, dok je za pokrajinske programe zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta potrošeno oko 14,1 milijardu, što je oko 1,7 milijardi dinara, ili oko 15,5 miliona evra manje od prihoda.
Tokom celog perioda, iznos novca koji je trošen za propisane mere bio je u padu, sa gotovo 2,1 milijardu dinara, koliko je potrošeno u 2015. godini na 1,2 milijarde u 2021. godini, iako prihodi od zakupa nisu smanjeni. Pozitivno je što su u čak tri godine (2015, 2017. i 2018), rashodi bili veći od prihoda od zakupa u tim godinama, što nikada nije bio slučaj kod republičkog budžeta.
Što se tiče strukture sprovedenih mera, od 2017. godine primećuje se povećanje trošenja na mere korišćenja zemljišta, kao što su izgradnja i rekonstrukcija sistema za navodnjavanje, oprema za proizvodnju u plastenicima, ili privođenje neobradivog zemljišta u obradivo. Sa druge strane, značajno manje novca se troši na mere zaštite i uređenja zemljišta, kao što su kontrola plodnosti i kvaliteta, rad i opremanje poljočuvarske službe, odbrana od grada, praćenje bolesti i štetočina, uređenje kanalske mreže, komasacija, i druge mere.
Beleži se zanimljiv slučaj iz 2020. godine, kada je Skupština AP Vojvodine izglasala da se za automatizaciju odbrane od grada uzme kredit od 600 miliona dinara na šest godina, sa ukupnom kamatom 57 miliona dinara, iako je u 2019. godini nenamenski potrošeno više od milijardu dinara, ili oko 9 miliona evra. To znači da je novac koji je naplaćen za zakup zemljišta i koji je bio na raspolaganju potrošen u druge svrhe, a onda je za istu namenu uzet kredit.
Opštine i gradovi sistemski troše nenamenski – 64 miliona
Na lokalnom nivou postoji izrazita razlika u prihodima od zakupa i rashodima za mere na zemljištu između AP Vojvodine i centralne Srbije. U centralnoj Srbiji su i prihodi od zakupa i rashodi minimalni, pa je istraženo stanje samo u Vojvodini. U periodu 2014-2022, u više od 65 odsto od 45 vojvođanskih opština i gradova, rashodi za mere na zemljištu bili su manji od prihoda od zakupa. Zbirni prihodi bili su veći od 21 milijardu dinara, a manje od 14 milijardi je potrošeno, što za ceo period čini razliku od oko 64 miliona evra, koji su trošeni za druge namene.
Što se tiče strukture, od ukupnih rashoda opštine najviše ulažu u mere korišćenja i uređenja zemljišta, kao što su izgradnja i održavanje atarskih puteva, od 23 do 37 odsto, navodnjavanje i odvodnjavanje (20 do 30 odsto), rad i opremanje poljočuvarske službe i komasacija (12 do 20 odsto), a najmanje u mere zaštite zemljišta, kao što su odbrana od grada, kontrola kvaliteta i plodnosti zemljišta, te podizanje vetrozaštitnih pojaseva, po 2 do 3 odsto za svaku od ovih mera.
Podaci o prihodima od naknada za zakup i promenu namane državnog poljoprivrednog zemljišta i rashodima u okviru sprovedenih mera zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta za svih 45 opština i gradova u Vojvodini za 2015, 2016, 2017, 2018, 2019, 2020, 2021. i 2022. godinu.
Nenamensko trošenje novca može biti opravdano samo u slučaju da su rešeni svi problemi. Kada se očiste svi kanali, kupe sve protivgradne rakete, podignu svi vetrozaštitni pojasevi, sprovede komasacija u svim opštinama, urade sve mere poboljšanja kvaliteta zemljišta svuda gde je to potrebno, onda je urađeno sve što je trebalo i tek tada se novac može trošiti na nešto drugo.
