Često nas kontaktiraju potencijalni investitori koji bi da investiraju u proizvodnju hrane. Nekada je to preduzetnik koji je uštedeo novac u inostranstvu i već zakupio halu. Nekada je to investitor koji sanja o modernim plastenicima na krovovima zgrada u Beogradu ili Novom Sadu, ili lokalna samouprava koja želi da osigura hranu za svoje građane.
Svi oni postavljaju isto pitanje: „Da li će ostvariti profit?“
Nakon uvida u mnogo projekata, naučili smo da odgovor nikada nije jednostavan. Uspeh nije stvar sreće, već redosleda. To je pet ključnih koraka koja svaki ozbiljan domaćin i investitor mora da proveri pre nego što potroši ijedan dinar.
1. Realnost tržišta: Ko će to da kupi?
Prvo pitanje nije šta želite da gajite, već: Postoji li kupac, po kojoj ceni i u kojoj količini?
Ovo zvuči očigledno, ali se najčešće pogrešno proceni. Ljudi vide cenu rukole ili bosiljka na polici u supermarketu i misle da je to njihova zarada. Greška. Vaša cena je ona koju vam plaća veleprodaja ili distributer. Od nje oduzmite prevoz, kalo (otpis robe koja propadne) i trgovačku maržu. Ako vas proizvodnja košta više nego što je otkupna cena kod velikih lanaca, vaš biznis je propao pre nego što je počeo. Bolje je da platite istraživanje tržišta, nego da izgubite desetine hiljada evra (pa i stotine) u objektu koji proizvodi gubitke.
2. Spoj kulture i tehnologije: Šta gajite i kako?
Tek kada znate kome prodajete, birate biljku. A biljka diktira sve ostalo: koliko vam svetla treba, kakva će biti karakteristike vode, kolika vlažnost vazduha i koliko radnika će vam trebati.
Najveća greška koju viđamo je kada se neko zaljubi u neku skupu mašinu ili sistem koji je video na sajmu, pa onda pokušava da „ugura“ biljku u taj sistem. To je kao da kupite luksuzan kamion, a zapravo vam je trebao mali traktor. Tehnologija mora da služi biljci, a ne obrnuto.
3. Lokacija i objekat: Zamke u zidu
Sada na red dolazi plac ili hala. Postoji deset ključnih tačaka, ali dve najčešće „ubijaju“ biznis u Srbiji:
Struja: Da li mreža može da izdrži vaše ventilatore i LED svetla? Često nadogradnja elektro-mreže košta više od same opreme.
Voda i dozvole: Da li je voda dovoljno čista i ima li je dovoljno? Da li smete tu uopšte da se bavite poljoprivredom?
4. Finansijski model: Keš je kralj
Farma ne propada zato što „nije profitabilna“ na papiru. Farma propada jer ostane bez gotovog novca (keša) u pogrešnom trenutku.
U modelima koje viđamo, ljudi često zaborave: troškove obuke radnika, inflaciju plata, troškove zamene neproduktivnog dela tehnologije nakon par godina i „prazan hod“ dok se prva tura ne proda. Morate imati plan za tri scenarija: onaj najbolji, realni i onaj najgori koji vas tera da stavite ključ u bravu.
5. Tim i kapital: Ko drži volan?
Mala, disciplinovana farma sa iskusnim povrtarom uvek će pobediti vizionarski projekat kojim upravlja neko ko nikada nije video biljku uživo. Vertikalni farming ili moderni plastenici su zapravo industrijska proizvodnja hrane. To zahteva vojničku disciplinu i ljude koji razumeju procese, a ne samo entuzijaste.
Takođe, ne uzimajte kredite da biste odmah gradili pet staklenika ili hala. Izgradite jedan objekat, dokažite da radi, pa onda širite posao.
Ovaj sistem provere nije tu da vas obeshrabri. Naprotiv. Oko 40% projekata u koji smo imali uvid ispadne neisplativo u prvom nacrtu. To nije neuspeh – to je pobeda zdravog razuma. Prepravljamo ih dok ne postanu održivi ili nemojte započinjati biznis na taj način. U oba slučaja, čuvate ono najvažnije: kapital i miran san.