Ali svedočimo tome da kvalitet poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini opada, da su i sušni periodi duži i učestaliji, da su nepogode, grad i poplave sve žešći, čak smo doživeli i peščane oluje. U takvim okolnostima, sistematsko zanemarivanje i raubovanje poljoprivrednog zemljišta dugoročno mora ostaviti posledice po zaštitu životne sredine, održivost poljoprivrede, ekonomiju i zdravlje stanovništva.
Predlozi mera za unapređenje stanja – Izmene i dosledna primena zakona
Obustavljanje daljeg zakidanja i usmeravanja novca od zakupa zemljišta na svrhe koje nisu u vezi sa zemljištem. Izmenama Zakona o budžetskom sistemu što pre vratiti namenski karakter prihodima od zakupa i promene namene zemljišta. Izmenama istog Zakona propisati da lokalne skupštine donose i godišnje programe zaštite i uređenja zemljišta, kao i da usvajaju izveštaje o sprovođenju ovih programa. U velikoj većini opština i gradova ovi izveštaji su nedostupni javnosti, o njima se ne raspravlja i pitanje je da li bi postojali, da nije zakonom obavezno njihovo dostavljanje Ministarstvu poljoprivrede.
Racionalnija raspodela prihoda od zakupa zemljišta između nivoa vlasti. Izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu promeniti pripadnost prihoda od zakupa zemljišta, tako što bi budžetu AP Vojvodine pripalo 50%, a budžetu Republike 10% prihoda, umesto dosadašnjih po 30%. Tako će se prihodi Pokrajine povećati za oko milijardu dinara godišnje. Vojvodina od centralne Srbije ima izrazito veće prihode od zakupa, ali i potrebe za merama zaštite, uređenja i korišćenja zemljišta, dok se u isto vreme, oko 1,5 milijardi dinara godišnje iz republičkog budžeta troši u svrhe koje nemaju veze sa zemljištem.
Građanski nadzor javnih finansija. Same izmene propisa nisu dovoljne, imajući u vidu iskustvo nenamenskog trošenja i onda kada je novac od zakupa zemljišta bio namenski. Ne može se očekivati da viši nivoi vlasti uspešno nadziru primenu propisa na nižim nivoima, kada i sami u još većoj meri ne primenjuju te iste propise. Zato treba podstaći udruženja poljoprivrednika, zatim udruženja koja se bave vladavinom prava, nadzorom javnih finansija, kao i istraživačke medije, da nadziru korišćenje sredstava od zakupa zemljišta.
Stvaranje novih i ažuriranje postojećih baza podataka. Potrebno je da republički i pokrajinski organi ažuriraju postojeće, ili pripreme i javno objave nove baze podataka, kojima bi se utvrdilo tačno stanje atarskih puteva, kanalske mreže, protivgradne zaštite, poljočuvarske službe, vetrozaštitnih pojaseva, komasacije, itd, sa predlogom srednjoročnih i dugoročnih mera, procenom troškova i rokova za izvođenje. Time bi podaci gde i u kom obimu treba sprovesti mere bili jasni i javno dostupni, što bi omogućilo praćenje rezultata politike i racionalnog korišćenja novca.
Metodologija istraživanja
U istraživanju je korišćena metoda analize dokumenata. Od različitih državnih organa, zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja, traženi su sledeći dokumenti i podaci:
Uprava za trezor: Iznos prihoda budžeta Republike, budžeta AP Vojvodine i budžeta svih 45 opština i gradova u AP Vojvodini od naknade za davanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta, odnosno poljoprivrednog objekta u državnoj svojini (šifra 741522) i naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta (714543), za period 2014–2022. godine.
Uprava za poljoprivredno zemljište: Iznos izvršenih rashoda na osnovu Uredbe o utvrđivanju Programa izvođenja radova na zaštiti, uređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta za period 2014–2022. godine.
AP Vojvodina: Završni računi budžeta za period 2014–2022. godine
Svih 45 opština i gradova u AP Vojvodini: Izveštaj o korišćenju sredstava za realizaciju godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta za period 2014–2022. Završni računi budžeta.
